Мале новине

И т*ко и овај члан би црпмљен по предлогу пројекта закона. Чл. 63 прпмљен по предлогу. — ЈоксимовиИ жели, да <е пдборкпди сбезбеде од разнпх з»ла и штета. Противан ш<едлогу. — Милија МиловаповиК доказује не^месну зебњу Срећвоваћа и жели, нека часнпци општппски врше дужности чвсио, пои1тепо п према свакоме подједнако, па нм се неће нпшта в деспти. Прпма нредложену редакцпју. Овај члан враћен је у 0/,бпр на редпговање. Чл. 65, 66, 67, 68, 69, 70 п 71 прпмљеаи. Код чл. 72. ТајсиЛ првдЛвже Д<1 се одреда закопом плата председнпку и кметоввма, а не да им је одбоо одређује. |Он преджже по 40 пара дпн. од гл ве. —* ("рвгенови^ гласа за редакцију Законског лредлога. — Милија МилоиаиовиА, предлаже, да буде плата председипку 1 дин. а кметовима по % дпнара. — Витомир МладеновиК помаже Ран ка|Тајс1ћа. — Риста ЛоиовиА- г> в ри еа нредлог по ред кцији, а противан пред-{треба, имаћемо к д и да, се разго- ј "Ј" п »ЛМ1 г Гп !лт *1. лппти 1 т> -*» /Л Т.ЛПЛ /\тт /"V ТЈ*1Т1 Т7Ћ Т/Т РА "

логу Тајсићевим 11ои ЂуриК усваја у свему Тајсгтћев нредлог. Скупштина примп оаај члан но редакиији закоиа предлога. Чл 73, 74,; 75. 76, 77, 78 и 79. усвојенн. — ЈБут сам на тебе, иријатељу, 8а тпм председник закључи сед. што од мене да кријеш болан, мајнпцу у 1 са ат но подне, и заказа ковићу — тако поче он. другу сутра у 9 часова пре подне ј — ПТта кријем, упитам га ја за-

Шарена писма (Читанка па доколии,'*) III Писмо МЛЕТЦИ (ВЕНЕДИЈА) Уторак 2\ октобра 1889 Драги пријатељу

Доносећп на овом месту иројекат комисијски, зарад упоређења са штампааим пројектом г. мпнпстра правде, сматрамо за дужагх т да скренемо ш-жњу народнпх носланпка, прн рнзматрању министрова пројекта у скупштпнст, на ове основне моменте комисијског пројекга: а. аросго иренашање у падл^жност среског судије извесних дела грађанске ирироде, која до сад бежу у области ислиције или судово\ б одржање судске независности иод гаранцијом члана 158 Устава. У келико пројекат г. мпнпстарправде, у погледу ових п осталсх Особина остј па од пројекта кОмиспје, у толико је веће ивтересовање за Саму ствар. Са обзпром ва то исто и државнн сат : ет у примедбама на пројекат г. минпстра, стоји бдвже ралу компспје „ . „ . Да поиЈларише ову вову лстаноЈ-акве се ствари и не казуЈу. рија- в 0 т ј акчп н;пос|.едно познавање тељ, пријатељ, али кад би ти сваком Па! . НБЧИПИХ однос*, г. министар пријатељу причао све што внаш, оде де м „ ња члан 3 . пројекта коми твоја кожа. на пазар... Оио, истина, ј св ј и п0ред сталвог .државвог су]а нисам тај човек.., али, свеледно..., Д|1 ј у ЕО д П у састав суда и као суопет ооље, боље, ћути што зиаш, а : д К ј е ц два граћанпна по избору сре боже здравље... кад се направи што: ске СК у, ШТ!<не> Мисао није иова, Јер у пројекту његовог прнходннва г. Авакумовића; а нема је у ран• јем пројекту бпвшег министра иравде г. Д. Радовића. У спроводном писму о (прегледаном пројекту миппстровом, од 16 Октобра 1889 1. Бр. 1990 држат ни савет нарочиго удара на ово новачање, и доказуједаје „излишно" „протпв уставно" и „шт.тно" На скупштнни је дужност /»а у томе каже нресудну реч, имајући на уму Фивансиско стање земље и интелигенцнју нашег нар ла као .мерпл > за пегово учешће у овим мсшовнпм судсвима. — Не познајем се лично с госаодин ПаишИа, а баш бих отишао да му благодарим што је тако урадио. То сте и нре требали. Старо друство, заједно сте почели, заједно треба и да довршите. А после они сад не могу, у послу су, а падало бн п у очи да ко од њих виђенијих нутује. А тек коме поверава ли се таква ствар?.. Ати, их, хи ! ти ћеш то сврншти док удариш длан о длан. Ја мислпм да се вас двојица и лично познајете! а, пријатељу ? — Ко се лично познаје? — упитам ја. -— Па ти, велим, с онога, знаш.... он махну главом и мигну оком значајнО ! — Не знам кога то мислиш, рекнем му ја. Он се насмеја — Е, добро, добро; нећу те испитивати. ПраВб имаш.

варамо — рече он осмејкујући се. Ето овако је мудровао мој „промућурни" Смедеревац. Сад да чујеш једног трећег.

чуђено. ! — Па је л тејалено иитам : „има ли, иријатељу, ту мало онако и под зор што идеш из Србије баш сад кад се састаје скупштина"? а ти ка! жеш нема, на сад да чујем ствар од других^људи — рече он прекорно.

