Мале новине

из његове садржине. Ово је обмана, и ја ћу против овога да се жалим". — Потпишите ви да вам је еаопштено ово решење — рече члан. „А могу ли ставити овде моју примедбу ?" — Какву примедбу, нема ту примедбе, но ви ово потпишите, да сте примили решење, па се после жалите ? Г. Тодоровић потпише. * И тако сад стоји Факт, да је полициска власт ФалсиФиковала један докуменат, сама прилепила марке на њега и од простог објашњења, зашто човек неће да иде у полицију на позив г. пи саров, — направљена је силом бајаги жалба г. Тодоровићева, само да изгледа да он није затворен пре поднете жалбе и пре донесеног решења по тој жалби. Ово је крупна и веома зна чајна ствар. Ово значи да се сама власт, сама полиција спустила тако ниско да је нрибегла простом ФалсиФикату, само да створи макар и привидан законски основ, да одмах ухапси јед ног грађавииа. Ово је, дакле, ни више, ни мање, но злочин. С тога се овде јавно обраћамо надлежном г. министру, и тражимо да се ова ствар најстрожије испита. Нека се састави једна комисија од 3 правника, или нека се да иследни судија да иследи ово : 1, Где је писан докуменат, који полиција сад истиче као г. Тодоровићеву жалбу, и да ли се по садржини тога документа може узети, да је то његова жалба, или је баш, напротив, цела садржина најјаснији доказ да је он мислио жалбу тек доцније поднети. 2, Да се оцени садржина пи-

сама, која је г. Тодоровићу писао г. члан Чолић и која је г. Тодоровићи писао г. Чолићу, из чега ће се видети да у почетку ни сам г. члан није узимао онај г. Тодоровићев одговор као његову жалбу. 3, Да се испитају жандарми, који су доносили писма од г. Чолића, те ће се и по времену видети да оно није ематрано као жалба. 4, Да се под заклетвом испитају г. г. члан Чолић и писар Молеровић, нарочито овај последњи, који најбоље зва да оно писмо није била г. Тодоровићева жазба. 5, Да се иследи ко је нрилепио оне марке, ко је дао новац за њих и, у онште, но чијој је наредби удешавана цела оваств&р. Ако надлежни г. министар ово не учини, и то одмах, још за свежа трага, но пусти да се ова ствар провуче и заташка, онда је знак да је ова службена превара извршена с његовим знањем и одобрењем, у шта сад још не верујемо, сматрајући још да је ово, можда, све туђа ујдурма. Ово је веома жалосан пример гажења и устава и закона, и опасан напад на личну безбедност српских грађана, Ова ствар не сме остати неиснитана и некажњепа, ако у Србији још има и трунке уставности и законитости. Ми апелујемо на дотичног г. министра, а овде је ангажована и част гџле радикалне странке. Да видимо могу ли се под радикалном владавином дешавати^л таква чуда од безакоња, да без одговорности и казни чак и саме власти ФалсиФикују документа, помоћу којих ће невине грађане трнати у хапсу. Уверени смо, да ћејавномњење с интерессм иратити ову ствар јер се тиче једног начела,

без кога не само што нема уставности, но нема ни најобичније личне зезбедности, какве има и у земљама, где влада најцрњи апсолутизам. Полицијски силеџилук. Опет није бегао. Да још једним доказом потврдимо како је у некој задњој намери измшпљена веет о бегству г. Пере Тодоровића. 10. Јула г. Тодоровић добио је позив од члана теразиског кварта г. Чолвћг, да сутра 11. Јула у 8 сахати изјутра дође у кварт ради саоогитења решења или подношења жалбе. Дакле г. Тодоровић је још био слободан, и ако је куд год хтео ићи, могао је ићи слободно, није морао бегати, нити би се његов одлазак смео сматрати као бегство. Јер какве нужде има да бега човек који је слободан ? Од чега и рашта да бега ? Он се као слободан човек могао слободно кретати куд год му је воља, па чак отићи и из земље, а да му за то нико не сме стати на пут. Јер да он није слободан, полиција му не би слала онакав позив, којим га позива за 11. Јули у 8 сахати из јутра, да му саопшти решење или да изјави жалбу, но би га просто позвала да издржава затвор. А кад тако није било, онда значи да је слободан и да може да иде куд год му је воља. А кад он као слободан није никуд ишао, опда значи да није бегао. Нека и ово норед оног јучерашњег послужи као доказ, да је полиција изнела неистину у полкциском гласнику у службеним новинама, и да је ту неистину измислила у задњој намери. * Као да одустају. Јавили смо у јучерашњем броју да се над г. Пером Тодоровићем отпочела кривична истрага за покушај бегства. Међу тим истрага није отпочела но се радило на томе, а сад како чујемо , чак се мисли одустати од тог корака. * Јошједна незакоиагост. Радикална влада као да се најмила да чини све саме незакопитости и неуставности, или да трпи свемогуће незаконитости једнога Глише Ђорђевића.

