Мале новине

За столом, као оно и синоћ, седео је мајстор Вуле на евојој столици. Главу је оборио, па је но кад-кад уздигао песницу и кроз зубе промрмљао: — Он, оп, оп, ала мота попадију поп !.. М његова рука спустила би се на сто, па треснула тако жестоко, да }е пламичак од дого реле свеће још јаче задрхтао, те просуо нотоње зраке но његовом збрчканом челу.... У један мах врата се отворише, и у собу уђе једна сабдаст, у дугој црној антерији, са белом брадом до појаса, на стаде тик самога мајстор Вула, и дотаче га својом коштуњавом руком. Мајстор Вуле трже се. Подиже очи и песницу, на отноче декламовати : — Оп.. оп... он .. Ал стаде! Не смеде дал.е. Лред њнм је заиста стајао неки — ноп. — Ко си ти? прошапта у страху мајстор Вуле, а коса му сс нође у вис подизати. — Ја сам от<ј 11011, кога ти једнако спомињеш. — Па шта ћеш ? — Хоћу да ти нокажем : како мота нонадију лоп ! Стој ! — Не иди к мени.... опрости ми... нећу... муца мајстор Вуле шлосер н „помало госнодин." — Оп, оп, оп... да ти покажем мајстор Вуле како мота попадију пон... 11 — пон пође унлашеном мајстор-Вулу да га малчице за ккке нродрмуса. -— Стој нопе, виче мајстор Вуле, нећу те никад више споменути... — А оћеш ли тући твоју жену, која ради као роб но кући? — Нећу. — Закуни ми се ! — Кунем ти се : тако ми сутрашњег светог празника! — А оћеш ли се и у будуће опијати ? — Нећу! — Закуни ми се! — Тако ми Вога и носледњег часа мога! — Добро ! Сад са спасен огња и пакла. Чујеш! Ово си обећање дао пред Вогом, у часу кад се родио наш Опаситељ... И поп полако изађе на врата. Мајстор Вуле одахну мало душом. Мислио је да је то био сан, ал кад се сетио, да јепоп пошао њему, да му збиља покаже: како мота попадију поп, он уздахну, па рече : — Божија воља, па шта Ку ? •* * * Оевануо у велико дан. Мајстор Вуле лепо се обукао, па заредио децу миловати, а деца га поздравл>ају: Христос се роди, оче! — Ваистину, одговара мајстор Вуле. Ал кад дође до своје „снаш" —Персе, он застаде, подиже мало руку, па и нехотице отпоче: он.. оп.. ама се трже , као да је на гују стао, на умиљато настави : оа.. ,,оастојатељства" наша ; ои.. „оает се ои.. „опетоваше" на радост оп.. окгите среће наше.... и оа. .. оараше.. Даље није знао шта ће да каже. Све му јс некако на ђавола излазило па оп.. оп.. како би дошо оиај црни — нон. Ал' стеже своје срце, приђе жени, иа јој топло рече: — Христос се роди! Шта је бидо — заборавн ! Више неће бити ! И заиста! Мајстор Вулеодржаоје своју реч. Бранизој.

