Мале новине

ље, „родољубива" браћа вратила су празна кола натраг, с нримедбом да они дају само оно што морају. Благо теби, кукавно Српство, ала ћеш пропевати с оваквим родољубима. Ј Да бог да се утрли такови Срби да их више нема. Има још неких овако стидних примера. Споменућемо ихидући пут, а про говорићемо и о практичним мерама које би ваљало предузети да овакви цицијанш и Несрби буду јавно жигосани; * Концерат с игранком. Вечерасје код „Скупштине" концерат с игранком у корист једног сиромашног великошколца. Ако буде рђаво време биће у салону забава. Улазак је од особе дннар а почетак у В 1 /^ час. у вече.

Д(ШАЋЕ ВЕСТИ. Незаконита наредба. Под тим насловом шабачки „Радикалац" доноси белешку о наредби г. министраунутрашњих дела у ствари затварања дућана у неделЈне и празничне дане, па вели како у §. 364 кр. зак пише, да се казни новчано од једног до десет динара онај, који у вароши или у селу у недељу и друге празничне дане, држи отворен дућан ; ка®еџијс, механџије и бакали, који за време божје службе врата отворена држе. Пре и после службе првима слободно врата сасвим отворена држати, а бакалима само у пола. А за тим наводи из 37 „зборника" ово место: „У параграфу 364 тачци под 1 додаје се „за време службе божје." Из овога изводи да поменута наредба није по закону основана. А за такве наредбеу Уставустоји : „Закони и законите наредбе, којн су законим начином обнародоване иају обавезну силу за све грађане и власти земаљске", а чл. 117 у трећој тачци вели: „Никакав закон нити икаква наредба државне окружне или општинске власти немају обавезну силу, ако нису обнародовани начином који је закон одредио. Према овоме „Р." налази, „да и према закону и према Уставу после наредбе г. Митрополита односно г. мин. унутр. дела коси се са закОном, те и ако би се можда сложили са поменутом наредбом у погледу племените цељи, у којој је она

издала, у погледу подизања вере, морала и васпитања, не можемо никако пристати да се у овој земљи ишта иредузима, што нема силу закона. Ако закон не ваља, треба га променути, али до измене треба га као светињу чувати. „А за ову наредбу нарочито мимислимо да јс неумесно издати сад баш у време највећег рада и пазара, кад је и сељак рад што више сировине продати па и нешто за своју потребу купити, а то му у ово најродније време долази најзгодније у недељне и празничне дане, но сад је у исте номенутом наредбом сваки рад забрањен. Према свему овоме држимо да за сад ову наредбу треба опозвати или је бар ублажити, а све у интересу наших нотрошача и продаваца, којима је сад време највећег рада и пазара." Ми смо први устали против те наредбе г. министра унутрашњих дола као незаконите, и милонамједа тако исто схвата ствар и поменути лист, коме се ни у ком случају не може пребацити, као што неко радо хоће да пребаци онозиционим листовима, да тера инат. Тај је лист орјган радикалне странке за шабачки ; округ, дакле пријатељ владин, и ње! му је интерес да брани владу а нс ! да је напада. Али кад је у питању истина и закон, онда треба, с истином и изаћи, као што је „Р." и иза| шао. Промените закон, па онда према [томе и уредите затварање дућана, а све дотле је номенута наредба незакона. * Спсшен на Ђелвкули. „С. Србија" јавља да је отачествено свештенство, скупљено у Нишу на свештеничкој скушнтини, учинило сиопен на ћеле кули, У прошли уторак у јутру сви укуино пешице су отишли код ћеле куле, носећи сваки воштаницу, да је припали на томе споменику неумр! лих Синђелићевих јунака. Дошав до ! места, поход је заокружио ћеле кулу и отпочео обред помена. На сва ме' ста, где су биле узидане главе погинулих дивних витезова српских стављена је по запаљена свећица Све свештенство клекло је на колена молећи се Богу за покој душе нлеменитих синова и јунака српских. У исти мах предали су 240 динара као нрилог за подизање споменика Синђелићу.

Убистзо. Ово последњих дана учестала су убиства у округу београдском- Човек се мора згрозити и забринути кад погледа каква се убиства врше и како је живот човеков јевтин. Навешћемо неке примере: Вајна браћа. Пре неколико дана у седу Дучини, у срезу космајском иогинуо је Јаков Лазаревић, тежак Убио га мотиком његов рођени брат од стрица Танасије а посвадили се, да око шта ни јада, већ око ораја. Деца Јаковл»ева брала Танасијеве ораје. Тан сије навиче децу и ночне их бити. Јаков дотрчи. — Што ти да бијеш децу иоју?„ Брзо се нокавџе ајонгбрже побију, док Јаков не погибе. Помислите само око чега људи гину ! Па још браћа; Заклана. Милица, ленушкаста шесиајестогодишња девојчица из Сремчице, (Посавииа) насторка Живојина Старчевића, нађена је заклана у кре вету у авлији. Сумња пада да је очух заклао. Доказује се да је на њу викао и био је; она се више пута жалила комшијама да је очух мрзи. Других каквих разлога за убиство није било. Видеће се шта ће рећи истрага. ИИСМО УРЕДНИШТВУ

Захваљујемо.... Да захваљујемо па изволте и опет! У једном од скорашњих бројева „Малих Новина", ми емо били тако слободни, да изнесемо најавност како су приликом прегледа поштанских упутничких новаца одкривене многе злоупотребе, и упрли прст на то, да један део истих пада на извесног господина кога је Г. Министер Правде унанредио пре неки дан са 150 талира и узео га од поштара за књиговођу у главна контрола. Том приликом казали емо да се у Гл. контроли налазе и таких чииовника, који целу ову ствар хоће да утркме и кривца да заклоие. Главна контрола у место да ово узме к знању, иохитала је са својом званичном исправком на ове наше јадике да је „Преседништво" учинило све шта треба за заштиту касе државне. Јест, прееедништ"), јест, ти си учинило све, али да ли се твоја наредба извршила одмах како би то