У члану 8. минпстрова пројекта

— Па шта си то чуо од других људи? — упитам га. Ствар је као ва пме у 3-ћој тачци стоји одредПре но што се растанем са срп- шт0 сам ти рекао, идем одсвоје до- ба: да за дисц«плппарну одговорност ским краЈевима и Србима. да ти ре- бре воље. гр скнх судија вреде нрописп закс— Е, па сад немој ! — рече он на о чиновницима грађанског| реда, пун убе1»ења. Човек ми каже да већ осем случаја кад се судпја казни . и у новинама стоји ! Дакле одбор, губстком службе, што долази у надња , који би се с правом могао на-1 а ? Е, мој пријатељу, онај исти ра- лежност касационог сула. Ако ова звати „иромрАурна иублика". Ти људи дикални одбор, који си ти први пут : одредба остане у снази, губн значај

кнем још коју о Једној ствари које је чисто наша срцска особина. Код нас има један део„ јавног мње-

кикад не узимаЈу ствари онако како есу, и как о би било најприроднијене, то им изгледа „нросто", с тога онп унек чепркају и траже у свакој ствари некакав тајни, нарочити, скривени значај њен. Траже. па га често и нађу ; ако не у самој ствари а оно у својој шантасији. На тај начин од најпростијих и на.јобичнијих ствари често се испредају читани романи; од обичних нриватних послова граде се читави политички догафаји, Ето та „ прому ћурна публика" није могла прегорети, адаи мој одлазак из Србије не окити разним бајкама, пришивајућу му ваздан којекаквих чудних смерова, који ми никад ни га ум нису пали. Да ти споменем само по нешто. Прво чух од једног пријатеља из Н иша, како тамо говоре: — Хм II*. болестан ! Како болестан, није му ништа! Болестјесамо изговор. Има ту рука работу !" И ту сад долазе дубокомислена „умствовања " нишке „иромуЛурне иублике и ! — како сам се ја опет измирио с радикалима ; како је то била ноглавито Пашићева жеља, и ствар Ге његовим настојавањем иостигнута; како ћу се ја. сад, иод изговором болести, епустити у Далмацију, отићи у Котор, одатле се „намахнути" на Цетиње, ту „ счршити што чребп", а. „песма, што је П*. сад свира, чуће се тек на нролеће" — завршују нишки промућурни мудраци. Ту исту пеему пева и један мој Смедеревац. Овај ми је у очи говорио. створио, и као члан тога одбора мал друга тачка члана 5 пројокта, која главу ниси изгубио, а сад да доче- среским судијама гарантује потиуну каш да те главни радикални одб- р самссталносг п независносг ојмипитера из земље!.. Јазук! Срамота ! строва на,»зора. Ову контрадикцију Стидно ! Стидно, мој нријатељу ! скупштпиа вал.а да изравна, имајуЈа сам га гледао и смешио се, али јући на уму да су срескс судије по мој је с (бееедник падао у све већу пројекту комиспје као исудије прво-

ватру:

(свршиће се)

Закон о среским судовима Јављено је у своје време, да је г. мпнистар правде састав пројекта закона о сресвпм судовима поверио нарочнтој одређеној комисијн правника, под председнпштвом г. Стојана Марковнћа проФссора на ВеликоЈ Школи. По по;.ерењу другова у компсији, основу пројекта закона, нзрадио је члан к'Мпсије Алекса С. Јовановић суднја касационог суда, а цео израђеии пројект заједничко је дело господе ч/анева: Стојана Марковића, Алексе С. Јсвановића, Стојана Павловића судије касацијоног суда у пензији, Панте Ј. Савића н«челника министарства прввде, Ђорђа Новаковића судије апелацијоног суда, Хорђа Ненадовића праш заступника, п Тасе Ј. Миленков! ћа секретара министарства унутрашњчх дела. Овај нроЈекат претресеч је у Миппстарској Сг-дници, и еа неким гзменама поднесен Ннродној Скупштинп као нредлог владе — односно Министра ГТравде.

сгупннх судова п у дпсциплинарном одношају сам > под »лашћу касацпјоног суда. А. С. Ј. * ј ПРОЈЕКТ ЗАКОНА 0 СРЕСКИМ СУДОВИМА први одељак Спште наредбв Члан 1. За пзвиђање, решавање и суђење гриђапских и кривичних дела мање важносги (чл. 152 Устава) као п за остала дела избројана у овом закону, установљава се „сз срески суд и .

Члан 2. У сваком ср;-зу бпће пс један срески суд у месту, где је п среска полицијска власт; но у вароши Београду биће три среске судије, који ће радитп своје послове самостално в независно један од другога. Њнхова падлежност п назпв по месту, одредиће се ирема подели варошп Краљевим указом на предлог Мпнпстра правде а по саслушању министар Савета. Члап 3. Срески суд С4Стоји се: пз једног судгје и иотребног броја нпсара и практиканата (Наставиће се)

Са бол< м у души јављам евима пријатељима и познаницима да је певино јединче ЗОРКА Носле /5уге и мучне боље у другој годпни свога млађепог живота, богу лушу псиустила. 6 новелбра 1889 Београд ОЖАЛОШЋЕВИ отац: Фађејев Голумбовск« благајник Фаб. Дувана оат^ : Емиија деда : Зарија КундсЈвнћ

Реска са остадом родбином 8а9 1—1

Моме пепрежаљеном Светозару ВасиЋу бив; равуноиоиитачугллвне контроле даваћу шестомесечни парастос у суботу 11 овог месецаЈ у цркви св Марка. Молпм пријатеље, сроднике и другове покојнпкове да ирпсуству.ју овом тужном по, мену. ожалошћена: супруга: Анђелија са децом 842 1—

: 9 i § i

На Знање

П. П. ДА СЕ мексишки у свако доба може добити у овам радњама, IIа Савп код Гашпара* У савамали у гостионици код „Новог Света " На теразпјама у гос ионици „Касини" На врачару у гостииннца код Немач. Цара. 100 кила Франко 2 1/2 динара. 843 1—2

ИМА ДОДАТАК