Мале новине

— Персијскм шах. као што смо већ јавили, отпутовао је из Будимиеште. Он је најпре отшиао у Румунију, а одатле ће у Гуеију. За време евога бављења у Пешти шах је раздао више ордена. Надвојводи ЈосиФу и министру Тиси дао је своју слику у брилијантима. Пре поласка хтео је нроменити 300.000 динара у рубље, али их у свој Пешти није могао наћи. Услед тога узео је неколико чекова на руске куће. — Умро. У Бечу је 10 о. м. умро некада много спомињати „проФесор" чаролија Антун Кратки — Башик у 70 години. Родио се близу Прага од родитеља Чеха и још за детињства узео га је на науке мађионичар Белахини у Берлину. Пошто је ту довољно изучио, отишао је у Енглеску где је остао 12 година а за тим је нутовао но Јепрони приказујући као свој нарочити снецијалитет „духове". Овом приказивању духова основаје онтичка нр.вара. Доцнијс нодигао је у Бечу засебно нозориште, где је много година забављао публику својом одиста врло великом вештином. Последњих година јако је боловао од очију а умро је од капље у срцу. Знао је све главне евронске језике. Стекао је велико имање, које је осставио својој малој унуци, јединчету <>ез оца и мајке. Његово тело било је изложено у његовом нозоришту, а 18 о. м. сахрањен је. — Париска изложба. Француски министарски савет сад расправља питање, да ли да се иродужи трајање излобже, јер је носета тако огромна, да би свако нродужење могло донети знатна добитка. Мисли се да ће изложба бити продужена до 3 децембра. — Едисона дочекују у Паризу као каква владаоца, па и више. Сваки _дан му научници, државници, уметници и сва париска публика прирећу.је највеће почасти. Пре неки дан' је нрисуствовао престави у великој онери. У његову част нарочито је биран програм, а он је са својом! младом поспођом седео у преседнич- 1 кој ложи, куда је доцније дошао и американски носланик. Између чи- 1 аова музика је свирала американску ! химну, а публика га бурно поздрављала. — Књижевничка парница. Уредшштво париског „Фигара" изнело је у свом листу, да је чувени и у нас иознати Француски писац Емил Еркман издајник отаџбине и да има разН1Х неноштених дела у књижевности.

Еркман је за ову увреду тужио суду уредништво номенутог листа. — Укинуто друштао. Намесништво у Прагу укинуло је ондашње ђачко академско друштво „Сезку акаЛешГску Мепаг.чк! кро1ек", које постоји од 1858 год. Као разлог наводи са да је друштво прекорачило свој делокруг, бавећи се политиком, а нарочито што је послало поздрав париским ђацима приликом отварања нове Сорбоне Ђаци су се обратили др- Ригеру и др. Енгелу да израде поннштење ове забране. Обоица су обећали да Ке радити на томе. — Слон осуђен на смрт. Један слон у берлинској зоолошкој башти постао је веома оиасан но баштенске чуваре, с тога права осуди га на смрт и то да га удаве. 15 о. м. у ЈУ Т РУ требало је изрешити ту пресуду. Ради тога спрема гвоздену жицу, дебелу 3 / 4 цола, коју му нажљива набаце на врат. Крајеви ове жице били су нроведени кроз кавез на иоље, где су стајала 42 момка да помоћу вретена стегну жицу и удаве слона. Али већ код првог покушаја слон је рапшнуо жицу, која му' ни трага није оставила на врату. Одмах за тим ночео је шетати по свом кавезу, ни мале неводећи рачуна о својим душманима. Управа је оддожила извршење пресуде док нс на- Ј ђе боља средства. с т Е С И Ц Е — Љубав у невољи. Пре неки дан украђена је у дражђанској галерији слика једна мала али врло скуноцена слика То је опажено још за Време, док је галерија била отворена посетитељима те је одмах издата наредба да се сви нрисутни иодвргну претресу. Једна лепушскаста млада девојка била је сво,им нонашањем, својим унлашеним ногледима тако побудила нажњу чувара, да су сви мислили да је она украла слику. Ово мишљење је било тим вероватније, што је у руци носила мапу за ноте. Ииспектор је нозове у надзорничку собу, куда је ушла јако уплашена. Ту су је прегледали и претресли надзорникова жена и једна друда жена, али без уснеха, јер слику не нађоше. Кад су је најзад питали, зашто се тако плашљиво понашала, после дугог устезања одговорила им је, да је у галерији слика одредила састанак с једним младићем. — Немеза. Једне Француске новоне еаставиле су врло ноучну ста-

