Мале новине

налога Таушановића у пркос будне долиција радикалне. * Ондричек долази у Бвоград. Овај вајвећи сдовенски виртуоз на виоли^ ви > а П Р И том и о обати патриота додази кроз који дан у Београд и дриредиће копцерат у идућу суботу 13. ов. ме;. С њиме долаза и н>ег ва гошођа, изврсна кодоратурна певачаца. Београдска ће публика пмата прилиае да чује првога међу првима. Нама је мило што ^ожемо да кажемо, да је Ондричек виртуоз у пуном смислу те реч (, и да га европска критвка ставља на исгу висину на кој ој је и тако звачи „краљ гудача" Јоаким. Слава некаје Ондрпчку, што се сетио и ваше за музиком жудне престонице, а публвци честптамо, што ће тога вечера имати музикалнога уживања, како до сада у Београду није имала. * Повишен додатач. Учитељи пз Београда поднели су општиаском одбору молбу којом траже да им се додатак месечап у 70 донара, која имају поред систематичае плате, повпша, п одбор се радо одазвао жељи Јчптељској и повисао је тај додатак на 76. данара. * Тужбе пјјотив Глише Веле да једнако пристпжу тужбе к мисијв, која је одређена да нсдеђује крпвацеГлише Ђорђевнћа, бав. управатеља, учааеае у званичаој дужноста. Међу тпм тужбама налазе се и неке к>је расветљују и маоге догађаје од 14 и 15 МаЈа. Рад око ислеђења свију тих криваца преподобног Глигорија, износи до сад на 420 табака. * Нијв истинит глас, који се био по варошп пронео, да је др. Јован Ђур;ћ, аиотекар, добао прплаком вучеља дуванских л>зова главни згодитак. Као што смо с поуздане стране швештени, то је била шала У к .° ј_ а је нотекла пз његовпх иријатељскнх кругова. * Похара. У јучерашњем броју јавила смо о похари, која се деспла у кв. Махаиловој улици. У тјј белешци имамо да учанимо две исправке. Прво, похарани сараФ зове се Сиион Хасон а не ј >зе®, к јо што смо балн јавали, даље, украдено ,је свега до 5900 дпнара, а не 46.000, као што се одмах но нохдри говорал) по взрчп;?. Кзса је најпре померена, па онда позада на врло вешт н<чи л изваљена до половнне задње п 1ат-

но. Зликовцпма се још није ушло у траг. * Умро. Јуче на ноћ умро јеВлајко Пајовић, бив. овд трговац, а баће погребеи дакас прд иодне у 9 часова Покојннк је у кругу својих познсника и пријатеља бао омаљеа са своје благе наравх и ^врста карактера. Б г да му душу прости! * Стављзн на разполажење Потписан је указ, којим се ставља на рачноложење г. Аћам Чумаћ, зг сгупник Србије код жељезничк >г друштва у Шрпзу. * Ухваћвн хчј гу«. Позната и чувеии хчјдук Симон Бос«ћ, хајдук ухвађен је у Белој црквн. у Аустро Угарској а и ого дана пред*ће се нажчој власти. <Н>

уз гласовирску пратњу пева чкан Петар Жалосављевић, Фармацчјт. 10. Ј. Маринковаћ: „Друго к .)Ло", пева збор. Гласовир ШвајгхОФеров. Војначкв капела 86 пуковни,е. Почет.чк у 7 */, часова.

Списак извучених згодитака На лутрији, коју је приредила подружана жен. друшгва у Шапцу31 Децамбра 1889 год. 1. 52 3 хеклов уметка за јастук 2. 154 5 метера срн. платна М 40 3. 1197 1 убрус од срн. плагна преткаа свилои 4. 755 1 убрис од срп. платна нреткан свилом 25 тт. клатиа златом ткано 3 шнуФтикле од сра. платн

0. 6 7.

