Мале новине

љен и гледан у друштвима еа свога карактера, веееле нарави, вредноће и иоштења. Бчг да му душу ирости. * Хајдуци. Службене новине доносе ова с онштења. 1. „Стара Србија", лист која излази у Нишу. донела је у свом 5-ом броју како је у Н'»вом Селу, ср нишком, била нека хајдучка пљачка. По извештају начелника ср. ниш кога од 13-ог о. мес. овај је глас са свим неиетинит и у поменутом сречу нотпун јереди снокојство, да се боље пожелети не може. 2. Милоје Костић, осуђеник из Сарано а, ок|>. крагујеиачког, који је побегао из Кладова 1887 гој ., ухваћен је 26 ог јуна ове године у Саран! ву и 9 ог мес. спр >веден је упрани Г ,еоград.ског казненог завода на издржавиње осуде. 3. Андрија Милетић, осуђеник из Веограда, који је 28->>г јуна ове године нобегао из добричевске стаклене баште, где је на раду био, ухваћен је у Белосавцима, ср. јасеничког 8-ог о. м. спроведен је унрави бе> г радског казненог з*вода на даље из државање казне. * Иозорншно друштво, које под управом г. М РисантиЈевића даје преставе у хотел „Имиеријалу", приказиваће данас нов комад, Ћ 3улејка л , робиња босанска. Оригиналн». драма у пет чинова с пе. ањем. Нааиса«/ Михаило Димић глумац.

ДОМАЋЕ ВЕОТИ Још једно безакоње. Радикалиа влада као да је осуђена да се баш за њене владе рсђај у безакоња за безакоњима, и то нарочито у штамни. Тако „Ваљевеки Глас" доноси у свом 2 броју чланак „Полиција и Устав" у коме се вели: „5. Јула, кад је изашао први број нашег листа, полиција је зовнула уредника и саслушала, како је емео издати лист а да се нретходно не пријави полицији. Уредник је одговорио, да према члану 22. Устава по коме нетреба никлквог аретходног одобрења за издавање новина ц нрема чл. 204 Устава, по коме иадају како пређашњи Устав тако и сви закони и наредбе

које стоје у оиреци са новим Уставом, — не сматра за нужно да учини пријаву држећи се саме лођике ствари. Осем тога, наш је уредник напомињао г. начелнику да је такав исти случај био и у Београду, и да је тамошњи суд ослободио оптуженога уредника са: нема дела. Али наш чувени правник, члан уставотворног од'>ора и великосудац београдски, уз»ајући се у своју опробану моћ донесе решење, којим забрањује излачак листа све дотле док ур^дник не учини поијаву, иначе одн>вараће по чл. 7. закона о ,штамии и , као што је изволео г. начелник изразити се. „Наш уредник држећи се строго Уе.тава и лођике, а не до г ивши никакву пресуду од суда, по којој на оенову чл. 7. о „ штамаи ", — на који се изволео позвати г. начелник не би смео издавати лист, и ако би га издавао био би кажњен са 600 динара или два месеца затвора за сваки број који изађе аошто се осуда изрече, и, најзад знајући, да је само суд надлежан и меродаван за све што се уради аротиву закона о „штамии ", — вије хтео да испуни незаконо решење полиције, већ је н родужио издавање ли• ста , поштоје претходно изјавиожалбу г. министру унутрашњих дела. „Уредништво сажаљева г. начелника што му наш уредник није хтео да изврши његово решење које није по закону и што није разумео ни „основне черте" чл. 7. закона о „штам пи", јер је то судска а не његова ствар. „За сад оволико." * Дванаест сати под камењем. „5латибор" доноси : Један врло редак случај догодио се сад на Видов дан у Каменици, у срезу црногорском. Неки Радоје Илић, сељак из истог села, намисли да сиђе у његов бунар да извади бакрач, који му је ту упао. Свеже за конопац једну дашчицу, седе на њу и почву га кућани спуштати. Бунарје био дубок. око пет хвати. У том спуштању, пошто је био на пола пута, снази да се доњи крај зида, с којим је бунар позддан, поче да осина; но он се није хтео вратити. Кад је био на један хват до воде оспе се, са страховитом тутњавом, цео зид из бунара и заспе кукавног Радоја. Но нека његова ретка срећа није га у овом случају оставила, него му је ипак живот остао снашен. Бунар је

