Мале новине

суствовати неко времс од своЈе дужностн, то на основу §-а 12-ог устројства цеитралне државне управе наређујемо: да Нашег мннистра Финанције, за време његовог одсуства, застуна у дужности Наш министар народне привреде г. Стеван Р. Поповић. Споменицв. Г. М. А. Маца, трговачки агенат у Вудимнешти, израдио је и, по одоброњу владо, продаје сноменицу миропомазања Краљевог у Жичи. Споменица је саливена од бронзе а израђена је укусно. На једној страни сноменице је лик Краља „Александра с натписом у наокодо : Александар први, Краљ Србије, миропомазан у Жичи, 20 јула1889," а на другој је: „седмовратни манастнр Жича, задужбина Краља Стевана Првовенчаног, сазидан 1222." Један део нрихода иде у корист друштва Св. Саве. * Конкурс. Унравном одбору „За натлиског удружења" потребан је уредник за друштвени орган „Сри. Занатлија". Ко би се осећао спреман и вољан да се прими уређивања листа, нека се јави Управном Одбору с нисменом понудом, у којој ћ е изложити услове нод којима се прима уређивања. Краљ Милан у Маријенбаду. Краљ Милан је за време бављења у Маријенбаду одсео у „хотел Клингер," где је у првом спрату заузео неколика соба. Ручао је у својој соби а после подне носетио је супругу срнског носланика у Берлииу г. Милана Христића, која се наместила у вили Ница. .V 6. сахати заједно с г-ђом Христићком изишао је из виде и отишлн у шетњу. Кад је нублика познала бив. краља, који је доста смршао, и иратила га узастонце, иовуче се он с г-ђом Христићком још непрестаио праћени бањским гостима У улицу, која води шуми и ту је с госпођом сео на једиу клупу. * Преиначено. После држане дицитације за закуп „Зеленог венца" под условима, које је опнггински одбор одобрио, стигла је онштнни још једна понуда, која ставља у изглед општини много већн приход и тражи: да се рок закупу определи на дуже време и услови закупа у некодико измене. Због тога држаће се сутра понова лицитација за закуп „Зеленог венца"

иред каФаном код „Моруне," и ми обраћамо пажњу на то оних, којих се то тиче. * Лична Ввети. Г. д-р. Владан ЂорЏвиК, министар на расположењу вратио се из бање Мехадије у Београд. * Из дипломатсних кругова. Г. Сип Џчп, енглески посланик, отпутовао је на одсуство. — Г. Патримончо, француски посланик, путује од нсдеље у Париз. ❖ Г. Ф. Каниц, чувени књижевник н пријатељ нашега народа, присггео је ономад у ЈЈеоград, а данас путује у јужно-источне крајеве Србије. * Нвистина. „Одјек" а но њему н многи други, листови, наи ми јавили смо да је г. Урош ПредиК нродао своју слику Сироче, која је издожена у Паризу, за 10.000 динара некаквом Американцу. Та јс вест нетачна. Слику Сироче кунио је један од Нрсдићевих школских другова, Србин, који је проФесор у 1Бу-Јорку и коме је г. Предић ту слику устунио за 500 долара, а то нонајвише ако не и једино с тога, што је то његов друг, који је у далеком страиом све. ту, оеветлао образ имену срнскомУметник на цимбали. /'. Хор аг Јожи, чувени и једипи прави уметник на цимбали, који је свирао пред многим јевропским вдадаоцима, па сада ноеледњих дана и пред персиским шахом, кога је нратио из Беча до Пеште, дошао је у 1Јеоград да приреди неколико концерата. Као што чујемо г. Хорват је вољан, да први свој концерат нриреди у официрској касини. I ИЗ БЕЛА СВЕТА — Поклон. Енглеска Краљица Викторија послала је кнезу Биемарку свој иортре у нриродној ведичини, у знак свог особитог ноштовања. — Умро. У Бечу је умро у 70-ој години један од најомиљенијих песника, Лудвиг Форлас, кога су звали бечким АлФередом де Мисе. Има четири тома његових несама. — Република и црква. У Бордоу је умроу 78 -ој години кардиаал Жилбер, који се од Француских јепискона нрви поклонио републиканској влади, Доказујући у својим делимада демо-

