Мале новине
БРЈ 321.
ПЕТАК 10 НОВЕМБРА 1889.
Г0 /5ИНА II
ИЗЛАЗИ свдки ддн
БРОЈ 10. П. Д.
|1 мрИЧР §ф р' # :1 шц> ч'Ж1 & 1
Ш 1В 1
П еома и рукоииси шаљу се В даснмку „М алих Н овина" Тзпличин векац бр. !7., на горњем^спрату.
ДНЕВНИ ЛИСТ 3x1 СВАКОГА
ЦЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ 30 динара ■ 15 динзра 9 лвнара
и. годину . Па по године На 3 месеца
1Е РЕТ1Т ЈСПШ1
-«8ШЈ«ШЈ Оретплата из уиутр. полаже се само код пошта За Београд нема претплате — Дист ее предаје на број
Претплата се грима код свију п&шта у СрбиЈк -о цене оглас-ша На врвој страки од петит. редч 20. пр. дин. а на четвртој од нетит реда 10 пр. дин. ПРИ1ШСЛАИ0 стаје 50 пр. д. од петит реда ШШВ 2ЈЕ1Ш&
Огдаоп ј^втсно, по потребк и са сдикама.
За сзако огдашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ 110 ПОГОДБИ
ХХЖЖ ЧЛЖЖЖЖЈООИХХХХКИХХХХЛ жхк 0 © § САМО КОЖ | 1 Ј 1 к 0 В I К 1 В А Р 1 X !„| у кући г. Милије Карастојаповића у кнез Михајловој улици број 21. 0 Може са довро и јеФтиније но игде ку- О пити Мушко и дечије одео јер је избор тако огроман да сваки по својој вољи може изабрати по квалмтету и цени. понизни ® 721 ,4-10 Јаксв Канарик |Ј :оок©х®оо©ооо ^о©оооооооооооб
Кф ПОЗНАТА I РЕДА шш& игрш Благоја Ж, Јовановића, отночела је часове од 5. новем. у кући Шоповићевој иреко од 11 Баоке. За унис нријавити се у трг. г. М. Ристића кнез мих. ул, у дуваиџ код „Гардиста" или у самој школи 834 2—6 . 0<:'000000^#000 0 0 о У КАФАНИ 0 | Нод позоришта | ^ од данас на сваки дан| 0 вечерња забава са ие-0 2 вањем и свирањем § 814 8 00'000«00000оо*
ТС-
ОД 2 ДО п САТИ Понедеоником Средом и Петком РАДИ Парно Нупатило 7 Д7ШАН0В0Ј 7ЛИЦИ
■ерагањи о ој нашега листа није могао изаћи с тога што је било иезгоде у штамиар дји. Даиашњи број дајемо на табаку и по.
803 5-20
0
г л а с
Пошто ће аанчевачни проиелери које ми заступамо Од 10 овога моћи примати све ово земаљске производе како Савом до Сиска тако и Дунавом до Пеште по врло повољним условима и знатно спуштеним ценама, то јављамо поштованом трговачком свету како овде у Београду, тако и на свима другим Сриским Станицама да се ради погодбе обрате нама подписатам Заступници Ианчевачких пропелера №остиЂ и Николић Беоарад 7 Повембра 841 2-4
ОјЕЈТИНА ДАЛМАТИНСКОГ * сасвим чистог и Фина у кантама но 20 кила, добила је на нродају комисиоиска радња Хаџи Томина на малој пијаци. 812 3-6
СВЕТОГ МРАТУ 11 Новембра ове године славићу
Ст. ДобривојевиЂ адвокат
26 2—3
Пројект закона о среским судовима. Пред нама је „пројект закона о среским судовима." Као нравна установа то је новина у нас, и зато смо очекивали, да ће ко од интересбванијих ближе упознати ширујавност са намерама предлагачевим, са циљу и кориетима које се мисле иостићи оваком установом код нас, пре него што г пројект" постане закон." Због тога нека нам се не замери што ове примедбе нису учиље не раније, како је „пројект" иред ложен народној скупштини. Ово је већ трећи пројект закона о среским судовима или среским су дијама, што се износи пред нашу народну скупштину. Први г. (Радовићев) и други (г. Авакумовићев) нису ни дошли до претреса у скунштини; а какве ће судбине бити овај садан.и „пројект" — идемо да видимо. На установу ове врсте унутио је наше законодавство и нови устав чланом 152, не обилигатарно, јер ст >ји: можл се законом заовсти суд, за предмете мчље ваасности, грађанске и кривичне, у коме ће судити један судији, Као што коказује чл. 1 „пројекта" ова је уставна одредба служила за иолазну тачку и основу предложеном закону о среским су-
довима Ио при свем том, одмах у чл. 3. „пројект" одстуиа од те тачке и ова дела (по уставу „предмете") не оставља суђењу једнога судије, век уз тога, да га назовемо н<» | нројекту „сталнога" судију тражи за ! суђење јога две судије т грађанскога реда, које ће да бира среека I скупштина. Г. мипистар иравде, као предлагач овакога срескога суда, сигурно Не наћи разлога да то оправда нред | народном скупштином. Пама су за ! сада ти разлози непознати; и док не ; би били убеђени о противноме, ми ! за овај пар тврдимо, да законодивIство, радећи у границама устава, не може никако озаконити овакав саста« суда „за предмете мање важности, грађанске и кривичне", јер је у том погледу чл. 152. устава, < војом другом тачком, у напред одредио и надлежност и састав овога судч. А да је уставотворац збиља замишљао само једчог I судећегј судију у сгеском суду, то се види и из чл 150 устава где стоји: „судова су у Србији: првостепени, *) апелацпони и касациони суд" итд.; и одмах за тим прва тачка чл. 152. устава вели: „за изрицање правде у судовима морају бити најмање три судчје ." У којим то судовима? На сваки начин у онима побројаним у чл. 150 јер иосле наведене тачке у чл. /52 којом се за изрицање нравде у судовима одређују најмање три судије долази одмах друга тачка која каже, да сомо за иредмете мање важности грађанске и кривичне, може се законом завести суд, у коме ће судити је.дан судија. СоФизмима могло би се доказивати, да но реуима „може се" није нротивно уставу да и у овом суду изричу нравду три суднје; ал речи „може се" очевидно се односе на, установљење суда а не на број судија у томе еуду. По томе, кад се већ устднови суд „за предмете мање важности" онда по уставу у томе суду има да суди само један судија, који има услова из члана 161. устава. У осталом, на овај чл. 3 и државни је савет учинио врло умесне прм медбе; зато ми и нећемо ЈЈдаље говорити о неуставности и не умесности овога наређења. Али нека нам не замери г. мин. нравде као предлагач, да поставимо питање за анализу: Зашто, из каквих аобуда, и «.з каквих /в разлога моглааотЛхи мисчо да у иројектованом среском суду, у.< сталног судију — иравника, суде )в/и двч лајика грађанина? Је ли разлои правничче, фииансгцске или аолитичке арироде? Тешкоје сачекати мипистрова објашњења нред народном скупштином када ће он тачно исказати своју намеру и објаснити своју мисао у том ногледу, ал ми живимо у уверењу, да се та мпсаО неће моћи довол.но онравдати ни са каквог гледишта-
*) Равумевајући окружни суд.