Мале новине

Против мене су протурени гласови — управо оитужен сам — да сам,за трајања последње Велике Народне скупштинб, врбовао посланике против новог устава, говорио сам да устав не ваља и наговарао их да га не ириме. На ова изношења изјављујем слсдеће : 1. За сво време трајања последше скупштине ја никад ни једном од посланика нисам отишао, нити сам икога од њих ја тражио да га ма за што врбујем. 2. Оно мало посланика који су сматрали за умесно да сами к мени дођу примао сам просто и једино као личне иријатеље и не само што их нисам ни за што врбовао, но чак нисам никад хтео ја први ни покретати с њима никакав начелни разговор, ни додиривати политичка и уставна питања. Ако се : кад десило, да ме је когод од њих сам нарочито упитао: шта ја мислим о иовом усгаву ? ја сам му искрено и отворено казивао моје мишљење : Да је нови устав куд камо бољи од старога. Да, као дело компромиса, с једне стране између три полигичке странке с друге стране између етранака и криља — нови устав у главноме не може ни бити друкчији но што је; Ди су њиме намирене бар суштаствене потребе нашег унутрашњег но литичког живота и ирема свему томе. Да нови уставтреба иримити. Да будем противан примању новог устава ја нисам могао, ннтисам имао баш лично био т«) -жујет }е, изисђу свију радикалаца, први, јавно и отворено истакао мисао да радикална странка треба да тражи могућност остварења свога програма у зближењу и иекреном споразуму с престолом а постигнути споразум у уставном питању није управоништа друго но победа и успех те мисли. Да је све ово овако било позивам за сведоке све ове посланике с којима сам се састајао у Београду за реме последњз скуиштине.

Према томе, сви други и друкчииј гласови који су о мени пронесени из мишљени су и неистинити. Београд 22 Јануара1889. Лера Тодоровић владин комесар код Нар, Ванке

зг с х-зггксзк:

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИК Путови у Турској. — Како јавља Кеуие (1е Г Опеп1; по Солунским новинама, одпочела је израда друма од Сереза доЧаир-агазија, и рад напредује, веле брзо. Оправља се и пређашњк: друм који је водио од Сереза у Солун. Свршени је и колскм пут од Кара Хисар — Харкија у Керасунду, који је израђен врло вештачки и «о")1л пролази кроз један тунел дугачак 38 метара. Шрада је трајала два мвсеца, а сав трошак око тога друма износи око 150000 гроша. Осим друма који води од Гаиипоља у Кешан — који је свршен ту слоро — почет је и ради се брзо и друм од Кешана у Узуну — Кепри Канад изиеђу Вардара и Солуна нуди се да изради енглеска кућа аоп & Сотр." Тај бп канал био дугачак 25 км. Предходне студаје о томе каналу већ су свршене, вели „Еетие (1е 1' Опеп!" * Коринтекч канал, који је имао бити готов до Н»вембра 1888. године, биће готов тек у Новембру 1891. године, аутрошиће се на њ још 30,000,000 динара, што ће са првашњим канигалом изнети трошка 60.000,000 динара, Дужина канала је 63 )2 метара. СЛУЖ5ЕНИ ГЛАСНИК „Срас. Нов/ од 24 ов, м. доносе ■' » указе. леиничког одељења министарства грађевина, постављен је Јован Симеоновић, техничар; и за подинжињера друге класе округа пожаревачког Светозар Јовановић, техничар. — За начелника треће класе среза колубарског, округа ваљевског постављен је Страхин Стевановић, иривремени начелник треће класе истог среза и округа; за начолника треће класе среза косничког, округа крушевачког, Јевђеније Марковић, привремени начелник треће клаее исгог среза и окоуга; за начелникч трећ« клаее ере-

за моравског, округа алексиначког, Сава Лазаревић, нривремени начелник треће класе истог среза и округа; за начелника треће клаее среза јадранског, округа подринеаог, Алекса Јевтић, правремени начелнак треће класе истог среза и округа; за начелника треће класе среза лепеничког, округа крагујевачког, Вељко Милетић, привремени начедник треће класе истог среза и округа;и за начелника треће клаее среза таковоког, округа рудничког, Сава М. Тодоровић привремени начелник треће класе истог среза и окру га. — За ванредног писара прве клаее начелства округа чачанског, а да врши дужност писара среза студеничког и прима плату отуда, постављен је Милорад Пешић. пиеар друге клаее начелства округа чачанског; за писара треће иасе управе вароши Београда, Петар Марковић, присар друге класе •зачелства округа емедеревског, по молби; за писара друге класе начелства овруга чачанског. Михаило Мало шевић, практикант канцеларије среза трстеничкиг, округа крушевачког; и за пиеара друге класе начелства окр. смедеревеког, Петар Рисгић, практикант канцеларије среза грочанског, округа београдског. — За комесара жељезничке нолиције у Београду, а у рангу среског пиеара друге класе ностављен је Милан Тодоровић, писар треће класе управе вароши Београда. За начелника прве кл&се округа ваљевског постављен је Јеврем Андоноваћ, начелник друге класе истог округа и за начелника друге класе среза алексиначког округаалексиначког Атанасије Барјактаровић начелник треће класе истог среза. Коча Ј. Радовиновић начелник тре ће класе округа рудничког^ Панта Јокгаиит, Четврте КЛаио (Лф. топличког; Петар Молерозић начелник друге класе среза колубарског окр. београдског; Михаило Ковачевић, начелник друге клаее среза пожешког окр. ужичког; ТеоФило МаксимОвић, начелиик треће класе среза млавског окр. пожаревачког, и Милутин Матић начелник треће класе среза азбуковачког, округа подринског, — на основу §-а 70-ог закона о чиновницима грађанског реда, у интересу држаане службе, стављени су у стање покоја с пепзијом која им приаада по годинама службе.

