Мале новине

а ове две странке, свака за се, а у непрестаном неумитном трвењу, трошике само узалуд своју снагу, и ни једна неће бути кадра да сама изведе земљу из данашњих тешкоћа. Уверење је нашега г. уредника, да је нов устав доиста створио услове з& мирнији, правилвији партиски живот, али „зло упућени људи, а људи на власти, наравно да могу изиграти све, па и ову књижицу, што је зовемо новим уставом нашим" (речи г. Тодоровићеве.) Из свију тих разлога г. Тодоровић не да, да се у његовом листу подржава и подгрева борба између либерала и радикала; напротив он сматра као патриотску дужност да се та борба стишава, те по томе, као лист ван партије, „М. Новипе" не налазе оправданих разлога да нападају либерале. А радикалима, као владајућој странци, била би дужност да нрви даду пример партиске триељивости и готовости на сноразуман заједнички рад. Тек кад би радикали то покушали, па их либерали одбили и продужили своје, онда би тек и „М. Новине" устале да осуде држање либерала. То је што вам узгред можемо рећи о овом важном пмтању, пошто смо о овоме имали прилике чути мишљење нашега г. уредника, чији Јеглас овде једино меродаван. Молећи вас да ово неколико нвпшх речи примите с оном искреношћу, с којом их ми унрављамо на вас Јесмо ваши свагдашњи поштоватељи и пријатељи Београд 20 јула 1889. Сарадници „Малих Новина".

У хатар истине(СВРШЕТАК) Никад ее ни један од ми) иетара ни за време напредњака па чак ни за време Фузије не нађе, који би се смео дрзнути да утиче на савест судија, било прекоревањем, било налагањем да се једна ствар тако и тако реши и пресуди, као што то већ у првим данима свог министровања уради Гига. Остављено је било у то

доба савести и разуму судија да законе и Устав оиако примењују како га они најбоље разумеју, и ови су доиста свагда тако и радили, ма да су се можда по негда и огрешили о своје паргизанство и довели у сумњу питање о својим начелима и политичким убеђењима. Али то је оно чиме се данашње с у д и ј е одликују и чиме ће се вечно одликовати од других вама добро познатих ваших крилних и милих судија. Имало би се о овоме на дугачко и на широко писати, нарочито навође њем примера из 84., 85., 86 и 87. године, но остављајући то за други пут, кад будемо покупили сав нужни материјал, воји смо почели свупљати за разраду овог питања о бееавесности напредњачких судија да се зауставимо на 1888 години, када су по одступању радикалне владе дошли „безбојни" људи, који су имали да изврше иознату специјалну мисију, а то је развод брака. Одмах у н<>четку чим је дошла Ча-Николина влада, и кад је већ једном питање о разводу брака између Њег. Вел, бившег краља Милана и Њен. Вел. бив. кра љице било стављено на танет, еве су три партије о том питању проговориле, писале и своја мишљења изнела. Радикална нартија у свом ор гану „Одјеку" највећом жестином и жучи нападала је тада на бив. госиодара. Истина када се доведе у везу све оно што су тада писали и како се данас о том питању изражавају и на исто погледају, мора се констаговати да су онако онда наиадали и грдили, као и другу страну бранили, да би се само што пре и брже дочепали владе и власти које тако жудни беху. Тада је требало правити опозицију б. краљу; то је свету годило и Одјековци вазда следствени раду, беху терали у екстрем и то им уиали те једном зграбише крму државне управе у своје руке Н> све једно. У то време почев од 90 броја, ако се не варамо, па све до 115 — 120 броја било је вигае бројева „Одјека" узаићено и шта видимо ? Видимо да се по питашу односно конФискације појединих б^ојева напредњачке судије одвајају и дају мишљења да се исти не могу конФисковати, док један судија, који је сад у унутрашњости, и који је прави и чисте крви радикалац, прави већину са Ча-Николином сином те се и конФискација одобрава

