Мале новине

зпуштам да се варам, али чнни да су овде пријатељи ^Дној и на другој страни тра*во вршили своју дужпост, п веома олако схватали ствар. Занесени и сами страсном нартиском борбом, они као да су мало мислила на судбу својих иријатеља, чије су обадве главе балена коцки. Правдајући безусловно Заставовци Јашу, Бршиковци Мишу, они су само сипали масло у огјњ и још горе дражили завађене, док су међу тим они обојнца били крпви; Миша можда мало и кри»љп какО сад познајем ствар. Истива, у целој овој стварзостаје нејасно још једно веома хажао питање. То је, какве је природе била увреда и бешчашћеше, нанесено гђи Томићки? Из свега што до сад о томе знам ја видим само да је увреда била озбиљна. Али за пресуду целе ствари ту треба знати и с<ш ступаљ теозбиљности; треба заати иотпуво на грам одмерену тежану увреде — уираво треба знати садржину онога несрећнога писма. А у тој тачца за ме још влада тама. Да је увреда била тешка,види се већ и по томе, што је „Браник" њоме претпо; што је сам пбк Миша на њу много полагао; шт.» је Томић сматрао да ради ње ваља и главу заложпти. Ала све је то само прнближно. За људе ко;и хоће ствар непристраспо да цене ваља да знаду сву садржину тога Фаталног писма. Та околност мен} у толико више буни, што се овн извештаји, које до сад мам, не слажу у казавању каква је бала садржина писма. Док „Д. Дист" вели да је садржина нпсма просто „еротична", „љубавва", „Одјек" вели да се тиче „м«ке новчане ствари". Разлика је огромна, и пре но што сазнам нуну садржину тога писма, не ћу се ни упуштати у оцену да ли је морала ножем да се пресеца. Али ма каква била та садржина, Миша није требао да одбија суд частн, кад је увређена страна већ толпко полагала на њу. Наглашујући ову Мишину погрешку, од мене је још далеко мисао да правдам Јашин поступак. Јес, има иовреда части за ноје се гине, и аа поје је поштен човен дужан ■увек да иогине ако веИ нема никанва другл иуга да их иначе сиере. Ја нсповедам ово начело.

Ала према овоме што досадзнам, ја још не могу непрастрасно да пресудим да ли је такав 6ао овај несрећан догађај с Јашом и Миш ;м. Остављајући, дакле, ову пресуду за доцније, кад целу ствар нодробно и несумњпво сазнам, ја сад овде хоћу да пстакнем другу једпу сзколносг, управо хоћу да се сетпм прошлости и да изнесем једну болну сцену из ње, к >ја ми је и дала повода да овим редовима ст^вим наслов — „ Имг бога"1 Пера ("одаровић (Наставпће се) БЕОГРДДСНЕ 8ЕСТИ Сликао се Јуче пре подне од 11 до 12 ч сова Његово Велачанетво Краг. Александар благоволео посетатп ФотограФски атеље г. Лецтера, ГДе се СЛИК-0 На ИОВОМ ФОТОГр:ЈФС(ОМ апарату у плен парада. Овојепрвч пут да се Његово Величанство сликало код српског ФОтограФд,од како је постао Краљ. * Сретно да богда. Као што смо поуздано извештени, појавиће се за која дан, или недељу и једаа самастални (неслужбенп) војенилист. Правп покретач овог лпста, не варамо се кад кажемо, да је ирека сувремена иотреба да се на пољу јавног обавешгења чује и братска реч српског војнзка.... Оснивач је листу једно шнре коло млађнх махом виших ОФЕЦира наших, кдп су лпсту и један маленш фонд од своје оФацпрске сиротпње одвојили, и који ће му, без паре п данарз, бита приљежнн уредницп и сарадннци. Задатак је лпсту: да. избегавајући сваку дневну п )Латпку, и стојећи далеко од сваке партије п теаденције бистри и расправља појмове о војсца, а заступа војничке интересе Србаје у светлости науке, исауства и великих патрпотских вдеала! Пошто је министар во;ени, јучерањем решењем св јим, благословио овај доиста похвалнм покушај наше војничке интелегенцпје — желега сада, да му се достојно одазове, и то не само све опо шт > сабљу п униФорму носп, него п целокупна јавност српска па и најшира публика грађаеска, Од своје стране ми дајемо пзраза најискренијим осећајима и надама срца, кад ову нозу иером наоружану, браћу нату по-

