Мале новине

Ч 4 '

I 'дол><љј»-

Змј1 ћо судији из грађанскога реда да објашН )авају, или бар да номогну објаснити суд.чји — нравнику нека занлетенија и иеодређенија места из закона грађанског и кривићног? Зар 1 )0 они помагати у гхитањима о државина и праву држања, о прибављању прираштајем и нридатком. о преиначењу и престајању права и обавеза, о зостарелости ; о покушају, стицају, саучешћу итд. јер тих гштања може бити и код предмета мање важности гра ђанских и кривичних. А ако су изабране судије ту да контролишу-рад судије — правника, онда је предЈог још мизернији. Зар тако ниско да ценимо савест и поштење једнога образованог човека, да ту савест контролишемо савешћу она лва изабрана судпје, који за судећи сто долазе из круга парничара, можда чак и иза механских астала где су до онога часа полићем доказивали у напред како овај или онај има право, Ко је имао иосла са избраним судом, тај ће знати како суде изабране судије. ФинансиЈски разлог још најмање може да буде, јер по чл. 3 државна каса илаћа овим судијама ио 5 дин. надницу, а оће ли се и како накнадити државиој каси тај издатак то ће често бити у питању. У бсталом и на ову је Фпнансијску оиерацију државни савет учпнио умесне иримедбе. Јсдино би се могао замишљати ивлитачки разлог као прави и истинит у оваком иредлогу. Без размишљања колико ће пасти разбијених глава на изборима ових еудија, јер ће се мнеги отимати и за 5 дин., и за господетво које ће му донети још мнего внше, — можда је намера, да се ономе у напред осигира право код овога суда, ко у народу има већину. Ко има већину у иародној скупштини, имаћс и иа ореској. У ком срезу која иартија буде јача, ова ће имати и * бој срески суд. И тако можемо дожпвети, да се тек онда с правом назове јсдан од тпх судова „радикалски", друи „либералски", треЈ1И „нанредњачки" и т. д. Оћете ли таке срееке судове ? Изгледа да оћеге уздајући ее у садању снагу у ларпду. И кчд то буде, и кад рецимо свуда радикали буду чланови у среским судовима, па радикали и добијају парнице и не одговарају ни за как^е истуне (јер већина суди), — мислите ли да је од свега гога

перснсктива у будућиос.и баиг за треба Фактички што нре тражити радикалну партију тако ружичаста ? лека и стати му на иут, даљем унаНе заборављајте да долази почетак зађивњу овога производа, који је иадруге године када се те судије но ! шем народу врло лепа интереса и нова бирају и онда, колико ће снда; зараде доноспо, који је са евојимупасти крвавих глава — и шта ми- савршавањем до м нопола доспео дослите ако иротивници нобеде ? Оће тле, да је ностао важан, врло ваљан ли бити за вас иравога суда ? Не и редак артикл између нашнх зевичите ! Ал оставите и мотку на маљских производа. С тога јединог страну, јер и вас није нико дирао разлога сматрамо за дужност, да док сте судили. За мотку кажу да смо иозвани да изнесе сваки своје има два краја. И зар таке и згледе 1 гледиШте, па онај најлакши начин да отварамо за благотворпи удицај изабрати: којим ће држава доћи да среских судова? Ни пошто. ; ове иотребме суме, ио могушгву Држите се устава, и држите се ^ са најмањим новчаним жртвама, а да обичаја других држава где има ових • се сама нроизводња дуваиа унанреустинова па оставите у среском суду | ди и усавршава, међу тим никоме једнога суди у, са условима иоложе- I да не падне тешко нодмирити ову ни« у чл. 5 овога прејекта. ј еуму држави. Нре садањега устројства у Нема- 1 Поглавито, што је поменути предчкој (у Ирајекој) су престављале ! лог свупштини, а и проЈекг закона судове ове в]»сте тако зване судске! ДУ ваисК01 ' одштампан у „Малим ЈГокомисијс. (6гСпс ])(;8соттЈ8810п)| ал и вннама" обраћамо се учтиво г. уреово се није тако звало због суђења днику истих, да ако хоће, даде ме-

