Мале новине

ва граћ. каеане. Улазна је цена 3. дин. за самце а 2 дан. од особе у породици. Почетак је у 8^/* часова. У случају ружног времена забава се одлаже. * Нова композиција. Признница захвалности Мачванском старешини Јеврему Обреновићу приликом његове стогодишњице, спевао Владимир М. Јовановић, — тако се .Јове нова композиција коју је на захтев комтновао г. Стеван Шрам, * Две несрпске радње двојице <.српских министара. Поред осталих жалоснах појава, у погледу понашава и неодзива радикалне владе и н>еве скупштине в а с п р а м патрио! ског друштва Св. Саве, имамо да забележимо још две највовије појаве, ко|е ће свакога искреног иатриоту да ожалосте и забрину. Ствар је уовоме: Господ. Милоша С. Милојевића, кога на молбу Св. Савског скупа и св. савске управе није хтео г. министар просвете да преме ти у Београд, изабрао је неки дин академијски савет за проФесора. руског језика, на вел. шк«ли и ту своју одлуку доставио г. министру на потврду. Као што смо поуздано извештени г. минпстар просвете и з р а з и о се, да оп не може потврдити избор г. Милојевића тз разлога што он налази да г. МилоЈевић нема квалиФикације за проФесора вел. школе!!! И ма да је г. Милојевић један од највећих и кајнаслужнијих срспких патриол, и ма да он има 29 година часне и беспрекорне прОФесор. службе, и ма да је за друштво Св. Саве и за српску нацвоналну ствар преко потребан његов премештај у Бео град, и ма да за његов премештај моди и Св. Савска скушптина и управа гл. одбора Др. Св. Саве, и ма да га колегијум проФесора вел. школе, за његову одличну и ревносну службу пнтересима српске држиве и срп. нациопалне мисли, одликује там избаром, — при свем том један српски ммнлстар, не вермајући све т«, неће једног таквог Србина, у последним данима његове активне службе да почаствује проФесур ом ка вел. школн и да тиме да доказа, да се и у овој земљи признаје ревонсни и патриотски рнд! ЗарЈедан 29-годишњи проФес >р, који је свршио науке у Русији, не ма квалиФикације за руски језик —

д'к .јучерашња ђачићп, без лпплома о свршеном Факултету, док јед.н Андрица, Душманнћ и Ђаја имају ква лиФикацпје за држ. саветнпке и један Паја Михеил 1вић има квалиФпкације за председнака гл. контроле?!!! Жалосно и по сто нута жалос л .о. То Је једно, а сад ево и друго: У два пута тражила је управаДруштва Св. Саве од г министра грађевина бесплатне железничке карте за неке своје учитеље, и оба иута била је одбијена с речпма: да се друштво за такве ствари обрати преко министра иностр. дела. Ту пре два три дана умро је у Нишу Сима Кам перелић, један врли Србин и један од најодличних срнсках учигеља у заграначнии српским аокрајинама Бедна мајка Симина која се десила у Београду з?моли <Д р у ш т в о Св. Саве да јој издејсгвује бесплатну желевничку каргу да Наш, т да погребу свог синаприсуствује. Дру штво Св. Снве да јој уисмену молбу на г министра иностр. дела — да овај код г мтнмстра грађевина из дејству|8 тој несретној мајци беснлатну карту до Ниша. Господид минпстар иностр дела на самој тој молби п сам препоручи г. мпнист^у грађевина дч се пзда тражен карта — но г. мпнистар грађ. примив тај акт од те беднице и прочитав га згужва га и па најсуровији начин одбије жену са речима: иди па нека ти Никодајеваћ да бесплатну карту!!! Страшно и ужасно!!! Како да се назову овакн несрпски поступцв, то остављамо читалачком свету — а ми по дужности само региструјемо и ове две најновије жал сне појаве наших раднкалних минцста,а. А гледајући овакве кесриске радње српссих синоиа у пајсветијим српгкам стварима, чнсто човек да процвили и закука: „Ој давори ти Косово равно Шта сп данас дочекало тужно

Нов ужас. С болом у души а с румевилом стида на обрачу унимамо перо у руке. да забележамо једну нову бруку и срамоту нашу. Ономад у сред Бе >града, усред бела дана нестало је две девојчице од 12—13 година и сметењачк ј полицпји нашој још ни до данвс није пошло за руком да их нађе. Једно је ћерка марвеног лекара г.

| Петрашк впћч, а друго ћор неке удовице Станнце. Обадве девоЈчице станују на западн м Врачару; обадве }Ч; први разред впше ж. школе. — Биле су другарице. ВраћаЈући се пз школе ушде су у парк код мин. Финавси ,е и одатле их је нестало. Понашање полиције у овој ствари ?аслужује сваку осуду. Опшнрније ћемо г в ратп у идућем бр«ју. За сад само напомињемо овај ужгсан Факт: Српски грађани, жалосна вам мајка! кад ни у сред престонице св >је нисге безбедни да вам не отму нешто што је и од живота драже, д». вам не отму децу вашу. Где смо ми кад се и овакп ужчси могу деша^ати? ДОМАЂЕ ВЕСТИ Напад. Како „Глае Шумадије" јавл>а неки зликовци напал ; су близу механе рибничке Самуила, застуиника Фирме Марића в Ризнића иа Београда, кад је путовао из Краљева п;еко села Рибнице. Зл»к«зца су г/уцали на овог трговачког помоћвика али га на срећу његову насу иогодили , но је било суђено да куршум, њему намењен, погодп његова кочијаша Станка Белог, који је рањен у де.ни образ.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТАј Бзсна и ХерЦс говина. Из Саг.ајева пигау „Србобрану:" Мал не сви евронски листози донеше ово дана вест да ^е се једна д путацпја исељених мухамеданаци пз Босне п Херцеговине обратити па сагнатарне држ ше, те вх молити, да објаве д« је престало право окупацпје за Аустро-У- , гарску у Босни и Херцеговини. Чим ј сам 13 новина ту вест саз иао, поста- ј рао сам се, да преко овд. наших суграђана мухамодове вер, који стоје у преписци са исељевим босанским и хсрцеговачким беговима, дозпам шта је о иогледу те вести у ствари и ево шта ми рекоше: Истина је да су нашп знанцп и рођаци, који беху из разних узрока принуђени напустити ову нашу отаџбину и одселити се у Стамбул, већ у впше прилика преко стамбулсккх иезира мо-