1459 1398 308

Умољавају се уредништва ост д. ; х новпна да ово одштампају. У Шапцу, 1. Јануара 1890 год Деловодкиња Полек. Ф .тићк:. Председнпца подружине Милева Стааћева.

ИЗ РПСКЗГ СВЕТА — Чегрдесатогодишњнца. Сри. ак. друштво „ЗОРА" у Беч/ прославља четрдесетогодашњицу песнпчк >г рада д-ра Змаја Јована Јовановаћа, прпређујући 15. (27.) јавуара 1890 год. Беседу с играаком у Нагтоше8а!е, бсћоМепћаз^е! 3. На беседа пева „Зорпн" певачка збор под управом члчна Јована Ј. Јовановаћа медецинара, а суделује: гђца Мара Јосифоваћевг п г. г. Стеван Живковић медецчнар, Кпста Алексић медецчнар и Петар Милосављзвић Фармацајт. Чист приход намоњен је осаавању „Друшгва за потпомагање Срба ђака у Бечу". Добровољаи прилош, примају се захвчлаошћу. Дан пре, 14. (26) јануара одслужиће се у 11 с. пре подне у капела овд. царског руског посланства свечана служба српском просветитељу св. Сави. Адреса : „2ога" ШЈгегбНа! \У1еп. Одбор. распоред. 1. Поздрав председников. 2. Поклич Змају Јов. ЈованОвићу од Владимира М. Јовановића. 3. Говор о песначком раду Змаја Јовановаћа. 4. Д. Јенко: „Б >гови силни" од Ђуре Јакшићч, иева збор. 5. Шуберу: „Велика соната, А шЛГ', свира на гласовиру гђа Мара Јосифовдћева. 6. Ј. Марииковаћ: „Стојанке" |од Др. Плијћа уз 'цратњу гласовара невг члан Стевзн ДГивковаћ, медецппар. 7. Д. Јеко: „Смеса српских народних песама", иева збор. 8. Бетовен: „Друга соната" свира на вијолани члан Коста Алексић, медицинар. 9. И Ззјца: „Узвоси се" од П. Захара,

8. 9.

1925 1701

13. 733 1 14. 1964 3 15. 1630 5

убрус од срп. пдатна преткан свалом кецеља од срп. платпа убрус од срп. пдатпа преткан свидом 10.1883 3 х е к л оа а и а, уметка за јастук 11.1322 3 убруса од срп. плат. отк. од дебљег плат.'. 12,1128 1 убрус од свиленог памука претк. свплом кецеља од сра. пл*тнј хек. уиетка зч, јастук мет. хекл чапака 16. 82 1 убрус з л а т о м ткан и ћчбрчн 17. 509 4 мегр. х е к. узаног уметва 18. 1688 2 хеклов. уиеткд за јастук 19. 1306 5 мег. срп. платна Бр 40 20. 1243 1 хеал. умегак за кошуљу 21. 30 „ „ 22. 1739 3 убруса од срп. плагна огк. од дебелог памукч 23. 63 3 3 ш н у ф т ® к л а од сра. пл ^тна 24.1522 1 убрус од срп. плат. прег. свил >м кецеља од срп, платна шнуф гикла од срп платна убрус од срч. н л а т н преткан свплом 28.1712 4 метр. хеклов. чпаака 29.1927 4 „ 30 1111 3 убруса од срп. пдатна отк. од дебљег алатна. Означеае згодигке почећз вздавати председаица иодружине у замв' ну срећака од св. Саве П1 до Сретења ове године.