и уредници по оптужоам > полиц. вла I упитали сваког политичара да ли је

сти иод суд па >1ак и у иритвор став љају. Тај иоти бј.»аг судија и ра*и калац са б. председ жком суда стачл а и уредник; „Велике Србије" за штампарски престу« под суд и у иритаор, док напредне судије олвајају митљсње и налазе да За штамна, ски пресгуп уредник тр ба да се брани из слободе. Стојану П ( )'>Тићу бић ваљга иознато да је у том врем ну једн м ириликом уредник .Одјека" суђ >'н био за две шт>мпарско кривице и да је том приликом уредник на једно дедо био ослобмђен а зл др>г > осуђен са 80 дин. иаи 8 дана затвоиа. Биће вам ваљда гмзнато да је у т >м нремену конФискована бала и „Неза висност" па напредњачки суд и гу конФиСКацију поништи. Биће вам ваљда познато, да је у том времену наиредњачки суд решло да нема места да се ваш дании. сарадник Сгева Милићев ћ стави по I суд већ у слободу нусги, иошто га нретходно ондашња полиција, на челу које је стаЈао гада као и сада г. Глиша држа близу 9 м. у затвору Сстиће се бар и Тошић кад је био осуђен од напредњачких судија свсга и највипЈе на 80 дин. или 8 дана Затвора и Пера СтоЈановић на 50 дин. или 5 дана. Сстиће се ваљда Тош^ћ како је изјављивао да је са оресудОм задовољан и да је молио и судгће судије а и држ. тужи'>ца, да се на иресуду не жали. — За ово »ољакање да се држ. тужилац не жали, наЈвише се одликово данашњи сарадник „Одјека" Окица Биће вам добро пошато и то, како је уредник „Видела" по седам шгампарских кривица оптужен и то само од Марга о. г. па на овамо, и како су напредњачке судије ставиле уредника под суд и како је по истоме, суд већ одредио и претресе. И то је за време садашње владавиае ваше Па према свему овом што наведосмо на брзу руку, како изгледа ово ваше лармање и јадање , а на рочато како изгледа она беседа, дииломате г Баје, у Нишу, у којој тмеђу осталог вели, да су нрвоетене^и судови били бездушни према штамнарским преступима. У сравњењу оног што наиред наведосмо, ми би

безлушност он >, к Јда судови „напредњачки" најблаж ■ казне досуђују па н чине се невешти и остављаЈ - у да застиревају, или је бездушност ово што даНашња радикална полиција ради са (е.гним иреставником српске штамне, грнајућ« га у најгору ћелију и лишанајући га свега и свачега док се ј >*дном Јоци X. Мшсимовићу, док је био у иритвооу, који је оптужен за више утаја и крађа, даје оделита соба и чине све уг >дности. Гди је безцушје госоодо. Односн > питања о прикосновености и неирикосновености б. краља Милан , судови су га решили онако как> то сам закон наређује. У осталом мк ћемо имати прилике да V скоро Д"К>жемо. да није само заслуга судова, већ је у 1 'лавном и прва заслуга г. мин- ун. дела г. Таушановића, што је б. краљ данас оглашен за фикосновеног, који је то питање |ош у марту месецу решио. Најзад. госиодо радикали, ако сте што и«али и ако вам је једини б. •регеедни* суда варошког крив, што С- онда бацате блхтом и на оне „наредњачке" су гије, који су свагда, је1.ИН0 и искључиво и под нређашњом ка > и цог! садашњом владом, били и остали счвесни, беспристрасни и потпуно незчвисни у изрицању евојих пресуда. Но да, данашње судије, иј1 и како их зовете, „ваиредњачким судијама" могу вас чикати у свако д>>ба да им и једну прљотину или Флеку оокажете у њихово« еудском раду. Претите, претите, господо! Али ми м >рамо рећи, да до сада ни једна влада није покушавала да претњама занлашује судије и тиме утиче на независност њиховог мишљ ња у дељењу правде. Али дожи весмо доста чуда, на и ово данашњих вл>сника зао преживећемо. Ви можете и у власти сте, да судије и иреместите и пензионишете, па ако сге, као што велите, да сте силни, и истериги, ипак те судије светим карактера, осведочеНа поштења, ки гледне савесности, неће се ничег па ни ваших јадних и умирућих претња заплашити. јер са тим врлинама и занатом којим владају, моћи ће вазда не обзирући се ни на кога, изрицати пресуде и решења само онако, како се то м<>же једино од независних су-