у колегиЈуму ; састављене су ппл« из једнога судије, који је у исто време

та и овим неколиким рецима. Наше је мншљен.е да се мононол

био и члан првостененог (окружног) дувана у краљевини Србији потиуно суда, једнога судије помоћника, и судских писара. (Наставк^е се),' Монопол дувансниД Како се већ у нангој народној с унштини нокреће мисао о укадању моиопола дуванског у краљевини Србији, а како је известан број посланика всћ народној скупштини и поднео свој нредлог о томе, са нројектом закона, по коме би се дошло до оне суме годишње у 2,5,95.400 динара, коју суму паша држава има годишње да исплаћује на име дуванске ренте од 1885. и на имезајма на иоготке (дуванске лозове) од 1888 год. на рачун чега а за отплату дуванског д га и уведен је моноиол дувана, који се сада 'налази У државним рукама, — то, да се у хитњи при решавању овакога једног замашнога питања, не би огр-чдило о тнј важна земаљски иг, ,ј'зводу нити пак 0 државне интересе, сматрамо: да ни у ком погледу и никада иеће бити сувишно, ако се за регулисање овога питања изнссу и други начини, којима Оц С е могао доиста заменити овај по све штстан уведени начин мононола, и коме 1) Умољени ра дајеио меета ( јвом чланку, у нади да се ова тако важна стнар што евеетранијр, претрее. у р

укине. Горњу потреб Ј .у суму држави годишње да плати сама производ а ево на какав начин До извеснога рока позвати нроизвођаче да пријаве земљишта, накојима мисле у току године обделавати дуван. То земљиште такође у одређеном времену тачно нремерити и по квадратној иовршини самога засађенога земљишта распоредити с,му држави потребну, коју наплатити од произвођача, при нродаји производа, дакле од куица, коју нанлату да врше општииске власти, по састављеним списковима од других државних — полицијских власти, а при наплати издати сопственику производа уверу, да је разре зани порез од засађене површине наплаћен. (иаставгље СН)

БЕОГРАДСКС ЗсСТИ Госета. Корпорација еспаФа златарско кујунџиског посетила је ирекјуче г. министра Фииан ије и изргзила му своју благодарност, што је п радио да се уведе у живот закон о жпговини златних и сребрних ства ри. Г. министлр их ј-е иримио врло лепо и обећао, да ће се старати и о томе као н о свима другим занатима. Његаво Ввличанств) Краљ с на месвик м г. Јованом Ристићем, носетио је прекјуче на ^равђелов дан г. митроисдита Михаида и честитадму имендан, а за тим нлмесника н Белимарковића п чесгитали му славу. * Венчање. Јуче се венчао г. Стојан Симпћ, пешадискп поручак, с г-цом К )т рином Цукпћевом. Овом венчању прнсуств >вало је и Њено Веллчинство Краљица Наталија са Св јом дворкињом госнеђнцом Богићевпћевом, * Неиатина. Н.с-ки пештански лисТови доиели су вест, да ће Њено Ведичанстао К :аљица Наталта куиигн и-еко вмчњ! у Мађарској и тамо се стално настачити. Колико смо ми моглп сазнати, ова вест је сасвим неисгинита. Њепо Величанство нпти М (С1И ићп из Србије ннти се настањавати у Мчђарсаој. Шта више, чујемо, да је Њеио Величанств > намерно да у Веогрдду купи какву згодну кућу или иразан нлоц, па да с; после сазида кућл Из Беча телегр Фишу 7 о. м., да се бнв. краљ Милан тога дана пре подне пој !а с хата ра говарао с мпнистром счољгах н гслова гроФ .м Калнокијем, а носле подпе коиФЈри 'ао је са српским послаником у Бечу, (г Пегроннјевићем. Он је ист г дана отдутовао орпјент ексирес>м за Пирпз, а испратнли су га г. Петронијевић н бивши срнски ШЈСланик у Парпзу, г. Мариновић. * Пренгјсени гласови. Има једно десетак дана како се по Вар>шг а п по страној штампи проносе свак>јаки гласови о. г. Милану Христпћу, певзионованоч српском посланику | у Берлину. Колико см > се ми могли и весгпт, 1 , сви су ти гласовп непстинити. Нгтп ,је г. Христића нестало нати је сн отвшао из Берлина већ у сред Берлива лежн болестан. * Сжна за Косаво Имали смо прилпке, да видимо оригиналну слпку са Косова, коју је слобгдно снимно са тог тужн^г поља, наш врсдн ј фотограФ Лазар Лецтер. Слика представља оно месго, где је Милош убио Мурата, а даље мало у перепектави вндисе мост, блазу кога је, као што нсториописци, веле наоди — јунак Милош Обилић. На месту где је Мурат пао, н ч днгнуте су тулбе, које