Љ7БАВНА ЖРТВА НОВЕЛЕТА Павла Сегонзага I Последње недеље лекар је долазио само два пута да види своју болесницу, Марту. Последњи пут задржао се само пет мипута, говорио је о свачем само не о болести, на је после отишао нренисавши јој рецепт: мир и памет Сад више није долазио. Писали суму да дође, али он није пи одговорио... Ази јутрос — Марга није била ни мирна ни паметна —он дође - Била јекриза, али не опасна. Њена сестра Марија беше отрчала доктору, који се дурио, и довела га. Доктор је поштовао обе сестре; познавао их је још децом. Старију, Марију, он је и удао. Он ју је и унозпао с њеним еад век мужем Робертом, пристојним младим човеком, који је био нодшеФ- у министарству унутрашњих нослова. Роберт се у доколици занимао и литературом. Доктор је био Марији други отац. После венчања рекао је Роберту: ,Садсе за њу морате бринути ви, драги мој". Аш на један мах, два три месеца по-ле свадбе, разболи се мла!>а сестра, Марта, и доктор их је морао посећивати сваки дан, онако као кад су биле мале и размажене, па нису могле лећи док им он не види језик. После неког времепа, и ако болесници није било еишта боље, пе рекавши ни зашто ии крошто, доктор преста доламгги. Тек тога јутра, кад Марија оде да га зове, доктор дође. Он уђе у собу готово љутито, он, из чијих су руку деца узималг кинин као да је шећер. Он летимично ноздрави Роберта па онда нриђе право Марти. За тим се окрете и рече, да га оставе на само с болесницом. Прегледао ју је читав четврт часа. Марији и Роберту изгледаше то четврт часа читава вечност. Чим доктор уђе у њихову собу, Марија му нритрча. — Пст!... учини доктор метиувши нрст на уста... -Ја ћу је сиасти, али само иод условом, да ме слепо слушате. Па не чекајући одговора, продужи: — Марта треба да отпутује... да оде из Париза... Живот јој је на коцки... За њу није овај ваздух... — 0, Воже мој, докторе! повика Мч рија — отпутоваћемо чим ви кажете. Роберт ће вам наћи стан у околини Париза, је ли Роберте ? И она се окрете Роберту. И доктор се окрете Роберту. Овога прође језа . — Па послушаћемо доктора — прошапта Роберт. - А сад још нешто — рече доктор. Марта мора ићи иа југ, у Неаш.љ. Пе бојте се шго ће тамо ићи. Ја ћу је препоручити једпоме свом старом пријатељу, који ће се очински сгарати о њој. Али она мора отпутовати што скорије, данас, ако је могуће... То је мој иоследњи савет. ДоктЈр ућута иоштро посматраше Роберта. Марија. опет да се угун и у јецању.. Да се растану, а иикад се ра-тајале нису... и то иод ткквим околностима и на таквој даљини ! Доктор оста неумољив. — А зар више волите да иронадне ? упита он опоро. Не заборавите да вам ја говорим као лекар. Пријатељ би вам иа-

сигурно попустио, али лекар мора да је од користи Кроз месец дана ви ћете га благосиљати. — Ах , докторе , ја знам да сте ви добри, знам... Он је узе за руке и рече потресено. — Не, дете м;>је, ви то не знате .. Поверите се своме старом пријател.у .. И он јој на чело притиште дуг пољубац, а кад се с Робертом руков !, рече: — Ујутру ћу опет доћи... — Она ће већ отпутовати — одговори Роберт. II Докторов савет беше их запренастио. Добри човек јамачно није ни знао, у какву их је беду увалила болест Мартина. Пре свега Роберт није више био у служби. Охрабрен и занесен једиим успехом, он је пре по годипе оставио службу, која је осигуравала живот његовој породици, а књижевиоет — једини извор његов, као да је био са свим пресушио. Чекајући други успех, они беху потрошили све што су уштедили. Да пошљу Марту у Неанољ! Али за то је требало имати новаца, и то повелику суму, а они су једва имаии хлеба. Роберт изађе из куће. Морао је но што по то наћи новаца. Марија оде Марти, која беше ужасно узбуђена. Саслушање докторово — то је и било његово ирегледање — беше је страшио узбунило. Марија нокушаваше да је утеши, на сама бризну у плач и мораде изаћи из собе. Роберт се не врати. . Сигурно није иашао новаца. То је требало предвидети. Новац су могли дати само пријатељи, а ови нису веровали у туболест... Разуме се да то они не би ре ;ли пред Маотом. Кад је човек болестаа он или умре или оздрави, а Марта није болесна, већ има бубу у глави, као и еве девојке од '20 година. На жалост, Марија је у то веровала, и ако је воаела своју сестру као очи у глави. На самртном часу мајчином оиа се заклела, да ће чувати своју млађу сестру, и она је одржала реч. И Роберг је за то знао. Марија је била срећна, јер је и Роберт јако назио Марту. Банећи се књижевношћу, он је често пута пршштивао за савет Марту, на чији је укус много нолагао, а Марија опет, била је срећна по 'матрајући њих двоје што сз тако лепо разумсју. И сад је све то морало ирезтати! Доктор је слао Марту у Неаиољ! Мартин живот био је на коцки!... Роберт се дуго ие врати, јер не могаше наћи новаца... Док он не дође, оде Марија да тражи новаца. Те није била обичпа нужда, па ипак она оклеваше да пристаие па услов под којим јој се нудио повац. Жртва, која је од ње тражена, била је врло велика! Сад се, онет, кајала што није пристала и на ту жртву. У том пеко зазвони. То кије био Роберт. Вратау јој донесе нисмо, које му је неко дао. Можда јој је ои писао. Оиа расцепи кувер и нрочита: „Госио^о, „Ја вас иодеећам па ваш јучерашљт рааговор. Кав што вам рекЈО, ако вл прдстајете — пристајеч и ја. „Ирамите, итд. Она баци писмо на сто и наслони главу на руке, Кад помисли на жртву, оии изгуби храброст.