Мале новине

дија очекивати и вадати. Нека би само и даље на том путу истрајали па ће, њихов рад и независност њи хових пресуда, бити свагда с похвалом оцењена од сваког који беспристрасно а не партиски мисли. А браћа „Одјековци" нека лажу и обмањују свет као и до сад. Толико за сад. Адвокат.

ВЕСКШ-С

БЕОГРДДСКЕ ВЕСТИ Стигао. Јуче у јутру, са угарским брзим вомом, допутовао је ноаопостављени аустро — угарски послапик барон Тешел. * Вратио се. Са брзим возом нишким вратио се из врањске бање бив. краљ Милан са пратњом * Корисница. Вечерас је корисница г. Арсе ИлиКа иравника ,, који иде у иностранство ради вишег школовања. Позоришно друштво код „Империјада" из добродетељи даје у корист поменутог сиротног геликошколца преставу „Кир Јања и — шаљиву игру у 3 чина од Стерије Поповића,а између чинова и после певаће г-ђица Јулва Иоповићева и г. ИТатаровић. Ценаје1.дин. Овај сиромах великошколац, жудан науке и знања, креће се у свет тако рећи с голом душом. Велику би хришћанску дужност и дело учинило грађанство, кад би посетило ову корисницу и помогло овог сиромаха добровољпим прилозима. * Збор. У недељу, 23. Јула ове годиве, у три сата по подне. држаће се у локалу код „Црне Мачке" на Врачару, ванредни збор „ Друштва за Улеагиавање Врачара. а На овом састанку има да се реши: којем ће се предузимачу, према поднесеним ОФертама, уступати подизање нове зграде на „Цветноме Тргу." * Брзи иа зло. Жао нам је, оче Авраме из Алексинца, што баш твојим поводом морамо се сећати како има људи брзих на злу помисао, и увек им је некако ближе и лакше да помисле зло но добро.

Писао човек доиис из Алексинца, па проговорио и о радикалном збору Ако је твој говор био нетачно саопштен , имао си нраво да га поправиш, и да си то учинио, па мирна крајина. Или да се бар задржа на ономе , како донисник можда није с пажњом саслушао. Али аја, ноп не може да исправи туђу погрешку, а да не нагласи и то, како он „прозире" „рђаву намеру" пишчеву. Зашто одмах тако у зло и у ,рђаве намере?" Зашто одмах претпостављати, да је дописник навалице хтео да вређаи пггетипоаа, и откуд оправдања за иретпоставку, да ће уредништво „М. Новина" брже боље прихватити оно, што попу Авраму може шкодити. Каквих би разлога имао било дописник, било уредништво да наноси штете оцу Авраму? Зар није природни10 бидо узети, да дописник можда није добро чуо, или је новајлија у пиеању доииса, па се није умео тачно изразити, а уредништво, поправљајући његову нејасну мисао, нехотице дало ствари мало друкчији облик, но облик у коме нема ничега злог ни злонамерног, сем ако поп хоће да тражи и у јајету длаку.Па што не узети пре све ово, но прва па наопака „рђава намера." За што попе, уа што јаде! И ти баш „прозиреш" ту рђаву намеру" (103. бр- „Одјека"). Е преварио си се оче Авраме. Ето ниеи прозрео иишта. Погрешио си и огрешио си се о човека ни крива ни дужна. Донисник је твој ^уграђанин. То је млад човек, поштен и ваљан младић, имао је са свим најлеишу намеру, тебе поштује и воле и баш је, сиромах, мислио да ти тпме учини љубав, што ће о теби нисати у новине ; али човек је почегвик и нехотице рекао ствари мало нескладне, а ти га одмах нападаш и чак „ирозиреш" његове „рђаве намере". Како си се затрчао ! Кад бисмо ти ми казали име тога човека, ти би се и сам и насмејао и застидео твоме „прозирању" „рђавих намера". Али ми немамо дозволе да изиоеимо име нашега г. донисиика, али ти кажемо да је твоје „прозирање" незаслужен и неоправдан нападај на човека. Заиста чудно како су од неко доба наши радикалци тако брзи да одмах „прозиру" „рђаве намере" и у најма-

њим ситницама, које се појаве у „М. Новивама". Умирите се, господо, немојте бити тако брзи на зло.

ИЗ ВЕЛА СВЕТА. — Пегаице из Суботице у Париз. Из Суботице јављају. да су се оданде у среду 5. ов. мес. после подпе кренули двојица чланова тамошњег гимнастичког друштва и то учитељ гра,ђанске школе Антон Абрасић и канцелист Фрањо Пап пешице право у Иариз. Они су сваке године, кад је бивала опклада за такова путовања увек добивали прву награду. Опи ће у недељу пре подне стигнути у Будимпешту и пријавити се председни ку атлетског клуба Порцсолту, к ји је већ о томе извештен. Пешаци мисле, да ће пут до Париза прећи за 25 дана. Они ће сваки дач преседника и секретара клуба из места у ком буду извештавати.