тлдмжА

нрииоветка

од В. И. Немировића — Данченка

(с, руеког)

Н а далаком ј у г у. Шуме и џбуновп били су обузети ватреним бљеском. Иламен је рудио на врхома дрвећа. Влатве зраке сунца сппале су се на лашће пирампдалних топола. У сред овог празничног бљеска само једини кипариси изгледаху тамни. Лагани встрић неколико је пута будио заспзлу обарајући ])ужнчасте листиће њихових цветова и носећи их право к мени на балкон, као последњп погдрав умпрућем Иза раскошних краева башта, нза лених снлуета џамија, чи .ја су

се мтарета сштро видела на чистом веоу, иза јањсм... Татарчвћи у црвенгш Фес *ћ

ј дпвитннх арка дворца — у недогледну дал.ину одлазпло је море. Сунчави зраци, као нламени снопићи, падала су у море Е жо на загиду оно се сво нија и ласкаво и весело зове вас у непознату шприну. Једва се на њечу впде силуети Два па Р°брода. Као сенка од 'облака пролази бр^зда лаганог таласања под ввтром. Бела јадра лелујају. Онај други, мало даљ^, као бело крпло. А на самом хоризонту — још и још. Куда ћете? за шт , ?„ Не идете ли у срећнију земљу ? ,1 свуда, н на земљи и на небу, и на небу, а на мору све гамиже и гори нод овим јарким, добрим, п штедрим сунцем. Позади су сумрачпе горе. Свуд у наок ло стоје сге. Љубичаста сенка пада на њпх. Ено тамо Грамадни Ај-Петри, као да се Је земља хтела понети нн нсбо. увпнула се к њему, но није могла на јачати простор. Те се тако н зауставила на по пута.,. Поточић жубори иод м јпм оалконом. На шта ли се он жали? Ја и днн и ноћ слушам њ^голу туж1|у жалбу, и не м гу да је разумем. Снегла струја р.оде падајући у мраморни басен Фоптана, разговора се с њим. . Ено Зејнаб је нрошла. Како је лепа! Оглеђује стидљиво, сигурно се боји, да је брат не застане ! Очч уплашене газеле, танкп н сић, округле алове усне. Срећна. И њу је сунце обузело својим сипма надали

вику... Унажеаи мула нрошао је улицом у свом зеленом огртачу и зеленој чалми. Ј1епи Хасан протрча > је на враном кОњу. Звек копита долеће из далека.. До самог вечера просед«ла сам на балкону. Све сам посматрала, свему се радовала. Са сваком новом сенком, са сваким повим часпм, слика природе мењала се је у мојим очима. — Време је! Нвсам вм ла силе да се с магером опростим. Само ће њ«ј бпти тешка моја смрт ! Револвер Воли нсков са мнсм је... Њпу њен је. Брнсе, ил '* ће н ћ доћи ! Овде се смркшава 6р< •. Тада јоиг и пута нећу моћи ваћп. Тамо, у воронцовској б,»шги, над самим брегом, ја сам гећ одавно назн^чнла себп лејицу... Тамиа је он;х. Види се к њ >ј мало н иду; сва је обрисла ■«р(Вом Она води к м[)ачном, тамном гротлу. Прави је гроб ово гр.тло. До њега сличне сгрује воде иад ју с виспне и с громким шумом равбијчју се у пену и пљусак... Иуцањ се нсће чјти. У гротлу је вечпа тама... Ако уђеш у највећу дубину, неће ме скор > наћи, Неколико дчиа ћу пролежвти на илажнсм месту, док неко напђе на мене.