Мале новине

„Рождество твоје Христе боже наш...," У томе тренутку залепрша на прозо ру бео голуб , те лаким крклима удараше о прозоре, као да се хтео зауставити о танка ћерчива његова. Мајка врисну: „То је душида мога сина!" Голуб махну још неколико нута својих танким крилима, а за тим прну у пла ву јутрењу маглу . . . Мајаа стрепи и дрхће. . . . Болно чедо уздахну, а са бледих усана отиште се: уХристос се роди" , .. . Мајка посрну. Приђе бшже спаваћиву детету, наже се над постел.ом његовом, па слушаше тихи ромор гласа његовог : „Мати, гледај како Исус маше руком на мене, слушај како говори: оздравићеш, ја волим децу! Радуј се чедо, јер тебе бог чува !. . . Пази, како се светлост разлива; како се небо отвара! Мати, како је ово лено. ..." И дете се трже Отвори своје крупне очи, погледа мајку, на, са осмехом на бледим уснама, прошапта 1 — Мајко! Лакше ми је! Сирота Синђелија паде на колена пред распећем Снасител.а свога, проли сузе, па са склопл>еним рукама упре поглед у божанствепу слику и прошанта: — Боже ! Теби слава и хвала ! Ти си ми повратио срећу мога живота! Слава теби „вовеки веков" — амин ! . . -- Мати, оћу даустанем! Обуци ме! Чујеш како деца поје? И ја ћу да певам . . . И његове усне тихо заневаше божићну песму: „Рождество твоје Христе боженаш." — Певај сине! Певај сунце моје јарко, и ја ћу с тобом да певам! Та бог је тако добар, тако милостив ... И она споји свој дршћући глас, са гласом свога сина, и оба се гласа станаху у веселом ромору божићне несме, која са улица допираше: „Рождество твоје Христе боже наш, восијај мирови свјет разума. . . Гласови се тихо губљаху у даљини, а са усана два срећна створа још се дуго чула лепа Божићна песма : „Рождество твоје Христе боже наш." А за тим тихо, једва чујно, да се не поремети света тишина овог светлог празника у прозорју величанственога тренутка: „Слава во вишњих богу, „Воспјевајте људије, „Днес Христос раждајетсја, „Пеленами повивајетсја, „Бог наш нравдиви, ,.Агнец не злобиви" . .. И дуго... дуго чула се та лепа, та дивна несма са усана два срећна створења. Љубинко.

Мајстор Вуле — шлосер. (ВожиКна хумореска).

— Ене га! Убио га часни крст, опет је — пијан!. И заиета, добро рече бакалин Таса, мајстор Вуле шлосер и „ио мало господин" био је „торонтално" — иијан. Чудан вам је то светац кад се — ољоља ! Да видите само! Хад'дмо мало у његов дућан.

па да сехиримо у дивној представи. Ту је близу — ц2 бела голуба". 1 Збиља, данас је Бадњи дан! Баш као што треба ! Таман време да човек мало ужива у „маскаради", коју ће нам изнети мајстор Вуле" шлосер и „по мало госнодин". Ту смо већ. Ено га мајстор Вуле код наковања М 1. Удари један аут чекићем ио голом наковању. Дотрча син, ћ ак Лазар — Шта заповедате отац? — Ништа! Син оде. мајстор Вуле удари оиет дза иута чекићем ио наковању. Дотрча Јула, кћи. — Шта заповедате отац ? — Ништа! Ћерка оде. мајстор Вуле удари три аута чекићем по голом наковању. — Дотрча мајсторица Перса. — Шта ме зовеш ? Мајстор Вуле остави чекић па се поче окретати на левој нети певајући : — Оп ; оп ; ои, ала мота попадију пои! Фљис! Чу се но Переикој грбачи. Мајстор Вуле извео је ириродно тест своје песме. Перса ћути, а Вуле наставља. — Ои, оп, ои, ала мота. нопадију поп! Фљис! Чу се опет по Персиној старој грбачи. — Аха, викну мајстор Вуле, та данас је бадњи дан? — Јесте, рече кроз сузе мајсторица Перса. — Је л' готова вечера! — Јесте ! — Спреми ! Одма ћу доћи !. Јадна Перса изађе наноље, а мајстор Вуле удари четири пута но голом наковању. Дотрча шегрт Стева. — Шта заповедате мајсторе? — Гле како му је коса разбарушена ; како се залепила за шубару.. Чек да видим... И мајстор Вуле ухвати Стевииу шубару за врх ама тако, да је прстима и косу повукао. — Јао... о... о.. дере се шегра ... — Кажем ја да се коса залепила за каиу, вели мајстор Вуле — Купићу маста да, је намажем, виче ше. гра, а све му сузе врцају из очију. — Добро, то да, урадиш То је иаметно! Сад иди код „3 грозда" и донеси 3 литра црна вина. — А паре ? — Кажи : за мајстор Вула шлосера .. . иначе.. — Ои, он, он... ала мота . .. Шегра ухвати чистац, и тек је на сокаку чуо послидње стихове, после којих би, јамачно, осетио подобар ударац иза врата...