здрављамо са једно просто сргскоЈи кародно: Срето да бог да! * Оптужен. Вчса Пелагпћ онтужен је суду вар. Београд* 3 о, м. за књигу „Народна Права или наше неодложен потребе", у којој је панео увреду Њзговом Величанству Краљу а и због више другах кажњ :впх дела. * Нов члан. — „Кч>ажеваи одб)р за издавање цеадкупаих дела иок Св. Мараовића", иЗ Јењен је у толико, што је на последњој ^седаица изабран за одборског члана г. Арса Ж Илић, иравник, на место једног отнуштеног члана. * Иоаишзна цвна хдабу. Одбор општинска у својој ои >мадашњој седп>|ца повасао је цену хлебу на 2 паре динарске. Мз не знамо шта је кметове могло нагонпгп па такав поступак и какав је у опште то бао рачун, да се поваси цена хлебу, к <д међу гнм, цепа храни сваким даном оиада. * Личне вести. Г, Хајим Давичо, генерални конзул нашег конзулата у Пештп приспео је у престоницу, где ће прсбавити неколико дана на осуству. С друге пак стране, дознајемо, да је он позван у пекој нарочитој политичкој мисаји. Ма за сад ова.ј глас само бележимо, а трудпћемо се да сазнамо шта Је у стварц са тако растурепом вести. * Капетан - Аудитор Ма см) већ једном јивили шга се сзе догодидо с г. Матејом Б)шковићем, ћотше а рг&еиИоп, прилпком његовог указа Сад опет, имамо и ако нам је то и врло ненријатно, морамо, да прибележимо једап нов атентат на срнску државу одстраве младог Наразлије. Кадје тај дрски господин видео, да не мож9 да нодре код г. Саве Грујаћа, он је без и искрице сажаљења, кренуо свога старога оца, да му израдп код г. манпстра војпог, да га нрпмп у службу. И то с каиетанским чаном Ко вели, кад не може за еекретара мин. спољ. послова добро Ј 'е битп п капетан — аудитор. Кажу, да је мпнпстар в >јни поспгурао обећао, да ће му дати за капегана. Од своје стране имамо, да приметимо, да се то пеће ни у колико слагати с оним што је баш тај исти господпн пре неколико година, кад је реирутовап, ослобођсм од војске због не-