био доста широк; онај зид у доњем крају бунара, до ког он још није био доспео, најцре је засуо бунар « осипајући се озго на више заеуо је Радоја до главе ; камење које се осипало из зида више његове главе падајући чудним удесом тако се склопи, да су два велика камена направиле један широк угао више његове главе да га ниједан није у главу ударио. На њега се озго оспе цео зид до врха тако, да је на њему озго било — како очевидци причају — до педесет кола камена. Све је се ово збило у једном тренутку, а у пет сати у јутру. Р( дбина Радојева на ово почне кукати и запомагати; цело се село скупи да вада камење из бунара и да изнесу Радоја. Нико није могао мислити да је жив. Од иет сати изјутра до шест сати по подне вадили су камење из буиара док нису Радоја извадили. И поред свега тога није Радоје много ни повређен — лева му нога само мало нагњечена а ниједна кост, у целом телу, није сломљена. Остаће жив.

ИЗ БЕЛА ОВЕТА. — Фалбов критичан дан у Русији. Јавили смо већ да је Фалб прорекао да ће 29 пр. м. бити критичан дан и да ће се тога дана десити многе несреће и незгоде. Ми смо јавили шта се тога дана све десило које куда, на и уРусији, у месту Чаркенту. „Руски Инвалид" доноси сад телеграме, што их је генерал Бапков послао руском ратном министру, из којих се види, де је у исто доба био иотрес и у многим другмм месгима у околини. У Ворњију био је јак потрес око трии по сахата у јутру, а потрес је био тако јак, да су млоге куће знатно оштећене а млоги димњаци су порушени. Потрес је у Чаркенту оштетио све зграде. У Пргаевалском разорене су скоро све куће, што леже уз обалу, а сама обала местимице се спустила, а местимице са св т 'м провалила. У Павлодову потрес је трајао читава два сахата, у пристаништу чула се јака нодземна грмљавина, а таласи реке веома су били узбуркани. У осталим околним селима негде су многе, а негде све куће порушене, а пропало је и много људи. —Електрична варошкажелезница. У Будим пешти чинили су 10. о. м у станичној улици пробе с варошком

електричном железницом и електричном средишном станицом. 18 о. м. та железница биће предата саобраћају. Кад се отво,*и пруга још кроз две најглавније пештанске улице, онда ће у Вудимпешти бити највећа мрежа од свију варошких електричнмх железница, што до сада ностоје. Сав потребан рад око ове железнице извршиле су саме пештанске индустриске радионице. — Ужаеан позвар. У општини Пакс, у Мађарској, 8 о. м. у 2 сахата носле подне букнуо је валики пожар, који се тако брзо раширио, да је за врло кратко време већ 100 кућа било у пламену. На снасавање није се могло ни мислити. Већ око 5 сахати било је до 400 кућа у пламену тако, да је химадамаљуди осталобезкрова. По свој прилици многи су и погинули. Нарочито је нестало много деце. На срећу већина кућа била је осигурана. Невоља је ужасна и не да се описати. Несрећни медени лесеци. У лондонским аристократским круговима учинила је велику сензацију женидба лорда Дундлоа. Он је најстарији син чувенога лорда Кланкартијаи наследник чувеног породичног имена и великог имања старе аристократске енглеске породице. Он се венчао с врло лепом мис Беле Билтон, једном од најчувенијих звезда лондонских ка®е шантана. Како младоме лорду нема више од 21 годину, казнила га је породица због тога „недостојног" венчања тиме, што га је за казну послала с његовим васпитатељем у Аустралију, док сирота млада женица мора медене дане свога брака проводити сама у Лондону. — Иемачки цар служио литургију. Прошле недеље немачки цар Вилхелм, који сада путује по Шведској, изненада је издао на броду наредбу, да се искуце сви ирисутни на броду, почевши од заповедника генералштаба гроФа Валдерзеа, па до последњег служитеља. Кад су се сви искупили, он нареди те се покрије један сто с царском заставом, па је онда пред свима прочитао пеке главе из св. писма. Најзад је нзвршио неке друге обреде евангелскецркве. Немачке новине веле, да је цар имао право на то, јер но војним правилима заповедник брода има да изврши свештеничку дужност, ако није присута н ни један свештеник. — Лутријски згодитак. Најзад је

