Мале новине

правоверне оНомињу на оио, по њ' ; Х \ СВОга сина дошзо п ради крвЉичп-

славно, а по нас кобно д- ба. Слика је у опште лепа, и м же удеспти сваку српску кућу. Ми је ; дакле и ирепоручујемо тнм ире, што је у н> ј мзвијап једнп ужнн спомен из исторпје Срппког народа. ❖ Забава. Нарочити одбор д рћолсхих грађзна приређзје 11 о, м. у Талетоној гостионици на Дорћолу забаву у корист Црногораца. Улазнице нису утврђене, већ је остављено свакоме иосетиоцу н» вољу да ириложи колико ко милује. На забави ! судппје одбила. Краљ отац јевидео

иог питања. Црвобптиа његчва намера била је, дч се лично са своје странеобрати на народну скуаштину молбом, у којој је хгео молитп скупштину, да прогна краљицу Наталију пз Србије. Но од те је намере одустаоЈ чим је впдео. да се на све страае врло ладно примпла п да има најмање усл ва и могућности, дасеоствари. П сле тога је пр ко сина, краља Александра поднео Ерпљици Наталији нов аравжман, но она је свако ногађчње п све услове нај )Д-

биће овај нрограм : музика ће свирати химну; биће говор ; г. Лпдл свираће на цитри, Фрајтагове потнури Франт; г. Ђ. Драгутиповић певаће црногорске народне песие; г. Љ- Бојовић пенаће уз гусле; четворопев; г. Ђ. Драгутиновић нева срнске народне иесме. Посл§ долази игранчн, у којој су све Само срнске игре, а за време игранке вући ће

]еднога кавеза, који су

се срећке израдилч и на ову цел приложили г. г. Јован и Коча Пешика.

Нек се зн I и овс. 0 уреднику полуслужбене „Балканске Кореснонденције," г. Брезнику о коме, је већ неколико иута било говора у нашем листу, сазнали смо, да је своје услуге, иоред оие к -ју чини српској влади, иудио инекчликим овд. страним ноеланетвима, али су га она, нознавајућч га, одбила. Заним.љиво је и то да тај човек, који се тако доброилаћа, немасвоје уредништво ве)1 седи у пресбироу и тамо ра ш, те на тај начии смета раду оних чииовника у преебироу, који су за то нлаћеии, јер тај господин комотио заузме место њихово, ни мадо но во .ећи рачунао томе. што они за то немају где да раде посао, за који се плаћају. * Долаз »к бив. Кј)»љз. Н-восндска „Заст ва и оргач данагање владе има нз Београла један доиис од 4. о. м. у коме се о долиску бив. краља Милдна вели ово: „Бавтаи краљ Малаа дошао је н јутрос Отишао нз Београда. Маслил ) се, да негов дола;ак неће проћи без штндала, но догоднло се друкчаје. Све. је на миру прошло и бившн ср 1Скп краљ вратио се у Париз на замницу злОвољан и љутпт На еве. „Факт је, да је бивши краљ Милан испм тога, што је долао да види

да у тој ствари ве може нашта, иа се краљичоног питаач п окануо. Према томе нзгледа да су преговорп у краљичиаом пигашу бар за дуго време одЛ' жеии. „Има још једна верзнја о прав>ј цељи Миланов! доласва^ но њу белрлсчмо са резерв ..ч. Вел :| св да је бчвшв крхљ дошао ради „презреДОР метала", панестало му пара, па је д -шао, да п пупи осегву нризчину у својим џеиовпма, Веде да је трчжио 300 000 или 500.000 динара годишње нлаге, пли неизије, ал да му је вахгев одбијев. То га је тако разгњевнло, да је пред својим иктимусима кчо разјарев тигар беснио и грдио на сва уста радикаае, којн су ужасио небл г »дарии нрема њечу Помињао је, како радок лн неће да буду захвални на великој услузи, коју пм је учднпо својом оставком, а када је још већча д шао у ватр", ширипао је зуб !ма, а из п ,гледа му се могло чптати, да се К 'је, што нпје још више радикалацч поклао, кад ,)е бно у властиикадје облачио „жуте чизме", да до колеиа гази по радикалној крвп." * Белиноз циркуе. Од пек ликодаиа Белинов је почео давати иреставе у СВОМ циркусу, II »дигнутом НСЦОД позоришта. Преставе се дају сваког дапа, а у данима кад се у иозоришту даје прест .)В \ циркус ночиње у 5 чаС"ва после подне. Народна Скупштина XXVII редовни састанак. Чепртак 9 новембра Председавш!: најнре г. Пмшић, па носде г. Буковпћ.

