Мале новине
БРОЈ 9
УТОРНИК 9 ЈАНУАРА 1890.
ГОДИНА )!1
излдзи сваки дт
БРОЈ 10. IX Ц.
ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ & годину В0 динара На по годиаз . 15 дивара Н» 3 месеца 9 динара II РЕТ1Т Ј0ПЕ1Д1
Писма и рукониси шаљу си Вдаснику „Малих Новина" Тепличин векац 6р. 17., на герњем спрату.
ИжрН ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА 0ВАК0ГА Оретплата т унутр. гшаже се само ке$ п@шта За Вееград нвша лр »тплатв — Лист се продајв ка бреј
Претллата се прима код свију пошта у Србијк Ц1ЕНЕ 0ГЛАСИ8ИА На арвој страни од петит. редз 20. пр. див. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО втаје 50 пр. д. од петит реда Ш1НЕ 2Е1Т1ЈН5
Огласн Јевтино, по потребк и са сликаш.
За пвако оглашен.8 плаћа ее држ. таксе 20 пр. д
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДВИ
■шмшмтттшж. шшт
8 Г5 Н I
Ч И Т А Ј
Један добар и комотар батар с два седишта за четири нерсоне — лвке отворече каруце за једног и два коња врло нодесна за Фамилнјарно уживање —- једна прзста добро окована за рад кола и једног доброг коња з» рад 9. година стар. — Све по наособ продајем са 1мвол>ним условима. — Ради ногодбе јавпти се Кости Димитријевићу амамџији у Дољеи град. Потребујем једног вешта трл>ача и једног послужитеља за кућевни оосао, који је вичан надгледати коња. Могу одмах место добити. 31, 1—10
тшттшттш-ж ттттиптшшџ
к х х к § р к к
В Е Л И К И ИЗБОР Спреме за удаваче и девере као : мушких кошуља и гаћа. Женских кошуља, решш, сукњи и марама за дарове. Затим венаца, бедуина, лепеза, еунцо1рана шатула, обуће беле, чарана и иодвеза ДОБИЛА ЈЕ И ПРОДАЈЕ ПО ЦЕНИ ЈЕВТИНОЈ И УТРЂЕНОЈ
н
24, 3-10
галантериска трговина Косте Николића
X & X н X 3* X 8 к
тшжтпттшпттштттттшш
пова ^ Дрепоручујемо Велики извор у више X
% квалитета и у сваковрсним и новим војама: ® Свиле, Атлаза. Кадифе Ц ВЕНЕЦИ ЈАНСКЕ И ЛИОНСКЕ Ф Целе су умерене, на захтев шаљемо К М У С Т Р Е. К Терзивашић и Ђорђеви^ ц 2 1003, 4—10 У Београду и Крагујевцу. 2Ј'
« # и т п
На продају, до 4000др. фон довних обвезница са 201, по сто, ко жели купити нека се распита у редакцији „Малих Новина." 29
МИА БОГА (једна тужнп ускомена) На жалосни и несрећни новосадски догађај пало је већ мало више светлости и ја га сад већ јасније видим. После обавештаја, које су донели „Дневни Лист" а нарочито „Одјек" у својим дописима пз Н. Сада, сад се зна на чисто бар то, како је
ствар текла док су чињени покугааји да се завада изравна иирним цугем. Печатани документи утврђују несумњиво ова два Факта1. Да је иок. Мигаа Димитријевић нанео озбиљну повреду части Томићевој госпођи. 2. Да није хтео датн ник-аква задовољења Јаши Томићу, нриродном заштптнику осрамоћене и увређгне жене. Та два Факта састављају тешк > терећење за нок. Диматријевића. Пре свега као часан политички борац оп никад није смео прибегавати средствима којима се само ниски нолитички кукавци служе у мушкој поштеној политичкој борби I средствима да слабостима жене га: ђа и убија мужа или да потеже ! приватне домаће ствари, ко е немајју никакве везе сиолитичким радом јјавна посленика. У овом случају грешење Мишино ј појачано је том окожношћу што је он Јцотребио не слабости жене од кад !