ли лн султеиа, да преду:-ме натра управу над Босном и Херцеговином На те молбе одговарао јесултан, да се претрпнмо, јер да томе ј«ш нпје вакат. Када Је иак султаи, преко својих визара сазнао, да исељавање мухамеданаца из Восне и ХерШГовине све то »ише маха иредузима а да је настала озбпљна бојазн, да ће сеускоросви мухамдеааци из тих земаља иселити, ако се у овој мери то исељивање учеста какво је бпло ове две задње године, иоручи« нам је, да споузумно са свим виђенијим Босанцима и Херцеговцима без разлике вере исиишемо ^на великом чагету (артији) све наше садање тегобе, па и жељу, да Аустрија изађе из наше огаџбане. Такву би вредставку иаши знанци и рођаци, који сада живе у Стамбулу, иредали на кољено султану — и ои би онда то до знања остави свим велаким евроиским дворовима, који потписаше берлинскн уговор. Ми из Сарајева а тако всто и ваши пријатељи и из другх вароши и касаба овога нашега валаЈета, који не ашикујемо са Херман пашом ( јл.остз Херман, владин саветннк) и ие метанпшемо „латусу" Кучери, као што чине Мехмед бег Капета^овић-Љубушак Фадил Пашић и други нашн одроди — поручисмо у Стамбул нашим људима, који се одавд иселише и тамо наеелишс, да у име нвше пред сулганом учине све што за најбољедрже да ће бвти по нас и ову нашу < таџбину. Тп велиш да у новинама стоји, да су вештс учинили, па тако ће и бити. А хоћете ли ва православни и латини, синовс ових земаља, штојод учинити? На ово питање слегох рамеапма и прекадох овај мој горњи разговор, који вам ево верно дословце саопштавам, да га као допуну допесете оно.ј горњој вестм, што ју евронскп лисгови ово дана V јавности изнесоше. ИЗ БЕЛА СВЕТА — Интересно суђење. Ту скоро је у Бостону, у Ам- рвци нн оитужеавчкој клупи био један врло леп пас. Он је био оптужен, да. је ујео некаква мимонролазника без вкаква изазивања ов -га последњег. Суђење је вршено во свима правплима, а

ЕРВД В Д Г0Д214 (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(82) „Још се не беше добро ни свануло на Митровдан, кад нам допаде глас о вашем хапшењу. Миленко је дошао зором да ' ме о томе извести. Можете мислити како ме је погодила ова вест, и мене и све моје укућане. Миленко је причао појединости, а мене је свака така ситница чисто за срце уједала.... „Око 9 часова унутимо се нас двојица вашем стану. Чим поиздаље угледах вашу кућу, мене нешто стеже у грлу. колена ми клецнуше, а срце лупа да искочи. Доћосмо. Капија је била отворена; авлија и кућа иразиа. Кључ је био код Миленка —

он отвори и ми уђосмо нрво у нредсобље, иа онда у вашу собу. На све стране видели су се још свежи трагови вашега < корашњег присуства. Стајао је размеппен кревет, а до њега на столици спремљена свећа и жигице. Мало даље, пребачен нреко столице, ваш ноћни огртач. На писаћем столу видела се тек нагорела цигарета запаљена па заборављена. Свака стварка подсећала ме је на вас и мени се сваки час чинило, као да ћу чути ваш глас где ме зовете. Баш у тај мах неко закуца јако на вратима у иредсобљу. То је био газда од куће. Дошао је да види кад ћете се селити. Наваљивао је да најдаље до краја месеца стан буде очишћен. Ко зна, можда је она општа престрављеност и на њега утицала те је желео, да што пре раскрсти с вама све рачуне. И ако нисмо ништа знали шта да чипимо с толикпм вашим и г. Пашићевим стварима, опет зато одгово римо газди, да се ништа не брине, кирија ће бити плаћена и стан ће бити очвшћен на време. „Газда оде, а ја и Миленко опет остадосмо сами. Прођемо кроз собе; све као и јуче, само вас нема. Ваше осуство правило је на ме болан и тежак утисак. Чинило ми

се као да се налазим у одајама из којих тек што је изнесен мртвац ! И чудновато, ви, цела ваша личност, и цело сећање на вас — све ми се то нредстављало само као јадовита успомена на скоро преминула, драга и непрежаљена пријагеља. Свааа номисао на вас одмах ме је одводила гробљу, само што ми се увек у памети представљало, да оно гробље у коме ви лежите није тамо у Палилули, но негде у граду, и то негде скривено и закоиано дубоко нод земљу — гробље тајанствено и страшно; гробље по чијим путањама мртваци ходају или седају на хладне плоче своје, да се одморе и одахну.... „Језа ме је подилазила при свакој овакој помисли, али иоред свег усиљавања, ја се никако нисам могао отрести оваквих I мисли. У колико сам вас пре више волео, ! у толико се сад јаче у мени јављао осећај дубока пијетета спрам ваше успомене. (На ставиће се.)

оо