25. 838 1 26. 15186 27. 4171

ТЕНГРАМИ 6 Јавуара Тцрин. Херц >г Аоете тр^жио и примио последње мирономазаније. Сви странадворови изв гпгга вачи су се о његовом стању. — Краљ како је стигао овде одма је отишао у двор Амедеов и оца*ав:пи 0 )биљпост стања његовог брага, брзо јавио је краљици. Око нодне кардииал Алимонда посетио је болесника. Херцог мало пре 7-с издануо је. Петроград. По царевој наредби усгановљене су две комисије привремене које ће се бавиги про* учавањем новог наоружања војсле. У једној од комисија иреседаваће министар војени, а другу ђенерал артилерије СоФиано ађутапт Великог Кнеза Михајила Николајевића. Цар је потврдио Великог Кнеза Михајила за пре сед чик! ц фског сав^таза годину 1890. Наимено»ање унравитеља св. Сидона Саблера за тајног саветника, држи се као знак да ће Саблер наоедиги Победоносцева ак > би овај остуиио. Цариград. Ђенернл Шгрекерпаша умро је. 8. Јануара Цгриград. Министар Зини-паша наименован је на место скороумрлог министра МустаФа паше, а Н1 место Зин-паше посгављен јеглавзи управигељ пореза РаиФпаша, кога ће заменити Зуди-

Шушгећи ненрестаао, облак се полако нронесе над мојом главом а оде у правцу горе уза Саву. Одмах после овога облака мрак се поче све више и више згушњавати. Тама, која једотле била провидна, поче се претварати у густу помрчину. У исти мах отпоче подухивати ветар, долазећи отуда преко Саве и Дунава. Ветар је подухивао на мехове, свирне и з инушти кроз густо лишКе на кестеновима, пронесе се уз Теразије, и изгуби у даљини — те опет настане мртва, нема тишина. Ја сам шиао уз Теразије, узбуђен, ' ч)&ећајући да мз све већи страх подузима у овај загонетној пустињи. На једаи нут над мој -м главом прелете јато некаквих црних, крупних ноћних тичурина. Оне су летеле у правцу од калимегдана до Теразија. Летеле су ниско, тако ниско, да су својим огромним, црчим крилима закачињале о врхове и грање теразиска кестења, гра сћући уз то нотмулу, немилу ноћну иесму „г ,г га га и ! .

,,' а, га га

Овда опда по нека од њих заплелаби се у как^в кесгеи, тада се чуло силовито ударање крила и јаспо крешгање, као оно што креште нреплашене барске тичурине. Ово крешгање сграховито се разлегажо у пустој ноћи. Исплетена из грања, ноћна тица брзо је одгетала з-г изиаклом дружином својом и опег је настај аа мртва тишина. Ветар је нродужавао да нопирк/јена махове, а свачи налет в^тра донооио је по једно јато ових црних, ноћних тачурина. Њино промукло, непријатно грагтање „га, га, га" одзивало се у мојој души као посмртна пеема изумрле вароши. Стотину мисли јурнуло ми је кроз главу : — Шта је ово ? Где сам ја? Је ли ово Београд? Јес, ево госгионице „Баикана' 1 , епо преко на углу Банковићеве куће; ено мало даље го Јтиониоинце „Касине' где се црни у Љраку.... Али откуда овака нустиња ? Где су Београђани ? За Јпто нема нигде жпве душе. И куд се

деде кнез и сви они људи што су ма <о час били с њим у оној осветљеној дворани? И куда се изгубн онај човек, што ме је први пут изазвао из куће ? И где је сад Ни сола т. ј. где си ти — мислио сам у себи, Па ми онда дође на ум како је онај глас с поља викао: „вагра, гори !" А кад сам га упигао шга гори и где гори ? ои је одговорио : „гори све"! Где је сад

то „све" шго горн

мислио сам у себи.

Те и стотину других мисли врзле су мн се по глави, и ја сам чисто онесвешћен корачао уз Теразије. На један пут, у блпзини теразиске чешме, угледам на ка.тдрмп некакву светлост, која се померала лево десно. Пођем тамо. На једном од иајвећих и иајгушћих кестеаова, до т разиске че пме, висила је осредња ламна, обешена о подужи тапак синџир. Лампа се љ/љала, просииајући по калдрми широку пругу светлости, која се померала лево десно, према покретима

лампе.

(Наставиће се)