Мале новине

БРОЈ 246

СУБОТА 26 АВГУСТА 1889.

ГОдИНА II.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10.П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ Ча годину 80 динара На по године 15 динара На 3 ме § да 3 динара IIРЕТ1Т

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКО ГА Претпдата из унутр. полаже се само код пошта За Београд нема претплате — Лист се продаје на број

ПиСМА И РУКОПИСИ шаљу СЕ ВлАСНИКУ „Малих Новина" Топличин вена[, 6р. 17., на горњем спрату. Претплата се ирима код свију пошта у Србији

ЦЕНЕ ОГДАСИМА На првој страни од петит. реда 20. пр. дин. а на четвртој од петит реда 10 пр. дип. ПРИП0СЛАН0 стаје 50 пр. д. од петит реда. ШШЕ ШТТО

Огласи јевт-но, по потреби и са сликама.

За свако оглашење плаћа < е држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЂИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДВИ.

ооооооооооооооо 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0

31 ЖЕНСКЕ Понедељником, Средом Петком

ради

ПАРНО КУПАТ0ЛО 0 0 а у Душановој улици од 2 до 6 Д ^ сати по иодне. 561, 2—6ф ооооооооооооооо

„IБ А Л к" ЖИВИН РУДНИК Рок за полагање друге уплате од 5 шилинга т. ј, Дип 6.37 1 /« у злату на акције друштва за екслпоатацију живиног рудника „Авала"1истиче 1. септембра о. г. Позивају се сви они> ксји су код Народне Банке уписали акције тога друштва, а још нису положили другу унлату, да ту уплату до реченог дана положе на каси банчиној. Б -р. 5555 25. Августа 1889. у Београду. Народна Банка. 566 1—3

Онима којих се тиче. Новинар сам и књиге су мој алат. Једино моје имање, то је моја књижница (библиотека). За време излажења „Радикала" моја је библиотека била отворена. Многи су узимали књиге на чнтање и односили. Тако исто и пре, а и после овога многи пријатељи и носетиоци узимали су на послугу моје књиге, било с мојим знањем и питањем било и сами. Махом долазили су 1;аци и људи од књиге. Рачунао сам да они умеју ценити шта је књига, па с тога нисам ни зазирао да им допустим да се по вољи служе мојом библиотеком, тврдо уверен да ће сваки вратити позајмљену књигу, кад му више не буде требала или кад је ја затражим. Од то доба ирошле су године. Пре неколико дана прегледао сам књижницу и с ужасом нашао да ми нема више од половине књига. Од понеких дела, као што су Дарвинова, имао сам по два примерка (раније и позније издање) па сад ниједнога немам. За многе баш знам да су узели и кад су узели књиге, па ти их ни до данас не враћају. Све ово неупутно поступање за сад још сматрам као прост српски

нехат, и последњи пут молим сву господу, код којих се налазе моје књиге, да ми их неизоставно врате најдаље до 5 сеатембра. Ко се ни дотле не одзове и књиге ми не пошље, сматраћу да је покушавао извршити утају и превару, те ћу надлежно према њему и постуиити. Прво ћу му изнети име у листу, набројаћу кад је и које књиге узео, позваћу се на сведоке, који то знају, и који су дотичне књиге код њега виђали, а за тим ћу га тужити СУДУНадам се да неће донустити да тога дође. Оволико ради обавештаја свију оних, свију без изузетка, код којих се налази маиједнамоја књига. Ово се у равној мери тиче и оних, код којих се моје књиге налазе, а нису их директно од мене узели. Београд 25 августа 1889. Пера ТодоровиЂ.

3 А КО Закон! Ову реч народ изговара споштом. с уважењем, он се њој клања, она је за њега велика и света. Можда ни један народ не везује за реч „закон" онај узвишени значај, какав она има код нашег народа. Закон у устима народним значи нешто што је добро, праведно, неумитно. Он чак не може да појми, да се нешто може учинити по закопу, па опет да буде криво. Он, тако рећи, не допушта да може бити рђавих закона. Деси ли му се неправда, он никад неће мислити, да му је ту крив што закон, већ човек, који тај закон врши. И ако није добио правду, он не сматра да му је ту крив што закон, већ човек, који тај закон врши. И ако није добио правду, он сматра да му није суђено по закону. И ако ово народно мишљење о закону на први поглед изгледа наивно, и очигледно нетачно, у ствари његова суштина потпуно је истинита. Закон је мртво писме без жива човека, који га примењује. Најбољи и најправеднији закони у рукама рђавих н неправедних