тистику о врсти смрти, КОЈОМ су умрли чланови конвета ирве Француске револуције. од 749 чланова умрло је: 57 на гплотини, 8 их је удављено, 2 стрељана, 14 се сами убили, 5 умрли од жалости, 6 у невољи, 3 су ужасно заглавили; Коло д' Ербоа заглавио је на путу, Брисот и Петион нађени су иола растргнути од зверова. Армониљ је умро пијанетру 4 су полудила, 2 пала на бојном пољу 3 умреше изнеоада; 138 осуђени су на прогонство. Велики дељ тих изгнаника умро је је далеко од отаџбине, неки се новратили кући, да ту кукавно доврше. 23 ишчезнуше 18 бримера 25 су умрли у највећој беди, 65 је са свим нестало, да им се никад за траг није дознало. 1'азни нреседници, који су редом пресеонвали конвенту овако су нрошли: 18 су гилотинирани, 8 се сами убили, 6 су осуђени на вечиту робију, 4 нолудели и умрли у лудници, 22 прогнати. — Шта кошта банкет За банкет кметовима Француске у Паризу требало је 500 гостионичара,1400 келнера, 1400 кувара с помоћницима, 300 судопера, 80.000 чаша и бокала 100.000 тањира, 20.000 кашика, 80.000 виљушчка, 00.000 ножева, 18.000 кавених кашичица, 20.000 Флаша вина, 450 литара ликера, 10,000 сланика, 20.000 салФета, 1500 метара чаршава итд. Јело је стало 300.000 дицара. •<!> -ООЧЛАНОВИМА НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ

Напредна странка у лицу својих изабраних одборника на главном скупу 14 Маја 188!) год. у Београду објавила је 11 Јула исте године у ,. Виделу : Да, донде,- докле устрчју оваке неуставне нрилике у Србији, Напрсдпа Странка обуставља сваки страначки рад и у новинама и на изборима. Наиредна је странка ову одлуку потнуно и изврншла. Но противници је још неоставише на миру- Они је јоште непрестанце нотрзају, макар да су радосно усклицали: Како је већ изумрлаједна странка у којој су толики чувени синови нашега народа. Још и сада из уста високих лица чује се : како Напредна странка смера дауђе у нскакво лично бојиштеи на све стране по Србији казујс се да Напредна странка приликом нових

избора жели да уђе у *узију са једном иди другом туђом странком. С тога, изабрани чланови Главнога Одбора Напредне странке осећају дужност, да и понова свечано изја ве и објаве својим члановима странке: Да је рад Напредне странке доиста искрено и озбиљно обустављен. Да и чланови главнога одборадобро знају, да странка нема власти да закрати посебним г рађанима, да нрема Уставу врше своје грађанске и политичке дужности. Али да на нредној странци по одлуци главнога скупа, може бити израз само иједино „Видело", и Да обустава рада искључује свако учешће странкино у раду о кандидовању посланика, а чим странка нема свога кандидата, бесмислена је свака Фузија у корист туђих странака и њиових кандидата Неодољиви су разлози, који су могли да обуставе рад једне странке, који је рад толако везан за исторју српеког развитка. Онде, где се мегдан решава несницом, ане разлогом онде и на онакво бојиште Нанредна Странка нсможе да изводи своје борце — А у тој одлуци утврђује њу и жеља, да сишав сама с влаети, ничим не смета раду нове власти, него да се ова са свим слободна нокаже на делу Ако и чим се разгале над устав ним животом Србије, данашњи црни облаци, ако и чим Србијп устреба рад свих својих синова, Напредна Странка ће опет прегнути на ггосао, али не тајним радом и тајним каквим везама него ирема своме јавно признатом програму и на основу уређења свога, које јој је последњи главни скун нрописао У жељи, да се у Србији одомаћују искрени и поштени одношаји, ово смо одлучили да саопштимо јавно свима члановима своје странке у неноколебљивој нади на стару издржвивост и пову слогу чланова нанредне странке. 19 Августа 1889 година У Београду Чланови Глаиога 0 ^бора Напредне смрвнке Ова је изјава иослата свима уредништвима београдскии с молбом да је штамиају.