кратске ид _,је нису иротивне учењима цркве. — Заоставштина. У Копенхагу је ту скоро умрла принцеза Августа, , сестра данске краљице. Посде ње о\ стало је некодико рукониса иолитичке садржине. Муж њен, који је умро !1873, бивига министар барон Бликсен Фенеке, напечатао је свега две политичке брошире, али је за то оставио веома много бедежака о односима Немаца нрема Данцима, и о ј догађајима 1863—1864. ! — Китајска цивилизација. Китај се цивилизује. Службене новивне китајске обиародовале су два закона: , о грађењу железнице од Ханкао до | Пекинга и о томе, да ће се у у т биство новорођене дсце казнити са 60 батина. — Опклада. У Женеви два љубитеља пешачења веома су г заголицани што су ту скоро три Аустријанца нешке отишли из Беча у Париз за 30 дана, ич објављују, да ће они из Женеве отићи у Париз тачно за 180 сахати. — Шексплров поклоник. Један ватрени ноклоник Шекспиров сер Роберт Пелгем, желећи да јавно засведочи своје иоштоваи.е нрема Шексниру, објавио је да ће дати но уложну књижицу од Фунте стерлинга свакоме оцу, који при крштењу своме детегу да имо „Хамлет" иди „Иир." Он је у брзо морао да исндати више од 250 фуната стерлинга, али се богати Фанатик томе веома радује и да би сс његова намера што випге прочула, штампа у новинама огласе о тој својој намери. — Епнлог мајерлиншк8 дрзме. Еиидог мајерлиншке драме одиграо се ових дана у ножунском грађанском суду, месту рођења баронесе Марије Вечере. Требало је решити нитање о наследству н.еном. Али Фалила су документа нрвостунне важности акт о смрти иокојничиној. Мати баро»несина нросто је изјавила да је њена кћи умрда, ие номињући ни место, ни околности смрти. На суду она је рекла, да јој тај потребни акт нису издали и да се он може добити ' само службеним путем- Судјерсшио да ее од мајердиншког свештеника 1 иотражи тај тајанствени докуменат. — Вечара у чјст Едисону. Управа париског „Фигара" приредила је 15 о. м- у част Едисону вече, на коме су биле готово све најодличније дичности Париза у сваком иодручју друштвеног живота. При уметничком

деду те сјајне вечерње забаве судсловало је неколико најбољих глума чких уметника. За време одмора гости су се забављали продукцијама Едисонова ФонограФа. Прво је ФонограФ изговорио Едисону овај лепи копдименат, што му- га је казивао главни уредник „Фигара": „Журнал" „Фигаро" као и сви његови нријатељи, књижевници, уметници и научници, изјављују славном Едисону своје особито ноштовање и симпатију. Они сматрају великога американског иронадазачакао владара овога света ио милости његова генија. С тога му чине вечерас исте ночасти које 'се чнне каквоме владару или другим страним великанима, који су до сада били у нашој кући. Живио Едисон" На то је одговорио ФонограФ Едисоновом захвалницом и ласкавим коплиментом за „Фигаро" који је завршен с „ура", истоме листу. — Ласте писмоноше. Француски министар војни наредио је војном заповеднику у Лиљу, да избереједнога новереника који ће чинити исиитивања о уснесима нокушаја, шго сунсдавно чињени с ластавицама као писмоношама у рату, На основу извештаја тога повереника доноси „1'еНј; РаТ1ен" врло интересне податке. Још од нре знало се, да је уластавица врло развијен и жив нагон за њи^овим завичајем, на се лако дошло на мисао да се оне унотребе као даровитије такмичарке голубовима. Позната јс ствар да је брзина ластавичина и управо изванредна. Како тврди Спаланцини, ластавица за један сахат ирелети 125 до 130 кикометара, а то је брзина која нремаша брзину и иајбржег железничког брзог воза, што их до сад имамо. То је већ доказапо и нокушајима. Из места Креала иослата је с неколико голубова нисмоиоша и једна ластавица, којој је ностављено гнездо у једној ј вароши у северној Француској, који је од Креила удаљен 242 кидометра. Ластавица јс стигла на место за читав сахат и но раније од нрвога голуба, ма да се имала борити с неповољним временом. Ирорачунато је, да је та ластавица за један сахат нрешла 130 километара. Сад се само ради на томс, да ли ће се латавица моћи извежбати онако, као голубови. Ради тога ће се у Франпуским тврђавама гајити и учити множина ластавица. После ће изасланик министарства чинити веће иокушаје с ластавицама као нисмоношама.