требало, или се нашао у твом подвједомству чиновник који је ову ствар разгађао читаво месец дана док га ти преседништво писменом опоменом ниси упутило на дужност и док наша белешка није изашла у листу ? Кто ту мч удирамо ареседнчштву . И сад преседништво том истом чиновнику ти дајеш и повераваш целу ову истрагу да се врши нод његовим надзором а ми смо о сумњи учили његову савест. Зар се тако драго прсседништво, зар се тако мој љубезни народе штите интереси касе државне ? ! Па то је још смиље и ковиље, ајдемо даље да видимо јаде. Аванзовани господин са 150 талира на радост народа српског, чија је злоупотреба откривена, данас седи у Гл. контроли и нрегледа поштанске рачуне ! Разумите — прегледа поштанске рачуне !! Он је тако срећан да буде и рачуноаол«гач и рачуноисаитчч ! Н>еговој савести поверено је да обелодани своју несавест да сам своје злоупотребс открива. То вал.да нама ни у тунгузији али има у српској Гл. контроли ј И иоштанеки упутнички рачуни који су бар у неколико били под другим кровом склоњених од руку његових, да нас по наредби преседништва носе онет под кров где госнодин „прегледа рачуне" и стављају се под назор његова пријатеља. Сад, ако се тако мисле да заштите пптереси касе државве онда наздравље тебч роде ерпски, а ви го-

сподо живили и хил>адили се,

са

оваковим радом земља мора пропевати. Ми вам захваљујемо. — а ви, молим° изволте и оиет ! Један отиуштени аогитар<. И.З БЕЛА СВЕТА — Ватра у луднаци У дудниц бриселској букнула је 18 о. м. измеђ и 7 и 8 сахати у вече велика ват.ра, управо кад су самостанци, који надзирују у лудници, хтели поћи сиавати. Ватра се нородила у једној супга те је домало захватала дудничку зграду и цркву. Већ за четврт сата бил® су све те као и споредне згрнде у еилном иламену. Полиција и војска нрискочили су одмах у помоћ имало је силие муке и посла,. док су сп асли многобројни драгоцјев

ГОСПОЂА ТИПСОВИЦА скица из лондонског зкивота НАПИСАО ЧАРЈГС ДИКЕНС ПРЕВЕО МИТА ЂОРИЂ

(НАСТАВАК) Имала је црвену, муселинску хаљину и златан сат, велики као песница, ланац, дебео као уже и читаву збирку прстења са каменовима, великим као динар. Г-ђа Тиисовица престави удовицу господи и обратно, а за тим је тихо уиита за здравље; г-ђа Блосовица је одговарала на свако питање са највећим презрењем сваког граматичког правила. Кад је наступило ошпте ћутање, г-ђа Тинсовица, да би почела разговор^ упита Ирца јесу ли му се допале хаљине оних жеискшБа, што су ишле у двор. Ирац се збунио око доручка и одговори лаконски: Да.

— Ви такво одело извесно нисте још видели? умеша се Визботл. — Не — изузев нри примању код ирског намесника, рече 0' Блери. — Хм ! заиста, на нашем се двору тера ужасан луксуз, примети торијевац. — Зар нисте никад замишљали да тај луксуз плаћамо и ви и ја веома скупо ? испречи се радикалац. — Разуме се да сам иомишљао, одговори Визботл, мислећи да одговори што згодније и краће ; помишл.ао сам често и нлаћам га радо. — Али ја не, продужи Евенсон, и зашто да га плаћам ? Има два главна правила. . . Г-ђа Типсовица уиаде му у реч, запита га жели ли још једну шол.у чаја. Он се ражљути и узе опет новине. АлФред Томкинс каза друштву да је намеран да се провоза на лађи до Ричмонда, рече да се већ у напред радује томе путовању по Темзи : плаво небо и жута вода, рече он; изгледају често веома лепо. Господ. Визботл звиждао је песму: „на сребрним таласима", а 0' Блсри рече: „Ми у Ирској имамо ванредне пароброде". Госпођи Блосовици беше мило што се отпочео разговор, у коме може и она да суделује и рече: — Имате потпуно право, господине, Мој покојни муж путовао је по каткад послом у Ир-

ску ; ишла сам обично и ја с њим и изненадил ме, дивне постеље за мушке и женске. Типс зину да нешто пита, али му жена једним погледом запуши уста. Визботл се. наемеја и рече да је Томкинс казао нешто смешно и Томкинс се наемеја и рече да није истика. Расговор запе, узеше сви да се играју кашичицама. Господа устадоше,, нриђоше прозору и погледаше на поље; за ткм почеше да шетају по соби. Како који дође до врата, он се тек извуче шшол.е. Типса истера жена, а. она остаде сама еа удовицом. — Ах, за дивно чудо, рече удовица, мени је тако зло, страшно зло — и заиста јс чудо што јој је било зло јер је појела две киле хлеба и меса. — Али ја не видех г. Гоблера. — То вам је врло тајанствен човек, одговори г-ђа Типсовица, јело му се носи горе и по каткад целе недеље не излази из собе. — До сад га нисам ни чула ни видела. — Данас ћете га извесно чути ; недел.ом у вече обично највишз јауче. — Још иикад у веку нисам ни спрам кога осећала толико симиатије, као сирам њега, рече г-ђа Блосовица, а одмах за тим уђе др. Воскај. Доктор беше омалечак човек са црвеним лицем, црно одевен, а око врата је имао белу круту мараму. Имао је велику праксу и много новаца