какве „неспособности" а сад се ирима. У осталом држтмо да би најправил .иЈе бало, кад ба, прпмера ради, истог господпна приморали, да се прими овога што му је одређено. * Насиљв у војсци. Толпко 10 говора и протеста било против тих насиља у војсци па опет ништа. Она још једнако трају, можда горе но и пре. —• Пре два три дана наредници Драгомир Кумовчић и Алекса Бојић, иоказали су врхунац свога св :репства, које је п до сада задава^о ужас подручним им војницима Опи су довукли у своју собу Јована СтеФаноаићч, Аристотела Јовааовића и Николу Огњановића и на мртво их име испребијали п изгазили. То ће посведочити око 50 тих војаиеса питомаца П, чете ,у граду, где је то и било. — Кад су после испреби ани војници хтели изаћи на ранорт да се жгле били су пресретнути у путу и одведени у затвор. Јадна правдо, мучна одбрано. * Јвдан предл )Г. Да је и разбојништву и пљачка у стмој нрестоници дошао вакат нировањч, то не треба да се више варало' Да ономадашњи лоповлук неће бити последњи и то стоји и кад је тако, кјо год штоје полпција радикалда показала своју немоћ ми предлажемо, не као какав н 1витет већ оно што је паметни свет одавно усвојио да се све јувелирнице, сајџинице, бакарнице н сараФнице од могућих вероватаах обијвња и харања колико толико обезбеде лриморапају, ако не бн хтели сами узети инцијативу, да на врата ма својих дућана ирорежу мал > проз >рче. а ноћу да им радње буду осветљене тако, како би чувари кад ноћу поред б :ваковирадњи пролазе могла с времена на време пргледати унутраш-{>ост озакови радња, и у случају да кога "унутра примете или да је у овакви« радњама осветљење уништено , јаче најближ>ј власти. Према шгетама које се оваквом радњама од зликоваца чине ово је толико јевтано а врло практично да о томе не би ни требало говорити Иоследњи с^учај говори много у прилог овој нашег предлога; јер да је овако што постојало заиста разбдницима не ба иошло за руком извршити оно шт» су у радњи Симона Хасона тако безбрижно извршали у пркос толиким затворима у прко с

ПОДЛИОТАЖ

(Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ О) Упутим се теразијама. Пролазио. сам пустим улицама, норед затворених дућаиа и чудно се овој опигтој изумрлости. Нигде ни једног вењера, нигде ни једног ноћног стражара, нигде живе душе, нигде бар жива нса да залаје^ Београд је изгледао као мртвачка варош, нуст, давно напуштеа град, као један од оних пустих градова у околини Везува, из којих је страховита сила огљепита брега нрогнала све живо, и људе и животин.е, на осгале само мртве, неме, нразне улице, које тако стра-

ховито одјекују у пусгој ноћи, кад кроз њих ирође залутали, изгубљени иутник! У овој пустињској самоћи осећао сам да ме подилази нека језа. Дођем до гостиопице „Златна Крста 1 '. Ту на један пут застанем. Заустави ме некакво необично шуштање. Бацим поглед лево, десно, на нред, назад — све је било тихо и мирно, а међу тим загонегно шуштање све се више примицало. На један пут учини ми се као да оно долази из земље. После ми се показх као да долази одозго с небеса. Бацим ноглед у виј, и доиста угледам огроман, црн облак, јасно оперважен светлим рубовима. Овај облак био је неиравилна изгледа, али му ]е облик у главноме био овалан, (јајаст). Он је био густ и црн, таласао се као узбуркана водена површина, и оно за гонетно шушгање долазило је од тога таласања. Овај је облак био необичан; он није био црна, једнолика маса, као обични облаци, већ као нека огромна кеса од најтања ткива, испуњена нзнутра неком теч ношћу која се тал са. Изгледало је као да овај облак има своју шуил.у унуграшњост, у којој се појављују иеке људске прилике....

Тресући се и шуштећи, облак је полако пловио преко обзорја, идући од истока западу. Његово шуштање јасио се чуло, као шуштање огромна свилена нлатна, које нека невидљива рука протреса над нама. Баш кад је био нац мојом главом, мени се учини да у облаку наста неко комешање, у коме су се појављавали не ја;ни људски облици. Прво ми се учини да у облаку видим слику свештеника, са раширеним рукама, с крстом у руци, онак ј како га цртају на слици таковска устанка, под којом је потнисано : „Ево мене и ево вам рата с Турцима !" После свештепика као да ми се указа слика омалена, пуиа човека. с округлом брадом, коЈ*а обадвема рукама диже у вис некакву огромну прокламацију *). На прокламацији се Ј 'аспо расиознавалз да је покрпвена писменима, али ја ни једне речи нисам могао прочитати.

*) Тада, у сну, ја нисам могао раснознатп ове слике, али доцније, после три године, кад се догоди несрећна тимочка нобуна, менп се све чинило да су те две нејасне с,шке биле поп Маринко и Љуба ДидиК.