— За секретара државног савета, Николу Смаћића, секретара прве класе министарства унутрашњих дела.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Веоград 24 Јануара Нритворени. Ноћас су притворени: Милутин и Драгутин Стевановић и Васа Ташић зидарски радници сви због коцкања: * Осуђени. Пресудама полицијеким осуђени су: Едуард Зор слуга аа обману власти, Јаков АнаФ еврејин због крађе, Андреја Сгојановић овд. Ђорђе Јанковић надничар због скитње и Наум Наумовић касапин због криве мере. Стављени под крив. истрагу данас стављени под крив. истрагу: Благоје Марјановић тежак Младен Констандиновић и Благоје Стевановић слуге због тешке телесне повреде тела.

ГГРООВВТА, НАУКА Али, рећи ће се, полиција бди и надзирава: она штити пгтрошиаа. „Али трговачка лукавства и сувише су многобројна а да би инспектори, са својим надзором, могли постићи цељ." Али ако ветсринари одбаце какво месо као опасн<>, ><но ее ипак протура на разне начине, јер је трговцу остављено отворено ноље да протеетује противу науке. Томе попуштању и.ма се благодарити што се на пијаци ипак иродају чудновата меса: „Она нису још отров; али већ играју улогу, улогу, у стомаку, страних тела; нису ни од какве користи и само обмањују глад. Тако хоће сдобода трговине и слободна конкуреција." То су речи једног хигијенисте, а пикако неприЈатељи грговине. Има још једни врста штетних обмана: погдекоји продавтоц продаје месо од телади, која је извучена из крава тек закланих. Кад власт наиђе на ту злоупотребу, она намаже месо тербентином и онемогући продају; али ко в ш јамчи да се касапин и некакав гостионичар не ће договорити на срамну злоупотрету. Многобројни случајеви паотличаре, вели поменути извештај, имају се приписати једењу тако болесног меса. И код највеће брижљивости, и код најбољег надзора, несавесност продаваоца, дакле, може да учини да дра-

,,Хтео бих да питам вашу Светлост, нећу ли имати још каква посла овде!' 1 „Ноћас? Не, Алканто! Идите, одмори те се," рече Дужд. „Нисте ми потребни више." Секретар пође неколико корака, а за тим застаде код врата. Антонијо Пријулије окрену се. Он је мислио да секретар хоће да му пожели лаку ноћ. Али овај стајаше као какав човек, кога мори нека туга. ,,Но, Алканто, шта је?" унита Дужд. ,,Опростите, Светлости," рече он и приближи се Дужду. Његов глас дрхташе, он беше узбуђен. ,,Ште је? Шта бисте хтели још?" ,,Не могу друкчије, ја морам да кажем шта осећам и шта ме мучи, Светло сти морам да кажем шта сам приметио! Нешто се намерава! Догодиће се нешто ! Не мислите. Светлости , да је то само слутња. не, није слутаа!" ,,Ви знате, Алканто, да ја не верујем у снове и пророчанства!" одговори Дужд. ,,Ја сам вечерас нешто приметио, Светлости, што ме баца у бригу, ' рече секретар трудећи се да прикрије евоју узбуђеност. „Случај је хтео да приметим

нешто, што не могу да прећутим! У народу је неко комешање/" ,,У народу, Алкавто ? Де. да чујем шта је?" „Вечерас беше сакупљена гомила света на пијаци. Ја сам случајно нрошао онуда. Једна наказа беше у средини света стајао је на бурету и нешто говорио околостојећим. То беху речи неког незадовољства, које је он говорио сакупљеној гомили, а она му одобраваше говор. Све то беше тако тајанствено, да се плашим какве завере!" „Завера, на јавноме месту?" „Моја слутња није ме преварила, јер се одмах после тога догоди нешто , што ми још више наде у очи! После једног сахата, кад сам ја дошао у палату, јави се један човек, који је захтевао да изађе пред вашу Свотлост. Ја наредим да се уведе у предсобије. То беше она наказа, онај човек, што је мало час говорио сакупљеној светини. Он рече да се зове Пеција, а занатом је ткач." .,Па шта је хтео тај човек, Алканто?" „То ми не хтеде рећи, Светлости међу тим се правио важним са неком тајанственошћу," настави секретар. ,,Његов

по]ав, а још више његово гадно лице имађаху хрђав упечатак. Мене обуае одмах нека слугња, учини ми се као да се треба причувати од тог човека; изгледа ми као да има злу намеру!" „А тај је човек нитао за мене?" „Тако је, Светлости! Он рече да ми не може поворити оно, због чега је дошао овамо. Али ја се одмах сетих да сам њега видио на бурету у сред сакупљене гомиле света. Он је отишао са изјавом, да ће доћи доцније овамо. Кад је отишао из палате, мене нападе некакав неодољиви страх, који са минута за минут биваше све већи? Ја сам одмах номислио на Сињорину, Светлости — —"

(наставиће се)