С њим се нознала пре неколико месеци код сво)е познанице, сгаре удовице Ане Петровне Боровске, која Јеужасно волела да око себе има разне „артисте * Нини ни мало није разумевала живопис а уметнике није волела, они су јој изгледали као сувишни људи, без којих би свет могао врло добро проћи. Она чак никад није бивала на сликарским изложбама - Први пуг кад је видела Богданова, у мал се није засмејала, толико јој Богданов својом спољашњошћу напомињао прави тип „уметника," како га обично представљају на свима карикатурама: с дугом косом, неуредним оделом и као с неким надахнутим погледом. У осталом, он је био доста леп и лице му је било умно, што је Нини одмах приметила. Она је још равије слушала, да су га сматрали као врло талантљива: она ја чак видела и неколико његових слика код Ане Петровне, али по обичају није обратила никакву иажњу на њих. Кад је Богданов први пут видео Нини, очи су му засветлиле. „Славно лице!" подвикнуо је, ни мало се не устежући присуством, њеним. Кад се Ннни ближе познала с Богдановим он јој изгледао доста симнатичан млалић и почела једаее интересује њиме. Она га је гледала као каквог прогнаеика из некога са свим туђег

јој света. Био је ужасно небрежљив и весео; новаца готово никад није имао; све што је добијао, трошио је готово на ништа, одмах. > по четку су је дирала његова полу откинута |дугмад и неочишћене ципеле. Била )ој је чудна њего ва отвореност: он не премишљајући се говорио је свакоме у очи оно, што је мислио, у опште што му је било на уму, то и на језику. Богда-лов је веома лако гледао на живот : за њега није било никаквих опште усаојених закона и пристојности. Он је волео по некад да беседи јако размахујући рукама. „Шта је добро а шта рђаво?" обично је говорио, гладећи своју косу, „ио себи ништа ниЈе ни добро ни рђаво, све се то одређује нашом соистаеном оценом. И тај посведневни проклети прозаичан живот само натура неки јарам на сва створења." Говорио је нескладно, занињући, али доста занимљиво Другови су га волели. Ана Петровна је говорила, да је већ давно дигла руке од њега и само га је молила да не баца остатке цигарета по поду и да не прогорева чаршаве. Спољашност Нинина још одмах је поразила Богдан ва. Он је често својом обичном нецеремоношћу седео према њој, гово"?ећи: „Дозволите ми да у гзма уживам", и дуго је гледао жедним очима. Он у онште није умео да крије своја осећања а нарочито усхићења. Желео је

да нацрта лик Нинин, али му је она говорила да ни мало не жели да позира. Нини је по некад дуго говорила с њим и по мало кокетовала; њу је забављало удварање „тога монстра," као шта је у мислима називала Богданова. Они се често пренирали! Богданова је љутило њено неразумевање живописа и нека, по његову мишљењу, сувишна расудљивост код тако младе и добре жсне. „Судити, судити," говорио је, „на само се онда можелепо провести живот, кад се не суди ... Ето ја јако волим еликеРубенсове („не знате ко јеРубенс" заједљиво је додавао). На Рубенсовим сликама су све чудна створења; нојављују се онако, Како су створена шестог дана — гола и весела. Тамо је сељак који јури сељанку, нимФе са сатирима . ,. И све то голо човечанство живи и ради само за себе, не мислећи да их гледа и негодује каква било данашња будала. Јесте, они нису мислили и били су потпуно ерећни., Нису имали кад мислити." (наставиће се)