У 9'А

часова

Огворен гасганак ир ■ нодне. БиЛи су иинистри: Грујпћ, Велп-

мпровић, Таушаиовић, Гершић п Ђурпћ. Секретар Л. Лазарезић чита м лбе и жалбе, предлоге и инте, иелацију Ст јана Рибарца, којом п^та министра грађевина о грађеЕву окружаиг здања Пожарсвцу што није на време и по угов ру довршено. Одобрена одс; ства : П. Рајковићу, Павлу Вуковићу и РакиФилиповићу. За тим је дао председник ча " са одмора ногато пзвестиоц закона Онштипског Ђока Новлковпћ није још до ао у скуиштииу. 11 >сле о\мора нредседнпк нареди п секретар Милијашевић продужн читање закона онштинског од чл. 52. — М. Поаовиб чани примедбу 5 трлжа. се едб -раицп ббрају по сразмера и по осталам селима, како 6:1 сва места којл сачињавају оп штину б .ЈЛа з стунљеза. — Тчјси) ?, поапње закон опшгиискп од Каљевића, ирима редахцију но предлогу. — I). АнђелковиК усваја примедбу М. Поповића као умесну. — Др, Вукч&чић дели општпнске часнике ио категорпјама, вајављује, да нема места примедбн М. Поповића. — Вит. МлодтовиК прима ред*кЦ!!ју по нредлогу. — Т, ВојичиК помаже прпмедбу М Пон )впћа. као ирактачву и праведну. — II. ВиновиИ објашњава, да је ова ствар већ решена у чл. 12. н за то нема ме.-га деба. — Јоксимовиб прпма примедбу М. Поаовића. — Министар ТаушаноеиИ увиђа, да чл. 52. није погпуи п мпсли, да га требн вратптп одбору на допуну. Враћен одб >ру на редигоиање. Код чл. 53. Р. МиленковЈЉ рпд је да се до \а ово: да се у сваком кварту бира по сразмерп порескпх глнва и број одборнпка — БончиК мислп, да бп боље бпло перцентулисатп број одборнчка. од сго ГЛ1В8, толико н толико одборни ;а. јј —- В. АрсенијевиК жеди, да буде 30 одборника где има впше од 1000 глфа. — М ПоаовиЛ ипје за мишљеље Бончићево, нрима предлог. Овај је члан примљен по предлогу закона. Известиоц чнта чл. 54. — Јоваи НиколиК предлаже, да

председпика одбора бира сам олбо.р између себе, а никак > да му б де председник опшитннск !Г суда. — ТајсиИ наводп, нако је председвик општ. суда за све одговоран и како је он и иначе прво лице у Онштинп, усваја редакцпју овог члана но пред 'огу. — Т, ВојичиИ , дела мишлење Р. Тајсића. — Моксим СретеиовиК помаже предл г Јове Николкћа. И овај члаа бн примљен по предлогу. Код чз. 55. Јов. НиколиК трзжч, да се цео взостав! пз закона, а у томе га П^маже и СреКковиИ. ИримАб'« Је в овај члан по иредлгу зак нском. Чл. 56. прпмљен без дебате. А код чл, 57, ТпрковиК београдсаи траж 1 додатлк, да осуђеии због крађе, пе може бити одборнпк општински. Но и овај члан бп примљеи ио предлогу законсмм. Ч). 58 н 59 примљеип су бе ј дебате. — ВиЛа РадовановиЧ и Поа Ав. МиловаиовиЛ траже, дч се код чл. 60 дода, да с.вештенпци б .сплатно заклињу одборнике. И овчј члан примљен но предлогу. А чл. 61 без дебате. Код Чл. 62. Др. ВукчевиЛ нредлаже, да чиновници, свештеннцп и учатељи могу бата без шиквог. ограничења одборницм. — Миннстар Унутр. аословч, неувпђ I, потребу предлога др. Вукчевића, «вд се њнма ие брани - б. ти одборкицп, ако њнхове дужностп само дозвељавају. — СретсновиК противан поедлогу Вукчевмћевом, а тдк> исто п Бојпчнћ. — Вит МладеновиК подп -м*.же Букчевићев предлог. — Раша НиниИ усчаја предлог ВуцЧевићев као уместан. — П"п ПрокопијевиК , захваљујб Министру штО је изабрао ону тачкУ I з^бране свештеницима п учитељим а : Да са ограничењем мог/ бнти одбор нцци, он из предлога увиђа, да нз.г | брана лица могу бптн одборвицп) јако пм дужност њихова дозвољава> ! 1'ласа за редакц ј ,ју по предлогу. — Ранко ПетровиИ у доста ло.пом говору сбј ^шљава умесност предлога Вукчићев • г, он гласа за н ега. — Тајсић усваја редакцију по предлогу.