телеграми „МАЈШМ НОВИНАМА" 20. јула. Атина. „Рајтеров биро" јавља : Одложен је одлазак крићанске комисије у Цариград, јер су наетупиле тешкоће при избору чланова. Лондон. На годишњем банкету Манслонхуса изјавио је Солзбери, како не верује да ће немири на Криту изазвати озбиљна страховања. У име енглеске владе изјавио је да она ни мало не жели да поседне Крит. Још није наступило време да се напусти Мисир, због немира, који су настали тамо. Солзбери одбија идеју да Енглеска равнодушно посматра догађаје на истоку Европе. Побија да ће се Енглеска одрећи обавеза, у које је ушла према Јевропи. Први задатак политике Енглеске је мир, али да при томе не жртвује част.

днев

КДЛЕНДАР Петак Правосдавни: 21. Симеон Јован Католички : 2. Порцијункул Сунце ивлази 21. јрда у 4 с. 24 м. Сунде валази у 7 с 19 м! Мене месеца: ^ нрва чотврт 24 Дан је с почетка 15'/, |-ати а ноћ 8 1 / 3 в али до краја овог месеца дан окраћа за 55 мин , а за толико и ноћ одужа. Ред примања по министарств у Министар унутр. дела: снаки дан пре подне од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр дела . четврком од 11 — 1 ч. пре подне. Миниетар војни сваког дана од 11 — 12 ч. сем недел.е и правника. Мин правде: свзког дана од 9 и по часа до подне. Мин. грађевине; еваки дан од 11—12 ч. пре подне. Мин. просв. и цркв. дела петком од 11 до 12 часа пре подне. Мин. привреде, понедеоником, уторником четврком и петком од 11-е преп2е до 1 по подне Млнис.тар Финанције уторником и петком од 10 — 12 пре подне.

НАРОДНА ВИВЛИОТЕКА отворена јо сваки дан од 8 до 12 сати пре подне.

ДОПИСНЕ КАРТЕ ЗА СРБИЈУ Проете стају 5 п. д., а с плаћеним одгоором 10. п. д. За међународну преписку 10 ц. д. и 20.

ПОШТА И ТЕЛЕГРАФ За писма од 15 грама теж плаћа се 10 п д, за Србију, Славонију, .Хрватску, Срем, Банат, Вачку и целу Маџарску. За устрију плаћа се 15 пр. д. На сваки 15 грама више јошј по 15 пара дин. Писмо може бити тешко највише до 1 киле. Препоручена лисма морајуби^и насредини запечаћена. За препоруку плаћа се 20 п. д. а за повратни рецепис још 20 пара.

ГЕ 3 С.

Дукат 5 64 Наполе ;н 9 54 1 !. Срп. лутр. 3°/ 0 лозови 34.45

Алв је Нину мучила радозналост; она се ■старала да дограби илатно и пружала је руке према њему, али Богданов узе платно и смејући -се побеже с њим у другу собу. Нини га је ћутећи гледала; Богданов је био врло леп с његовим оживелим лицем и лепим струком, уз који је био као притегнут везен модри капутић. Покажите ми вашу слику, повикне му Нини, — већ је време да идем и кући." Богданов обрну један молберт, на коме је стајала већ готова слика, која је представљала сеоски вашар. — Како вам се допада? упата он. Нини узе столицу и седе ближе слица ; Богданов је сео иза ње. Ниии је расејано гледала слику; она је осећала, да јој дисање Богданова жеже потиљав. Крв јој појури уз лице: |Нини је једва дисала; њом је од јсдном овладала безумна жеља за његовим пољунцима. Мисао о мужу ирође јој кроз главу. Она га је волела али јој је ова жеља била јача од ње саме. Она крадом погледа Богданова; он је пажљиво гледао слику. — Како вам се допада? још једном је упита, — чини ми се, да ваздух није исиао довољно нрозрачан. — Мени се допада добро. У осталом, ја

ништа не разумем, рече Нини и подиже се. Време је већ да идем кући, неодлучно доврши она. — Већ? Поседите још малко; ви сте тако ретка гошћа а не знате како сам вам рад! рече Богданов. — Кажите, како живите, толико времена се нисмо виђала. — Па поседећу још малко. Нини поново седе и налакти се на леђа наслоњаче, у положају, који је показивао сву лепоту њених груди. — Какоживим? поче она. — Врло досадно. Живот ми је тако вепримамљив, ја сам уморепа и веома ми је досадно. — До-са-дно! одужи Богданов, оиет разматрајући своју слику. — То никад не бих мислио! Говоре, да сте ви с вашим мужем најугледнији и најсрећнији пар Лице Нинино је побледело; ова мало поћута. — Ах, муж је јакозаузет својом службом, а мени су сви тако досадили. — Па онда идите на курсеве и слушајте ма какве левције. Курситске веле да им никад

вије досадно, да посла имају сувише, говприо је Богданов расејано, непрестано пос. атрајући своју слику. — Знате ли (Нини и нехотице примаче своју столицу ближе Богданову), само ми с вама није досадно, ви ме занимате. Она га кокетмо гледаше. Она је седела тако близо, да је морао осећати тонлоту њеног тела. Богданов устаде и комички се поклони. — Занимати? Изволте, постараћу се, брзо рече оа, осећајући се некако незгодно.—Его да вам покажем своје албуме. Недавно сам се сликао с неколико другова. Видите. (наставиће се)