људи биће рђави и ствараће у земљи зло и неправду, док осређан закон, па чак и закон с великим махнама, може благотворно утицати на друштво, кад га примењују и врше мудри, добри и праведни људи. Свашта се даје изиграти, изврнути, злоуиотребити. Никад се не може наиисати закон, у коме ће све бити тако предвиђено и обележено, да се не може из врнути, кад човек заседне па навлаш тражи како ће изиграти закон. Али, као год што се може закон на зло извртати, тако се исто и закоиске махне мудрим вршењем дају ублажити и на добро окренути те тако излази да је ипак ту човек главно и да од њега све зависи. Ето у томе је тачно оно народно мишљење да зло не долази од закона но поглавито од рђа вих извршитеља његових. Ово вреди имати на уму нарочито сад пред изборе, кад наш нови УсТав пма да издржи своју ирву, главну пробу, Баш с тога што доброта једнога закона, па наравно иУсстава, веома много зависи од савесне примене, од пошгеног вршења онога што је у Уставу наређеио, баш с тога је, велимо, од пресудпе важности како ће први пут бити пример>ен Устав , јер од те прве праксе и примене зависи све, и како се сад почне тако ће се доцније и терати. Ако се сад, одмах при првим изборима по новом Уставу, у дари у ујдурме, извртања, натезања, обилажења уставних нрописа — онда је новом Уставу одзвонило. И народ и власти свикнуће се на та обилажења. Кад како која страна буде имала силу и власт у рукама, онако ће и навијати устав на своју ђунију. Онда устав неће више бити шгит слободе и права грађанских, но проста нрегача којом партиска обест крије своју голотињу и своја насиља. Данас ће га употребљавати у своју партиску корист једна, а сутра друга страна. Општи ресултат биће да ћемо сви скупа остати без правих грађанских слобеда, Иод новим уставом биће као што је било и под старим.

С тога је дужпост свију оних, који ма чиме суделују у идућим изборима, било као власт, да чувају Устав као очи у глави, и да врше љегова наређења тачно и савесно. Од тога зависи веома много, зависи управо све. Први корак најважнији је. Поједини министри, разним својим поступступцима, противним Уставу, већ су му нанели местимице толике новреде. Нека се сад цео изрешата још и на овим изборима, па онда слободно можемо рећи да смо с новим Уставом готови. На свесним је родољубима да не дају да до тога дође.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Нов зајам, По вароши се ироносе гласови, да је министар Финансије отнтувач у Беч у цељи закл.учинања новога зајма. Зајам ће, како се говори, износити 25 милоона. Од ове суме имало би се 10 милиона исплатити железничком друштву као накнада за прелазак железнице у државне руке, а остатак од 15 милиона унотребио бисенадруге ситније државне нотребе. Да ли у овоме гласу има истине, ми не знамо. Иолуслужбени органи о томе ништа не јављају, а по вароиш се о томе говори. Ми то бележимо као глас, надајући се да ће нам влада иреко својих органа дати о томе обавештења. * Племеннтост. Још иије прошао ни пун месец дана, како смо јавили да је др Љ. Радивојевић, родом из сремске Камснице, дао нашем министарству просвете 100.000 динара на просветне цели, а у стању смо да поново јавимо, како је племенити просветни добротвор поново поклонио министарству просвете 50.000 дин. на аросветне целч. Хиљадили се оваки племенити добротвори, а српска просвета и српски народ златним' словима забележиће име д-ра Љубомира Радивојевића. Хвала му. * Стидно ! Браћа П. Ђорђевић, овд. дрвари, а српски милионари;, одре. кли су Друштву Св. Саве оних 10 хиљада цигала, које су пре месец дана поклонили и за које им је дру штво Св. Саве већ и јавну бдагодарност изрекло. Прост народ вели да се во веже за рогове, а човек за језик. Браћа П. Ђорђевићи јавно пред сведоцима обећали су свој поклон и заложили своју трговачку часну реч. Но кад је г. Богићевић послао кола за циг-