Але;а кипариса сасвим је црна. Још нл врховима дрвећа светлуца гглаиен зах ,; да, а овде пепрогледна тама! Сама себе не видим. Даље, даље... Да ли је то од некуд хладно, илн је страх ? Чега се плчшити? Па она се је осмејкивало п као мртва. Значи, нема ничега ужаспога.. Заачи, може се. То се нерви шале, или .. Не моасе боти ! Ко ту може битн ?.. То се само гако чими. Чује се н шум великих крила у црном мраку, и нечији кикот се чује... Ене у страну опег се чује кнкот. Да! само тпхо... Брже ! брже! Неко у трку наслони се на мене. Иоред мене трчи. Осеоам његово дисање, м >рада ме загледа у лице ! Нешто шапће. Да, то је шанат... Шта ,)'' Т() '■ Тамо, на впспни, наД врхОвима кипарнса ? Бела рук I.. Зч шго ће она овде, у цриој тами? Бела ее рук I подиже нада мном- Благосиља ме ! Ко сн ти ? Хвала богу, ова се тама свршпла. Истрчала -сам на нолану. привнђења као ла н наје било, и од једном глупа мисао : Е да ли се и у гробу тако не нрпвиђа? е да лиће се и тамо, кзо кроз сш нагпњати бледалицч с изразом ужаса ? е да ла ће п тамо уно слушати та радања, ту тужну жалбу? Ено мог мест-,... Ено га. Некакви громадни дубови. Одкад већ они

жпве, неће да умру; дуооко у земљу иустили су своје коренове, дубоко иију сокове матере земље, далеко су разбацала сноје гранчице у топли ваздух дншу светлошћу. Ечо у зору, море је синуло, сво у бел ј пени... свде сгене: оно вечно уд^ра о њпх и отстуиа. Ено црна иев гротла; отуда влага мирвше... још некол жо корака — и ја у гробу. Зауставила сам се прн улазу. Пра свем том жао ми нечега... и дете је морало да искида п носљедне ластиће; да су се одржаЛи бар до сут а!.. Судбина! Та зар је то тако тешко? Н ', Одјдном! О, како Је тамо, у том гротлу црно, како је нротивно, још јуче оио ми се је допадаш, а сад — сграшао... и опег за то вуче ме тамо, вуче сву. Говоре, да поглед змија наочарки тако дејствује, одузима силу противлења; ето, и са мном је то ието. Као да су већ псконали јаму за мене и она зија нреда мном... Време је !.. А како се море рашумело данас! Као да оће нешто да с.бјасни овим ћутљнвим каменим бреговима, они га ћутке слушају деле векове. И до мене^стајале су ове красоте сцјаће п радовоће човека, када мене ваћ неће бити. Један покрет прста — и све је свршеео... Ииспм ин мислггла да ће све то тако тешко бнтн, са,свим нпсам мислила.

Ушла сам у гротл >... Црна клупа, пза ње мрак. Сгене се саевчм не внде; право пред гротлом нија се зелено дрвеће; у вечергем сумраку изгледа такође црно. Оаоло се лпје грмећа струја воде... но, шга! Како је цељ ладиа, шта внше задрктала сам од додира, као да је што љигаво прешло преко коже... Не, гротло је озо сасвим одвратно. У ово.ј тамп расти осећање ужаса; није то, што је тама дању иод кипарнсима; она умнрује, овд као да се нечија хладна љигава, влажна ру*а поткрала у срцу п стеже га немилосрдно, сп >ро га отеже, па из њега с чи и иоследња крв, И до лица додирује ова рука... Љигава, влажна, хладна... Чпји еу то прсти, или се то само тако. чнна? Фу, како је гадно! Вацич с лица мокрицу Но ту пх је много.. Друга се дечузала на врат.. шта више јаукнула сам. Даље, даље шго ире одавде! Чудпо некако. Сасвим женска особнна смртн се не бојим, а мокрнца ое плшим ! Овди, на овој пољани, боље је. Врхови дрвећа висжо се уздижу, гране се рашириле, ка< да оће сасвим да сакрпју од -везда цвеће, што доле онако пријатно мнриша, 11 цвеће се бор за звезде. ( Н аставнћк се)