II. Мајстор Вуле шлосер и „но мало господин" вечерао је у кругу своје „обитељи"... Јео је добро, а још бол.е пио., Неколико пута хтео је и нехотице да се окрене на левој нети и да отпева оно своје „лепо" и „умиљато": — Оп, оп, ала мота нопадију поп.. ал се уздржао. Сетио се сутрашњег благог дана, наје стегао своје јуначко срце и турио руку у џеи, те је тако чекао, да га први осећаји пређу.. Жена и деца дпгоше се од стола, а мајстор Вуле шлосер и „по мало господин" остаоје седећи при чаши доброг црног вина.. Пио је, као што само шлосери умеју да пију. Ама све у кап!... Омиче се пусто вино, ко да га иије ни било... И штоје чудновато, никада није ни увом мрднуо... Права „благодет" божија... — Ја! И то су ми људи, говори мајстор Вуле шлосер и „по мало госнодин". Вар су сад

нашли да штеде ? Ба!.. Слушао сам како је данас читао Таса бакалин у неким новнама: Бугари „шконтирали" зајам од .. не знам колико милиуна; Грчка „шконтирала" зајам од... опет не знам колико милиуна, и Влашка „шконтирала" зајам... од... оиет не знам колико милиуна, а ови наши веселници сада нашли да гитеде, када око нас врије коу котлу. И то ми је рад? На здравље нама! Тако ми СЈ г траша>ега празника ово није добро!... Све, све, ама што сада штеде, кад треба по највише новца и свега.. то не могу да разумем; мањ ако није. И он ућута Дубока једна бразда запара му чело. Да је сад ко год био близу њега од оних који „адгеде", би му лепо отиевао сноју „умиљату" песму: — Ои, оп, оп, ала мота поп.... — Бога ми јес, чудни смо ти ми људи, наставља полако мајстор Вуле шлосер и „по мало господин." Ене, ако нам дође брат из прека одма гракнемо ко вране : Шваба ! Шваба.!,. А ко дође ко год из Маћедоније јал Старе Србије, а ми у дреку : Цинцарин, Грк, Гога.. и, бог те ппта шта. Тако ли се зар шири народност наша ? Тако ли зар присвајамо браћу нашу, која стење под јармом туђинским ? А ? Ех, да му ,је био на домаку какав новинар, што се измотава о томе : како су пречани : шојке, (нвабе, а старосрбијанци: гоге и Цинцари, би му лепо отневао своју „умиљату" песму : — Оп, огх, огт, ала мота ноп.... А право човек пма! Он је истина сирома шлосер ; вол<>, ред у куКп, и одржава га на свој начин ; ама опет уме да види мало даље од — носа. И он има срца ; и он зна : шта је то у^РЈХво, а шта је укриво. И он штеди у кући, ама кад дође вакат, оће да се мало и иакваси. Ради брате, па и нека... Али — што је млого, млого! Тако вели Вуле и пије, ни бриге му није „Пијем, пијем, није шала, „Сваке ноћи шест бокала..." Акбће, он „хер он господар"... Алал му вера! И тако ће свет казати кад склоии очи : Вуле шлосер и „ио мало госнодин" био је права бекрија. III — Ама, за што отац увек поцупкује и пева: „он, оп, он, ала мота иопадију поп?" нита Лаза своју мајку. — Враг би га знао ! Мора да му је нека 31011 у глави. Јула ману руком на брата, и изазва га мчло на страну. Почеше шаитати.. Лаза тек прсну у смех. — Дивота! — Је л'? — Кажем ти : дивота! — А шта је то децо ? Лаза шану мајки нешто на уво. Сирота Перса развуче усие, и поче се слатко смејати!.. — Хоћу ли? нита Лаза. — Не браним! вели мати. Јула нљескаше од радости рукама. Бало је два сахата после по ноћи. На иољу тнхо и мирно. Ноћни стражари завили се у дуге кабанице, па ходаху ио улицама, лупајући нОгу о ногу, да се мало загреју. На где којем прозору видиш светлост! То је вредна домаћица устала, да среди за раније посао по кући, док јога чељад спава. Или је устао вееели домаћин, да метне иеченнцу на ражањ, па да је истија на лози окрсће, док не порумени као зрела јабука. И у кући мајсЈЦЈи^Г^ад Је"Реећа; али она беше већ на издиеају. Једва ако ио који слаби пламичак осветљавао беде углове чисто уре!;ене собице.