реда висили гипсани модели и ФотограФије. Из над дивана биле су повешане разне халебарде мачеви, ножеви, а међу њима јахачке панталоне и огромне ципеле с мамузама. Велики добош на наслоњеној подлози стајао је код прозора, види се да по некад служи место столице, сад је на њему био тањир с непоједеним киселим краставцем. На столу је било неколико иодераних албума; ту је лежала и човечја лобања, у којој је Богданов обично држао дуван. По ћошковима собе било је пуно Флаша од пива, свуда је било много нрашине, ваздух је сав био засићен дуванским димом. Кроз полуотворена врата видео се у другој собн кревет, Нини је приметила да су навлаке на јастуцима биле сум њиве чистоте. Богданов јој је изгледао чак и мањи растом поред његовог рђавог намештаја. Нипи је веома волела комФорт и осећала се некако незгодно у тој соби. Она је почела гледити Богданова, она је хтела да види само њега и ништа више. Волхонски се неко време мувао у суседној соби и најзад решио да ће најбоље бити — да иде. Отишао је, не опростивши се с Богдановом, да му не би сметао, и учтиво се поклонивши Нини. Она је ћутећи с осмехом климнула главом. Он никако није могао разумети, за-

што је то Антонина Александровна на један пут дошла код Богданова. И иоред тога што је Нини уверавала себе, да ништа невиније не може бити од њене посете Богданову, ипак јој је било венријатно што је код њега затекла Волхонкога. Бог данов је међу тим непрестано радно. — За Бога, стојте мирније, не обрћите се! гов( рио је он по који иут. Он се радовао што је најзад наговирио Нину да позира. Богданов је осећао узбуђење човека, који ствара, чииило му се да лакше меша боЈ - е на палитри и иосао му је ишао лако и врло добро. Богданов ни мислио није да ужива у чистоти линија лица Нининог и њеним лепим очима; он језаборавио да је нредњим жена. Он је видео пред собом само идеално лице које га је оавно гонило. Богдановим је владало очарање уметника који види, како се осгварује <негов сан. Нини се најзад досадило стајати ; она се љутито окрену и поче да скида бунду. — Како вас није стид да ме тако експлоатишете! смејући се повика она. — Ја сам дошла само на један часак да видим вашу слику, а ви ме већ толико времена мучите на једном месту!

— Молим вас, онростите! Ја сам се тако обрадовао томе случају. Богданов нехотице устаде и удаливши се веколико корака од молберта и зажмуривши малко иосмотрао слику. —- За данас је доста! Ала би добро било још јед нут, али ви нећете да позирате. — Антонина Александровна, I олубице, молећи рече он, — дођите још на један сеанс, само један! Он приђе Нини и страсно гледаше јој у очи. Он је гледао и Нина иоче да се подаје оном чудном оичарењу, какво је Богданов, и нротив њсне воље, чинио на њу. — „Па добро, рече она, — али кад ? Богданов се зарадова. — Сутра, ако можете; у то исто доба, ако време буде лено. За то ћу вам бити благодаран. Како да вам благодарим, да клекнем? Ах, не будалите се! рече Нини смејући се. Она приђе молберту те да види, шта јето Богданов нацртао гледајући у њу, али он брзо преврну платно. — После, после ћете видети! новика он,сад се још ништа не моае познати!