ГОСПОЂА ТИПСОВИЦА скица из лондонског зиивота НАИИСАО ЧАРЛС ДИКЕНС ПРЕВВО МИТА ЂОРИЋ

(НАСТАВАК) И ја сам помишљао на њега, одговори Калтон; али Матилда — не знам за што — никако неће да г-ђа Типсовица што дозна нре но што се сврши. Мислим даје јединиузрок њена урођена скромност. — 0, Типс јс најусдужнији човечуљак на свету, рече Хикс, само се треба умети наћи. Реците му да не казује својој жени, уверите га да се она неће љутити и он ће вам учинити све што хоћете. Моја женидба треба такође да остане у тајности због мајке и мога оца ; морате му дакле рећи да и о њој ћути. У тај мах неко узе да луна долс на ка-

,1И ју, али тако бајажљиво како само домаћ™ уме. Калтон погледа кроз нрозор и кад виде да је заиста ои, замОли га да дође горе. Тиис је одмах присгао. Било му је мило што су га оназили. Он уђе, замолише га да седнс п он седе и беше тако преплашен као да су га изненада нозвали нред инквизицију: — Госнодине Тинсе, ноче Калтон озбшвним тајанственим гласом, јсдна врло непријатна околност гони ме да се обратим вама за савет, али вас нре свега молим, да о томс што ћу вам рећи нс говорите вашој жени. Тинс обећа, а у себи иомисли: Ког ли је врага морао урадити? Извесно је разбио какву најленшу шод.у. — Госнодине Тинсе, продужи Калтон, ја сам вам у неколико у веома непријатном ио ложају. Типс погледа Септимија Хикса и помисли да је та ненријатност отуда што г. Калтон седн са г. Хиксом у једној кући, и како не знаде шта да каже на то, он не каза ништа. — Донустите ми да вас замолии продужи „звекир" да не дрекнете од изненађења — те Д а Ч УЈУ слуге — кад вам кажем да два становника ове куће мисле сутра да ступе у брак. Он гурну своју столицу неколико корака у иатраг да боље види дејство свога нечувеног

саопштсња. Да је Типс издетео на поље, стрчао низ стеиенице у дворишту нао у несвест, или да је баш и кроз прозор скочио, господ. Калтон се не би изненадио тако као сад. Г. Типс завуче мирно руке у џеиове од панталона и са осмехом рече! Надао сам се ! — Ви сс нисте изненадили, госн. Тиисе ? упита Калтон. — Баш ни најмање, господине, одговори Типс. Сасвим је природно. Кад се састане пар младих људи, онда. — Такоје, тако је, уиаде госи. Калтон са великим задовољством. — Ви сматрате дакле ову женидбу за умесну? унита Септимије Хикс који је са чуђењем гледао у Тииса. — Сасвим, госнодине, одговори Тиис смејући се; у његовим годинама изгледао сам и ја исто тако. — Баш се добро држим! мишљаше радосно стари кицош, јер је знао да је најмање десет година старији од Тинса. Да нређемо одмах на ствар, рече он. Хоћете ли бити тако добри да се нримите ку г мства ? — Радо, одговорн Типс, све једмако без икаква изненађења. — Одиста?