— Драге во ће, нонови Тинс, тако миран као чаша пива без музира". Калтон стиште руку овом покорном поданику женске папуче и обећа му вечито пријатељстјо . Хикс учини то исто. — Кажите ми, молим вас, рече Калтон Тшсу, зар вас ова вест није ни мало изненаџма ? - Да богме, кад сам је први нут чуо, али од куд баш ја да се нађем и шта ли ће отац на то )ећи ? То бих само хтео да знам. Хихс и Калтон се згледаше. | — Прекрасно ! рече Калтон церекајући се, иа 1 немам оца. — ЈЗи да богме немате, ади он има, рече Тиц — Ко ? упита Хикс љутито. —- Па бн. — Али ко он? зар ви знате моју тајну ? Мж;Јте ли мсне? —■ Боже сачувај ! Ви знате добро кога мис.м. — За име света, на кога мислите ви? упитаКалтон који беше као и г. Сентимије Хикс до .цила збуњен. — Па госнод. Симсона — кога би другог ?>дговори Тинс. — Сад ми је све јасно, повика Хикс Сим-

сон ће се венчати сутра са Јулијом Маплесоновом. — ГГа да богме ! рече Тинс. Овде би требала Хогартова кичица да наслика лице Хиксово и Калтоново ; наше је перо одвише слабо за то; исто тако нам је немогуће да објаснимо, ма да ће то нашс читатељке умети да преставе — каквом су се вештином иослужиле ове три даме, да задобију своје љубавнике. Али како је да је, оне су имале успеха. Мајци нису биле неиознате намере њених кћери, а ћерке су т такође знале за немеру њихове поштоване г-ђе Маме. Али су мислнле да ће ствар испасти романтичније, ако се учине као да не знају једна о другој ; сва три венчања морала су бити у један дан, јер су се бојале да једна другу не омету. Сутра дан венчао се г. Ссптимије Хикс са г-ђцом Матилдом Манлесоновом а госиод. Симсон са г-ђцом Јулијом. Типс се појавио у улози кума и тв нрви иут у свом веку. „Звекир- није био баш тако жустар као ова млада господа, сем тога и ово двоструко откриће тајне разхладило га нрилично. А било је и тешкоћа око тражења кума; најзад дође му на ум да би најлакше овладао све тешкоће ако напусти невесту; он то и учини. Оја ђена невеста је међутим иодигла тужбу због I погаженог обећања, и иесрећни Калтон мораде ј

да плати 20000 динара накнаде. Господин С 611 тимије Хнкс, пошто је довригао медецинске науке стругнуо је, а његова горко увређена сунруга станује сада са евојон мајком у Булоњу. Госнод. Симсон био је ху г де среће,; шест иедеља по венчању изгубио је жену — т. ј. она је допустила да је одведе иеки оФицир а муж јој је дотле седео у тамници, јер није био у стању да нлати њене ситне рачунчиће за тоалету. — Отац му Је наскоро умро, искл.учив га из наслества, а он је срећно добио место код једног чувеног власуљара, јер је тој уметности одмах ноклањао велику иажњу. У свом новом ноложају имао је ирилике да ее упозна са обичајима и мишљењем извесне нартије енглеских племића, чему имамо да захвалимо за оне сјајне нроизводе његовог шгодног ђенија — оне сувремене романе, који ће, без сумње, занимати и иоучавати сваког дотле, док год буде трајао чист укус, не помућен претеривањем, неприродношћу, надутошћу и празним преклапањем. (наставиће се)

аок>