У ред незаконитости и очитог гажења устава , од како је на управи државној радикална влада, нарочито од ухапшења г. Тодоровића, имамо да забележимо још један нов случај. Уставом дато је право сваком српском грађанину, да увек и у свакој прилици може позвати адвокате да га бране и даду му савета. И г. Тодоровић хтео се користичо овим правом па је 12 о. м. позвао код себе у иолицију г. г. Стеву Добровојевића и Николу II. Николића, овдашње адвокате, да му дођу јуче у 9 сахати пре подне. Господа адвокати одмах су се одазвали овоме позиву (хвала им) и тачно у 9 сахати отишли су у управу вароти Београда, где их члан г. Бладимир Миленковић није хтео пусстити до доласва управникова. Члан их је у опште примио љубазно. Они су остали чекајући на долазак унравников и, кад ,је дошао, јавили му се, али их он иије хтео примити но их упутио члану г. Владимиру. Они се јаве члану и он их прими али их сада већ дочекао набусито и надувено. Они му казали да су дошли на позив г. Тодоровићев, а он им одговорио да он не зна ни за какав позив. У осталом, рекао је, што се ви намећете некоме за адвоката Г. г. адвокати одбили су од себе да се некоме намећу јер су позвани, а'у оссталом имаЈу нраво да и непозвани дођу своме нријатељу да му укажу помоћ. Г. члан је одговорио да се он не може тако пустити, а и Тодоровић зна пут, којимих може позвати , т. ј. да се узме на протокол. Г. Г. адвокати су одгорорили да он зна тај нут, али је врло могуће да му полиција неће дозволити тај пут, па су за то тражили да их члан узме на протокол, у који ће ући зашто су дошли и како их полиција на иушта, али г. члан није хтео ни на то пристати и тако их отпустио , пошто су цело пре подне проџоњали у полицији. Ми честитамо радикалној влади на овој новој незаконнитости , која се над никим није вршила ни у доба, које се, за време радикалне опозиције , сматрало као најгоре, најцрње и еајнезаконитије. Ми ћемо ово забележити злу не требало. * Баш не пуштају. С. г. Тодоровићем све се црње и горе поступа. Пре су

ПОДЛИСТАК

Н И Н 2 |2 '> ПРИЧА А. ЛИТВИНОВА.

— Знаш, шта драги мој Жане, ис фекидано рече она, — нећу ни рећи његово име, јер можда то није озбиљно, то ће можда проћи. За што да ти кажем? Само ме посаветуј, шта да радим. Мени је тако тешко! Њени узбуђени нерви нису издржали, она се од један пут наслони на груди мужевље и поче плакати. Први носао Селицкога био је да је одгурне, али се одмах застиде тога. — Па ко је тај? наваљиваше он. Нини је и даље тихо плакала. — Знаш шта: иди лези и умири се, рече Селицки, и ухвативши Нини једном руком око паса, полако је поведе вратима собе за спавање. Он је хтео да неко време остане сам, те да се разабере.

Хватајући се за бразу од врата, Нани с неколико тренутакапредомишљала па се за тим обрну мужу. — То је Богданов... уметник .. . рече и затвори врата за собом. Селицки остаде сам; он седе на ирву столицу, на коју је наишао, сећајући да је моментано ослабио. Ни мало га ниЈе зачудило то, шта му Нини рекла о своЈем осећању, он је научио жену да буде према њему са свим искрзна; али му је све т > изгледало нешто невероватно, про сто немогуће. Он је једпом једва нриметио код неких својих познаника тога Богданова. али ни је никакву пажњу обратио на њега; Селицкоме су остале у памети само његове сјајпе очи и јака жестикулација, која му се још тада није допала Па шта има особитог код њега? И како се Нини могла завети, кад је сама увек говорила. да не воли друштво уметника: изгледало јој је, да су скоро сви они и мало образовани и једнострани, и да немају никаквих тврдих уверења, да раде под утицајем тренутака, и још је много што шта говорила, Он сд још често препирао с њоме. Свега се тога сетио. пред његовим очима непрестано је стајала само једна слика, Нини, која својим рукама (њеним рукама) грли другога. „У осталом, то је требало и очекивати; он, тај Богданов, млад је и сав је уз-

ерок у томе, пакосно мишљаше он. Селицком се на један пут учини и да је стар, и непогодан као с неком мржњом погледа на своје масивне руке. Узбуђење га је гушило. Он попи мало воде и поче ходати по кабинету. Преда њ' Ј 'е изашао цео његов прошли живот, усамљен и доста неуредан, са службеним непријатностима, и ево се нојавила Нини, све је собом осветлила, загрејала сав његов живот, и на један нут . .* „И она је волела мене, она и сад воли мене. Не, не дам је, не дам је!" . : . с очајањем говораше Селицки и песнице његове почеше се стезати. И што је главно, она пита шта да ради? Шта да ради! 0, кад би ми сад и самоме ко то умео казати! Да је одведе где год, да удеси тако да „га" више и не виђа? Али то ће бити још горе, мислио је Селицки. А и имам ди права на то? Немам, за цело немам... Зар ће она бити тако срећна с ким било другим? Зар ће је другн тако волети. Па и она сама га не воли, њој тако изгледа, она ни сама не зна то поуздаво. А „тај," „тај!" Он јој по свој прилици говори о својој љубави... Шта да се ради? Али ја не могу, не могу без ње живети! (наставиће се)