је жена; но слабости девојке из доба | кад пзмеђу ње и Томића није било |никаквих иородичних односа. Још једна отежавајућа околност ! за нок. Мишу. Та женска бмла, је | ћерка је шога мученика српеког, ће| рка Мвпшног подитичког учитеља. ! Ако ништа друго, онај жалосни : остатак негдчшње величине, помисао |на кукавна Милетића, требао је да ! следи и веже руку Мишину п да му не донусти да учини ма шта што би могло повећати несрећу већ и | иначе тешко несрећна Милетића Познавајући иок Мигау као нежна, благорздна човека ја просто не могу да појмим како је у његову светлу, хуману главу, могла ући та тако уска , тако ниска и недостојна мисао, да заподева борбу против једне слабе жене, ни криве ни дужне иред њнм. Али кад се већ десило да је Магаа, увукао у нолитичку борбу и криватне, истинске или уображене, слабости једне жене — онда је он свакако био дужан као ноштен човек да о1разложи и оправда тај свој поступак, да докаже да је имао право то чинити и да његов поступак није низак и недостојан, барда је он сам тога убеђења о свом ноступку. А он би то доказао тиме, да јз иристао на суд части. Настаје питање : Је ли сам Мигаа веровао у чистоту и доброту свога иостуака? Ако јесте он је за то морао имати раллога. Разлози који су убедили њега за што не би могли убедити и другога? За гато се дакле Мигаа бојао да свој поступак изнесе и преда на оцену четворици — петорици погатених људи, које би обадвс стране договорно изабриле ? За гато ? Ако је Миша имао довољно оправданих разлога да увлачи у борбу и саму г-ђу Томићуу—
је ли могуће да те раздоге не би уважпле и онравдале и саме судије ; у суду части. Разумем Мишино одбијање двобоја. Двобој је добро средство за освету, али он не доказује ништа! Ту решава случај или већа извежбаносг за борбу једне пли друге стране. Али гато је бежао од суда части! То је огромна погрешка, огромна погрешка. Вели се, он је сматрао испод достојанства да се правда нред једним Јашом Томиће . Или он Јашу лично није ни увредио па неће њему лично ви да даје никаква задовољења. 0»и изговорп, који се у неколико садрже у разлозима Мишпних изасланика, са којих су одбили пријем суда части, не могу да пздрже нн најслабију критвку. Шта је хтео Миша? Шга? Даиде сама гђа Мшшца личао, да као увређепа тража од њега задовољења!!! А после, како су жзлосни они изговори „овим није Јаша Томић лично увређен." Него шта? Ко ће повероватп да је шзсмо гђе Мвдице ширепо но публици ње ради, а не Јаше ради! И што је „Браник* претио Јаши, кад после Мишини изасланици веле, да се увреда не тиче Јаше. Зар је Миша могао п за тренут помислити, да Јагаа сме ћутећки пустити да пред аега стане његова жена, и да она брани своју и његову част, а он да ћути иза њених леђа. Што Мигааније помислно ик ееби и од себз. Би лн то он уаинпо са свој јом госпођом? И зар Миша није моI гао помислити колпко понижења лежп за њега самога у самој овој помисли, ! да је он отпочео оваку борбу у надп ј да ће пред собом имата као такмаца једиу јадну, слабу жену! Не! Мишин поступак, што је прво напао жену, а после одбио свако задовољење њеном мужу, њеном нриродном заштитннку, огромни је погрешка коју му ни најбоља пријатељи његови не могу правдати. И ја се чудим само једпом Како не би никога да добрим, убедљпвим разлозима одврата Мигау било од употребе таких средстава, или бар од одбијања суда части, кад је онако средство већ било употребљено. У опште цео овај несретни догађај као да сведочп, да ни Јаша ни Машанису имали око себе озбиљних пријатеља, који бп схватали за времена сву тежњу саора, и прегли свом снагом да ствар изравнају мирно. Ја познајем Мишу н слободчо смем тврдпти да бп Миша нопустио, и послугаао, да је се нашао искрен нријатељ, који би непристрасно погледао на ствар, и не штедећ« га прпјатељски озбиљно прократиковати: његов поступак и иоказата му где греши. Тако псто пе бп пп Јагаг нао у своју крајносг, да је опет он имао тавва арајатеља уза се.