Мале новине

преседавао је сам преседнок. Адвокат је држао говор, у коме је локазивао, да је аегов клв^енат, веома миран и ннмало није злобан, те за то није ни могао извршитп такво дело, за какво га отпужују. За доказ он је нагонио свога клијентд те је послушно извршио некоиико шала а — судији пружпо шапу на велико задовољство публике Оптуженп је ослобођен, а трошкове је морао платити тужитељ. — Нв умива С0. Чувена певачица Аделина П.тп рекла је доииснику „Њу-Јорк Ворлда", да се она за воеме аутовања нпкад не умива и што је могуће впше гледа да лице ре оквасн водом; она саио покрпје лице. А на мору, вели она, довољан је влажан ваздух да очувн боју лпца. Лице, врат п руке уиек трља голд кремом, који се прави од воскн, бензојног масла и ружичиог ексгракга. — Сп»сена УТуаитону, у Евглеској, у мал се ни е десила катастро-1 •Фа у једној менажерији. На ;едну | угфе .титсљку зверова напао је једав тигар баш у време, кад му се опи изненада окренула леђимн, и јако је ! рчиио. Али укротитељка нпје изгу- ; е>ила присуство д у х а, већ се св"м 1 снагом б 'рила са звером ге га наг-1 п-ии да одступи. Али ?'ије било само у томе опасносгн. Други тигрови који су била у т.)М кавезу, почелп ( су показввати знаке јарости ијукротитељка би зло нрошла, да по^луга није иа време притрчала у помоћ, ио јој дала нрплике да побегне из кавеза. — За многоженство. Мормонка :те излази у в Ког("1| Атепсат Кетхете'" п устаје у одбрану мормонпзма п мпогоженства. Она тврди да нигде у свету љубав мужева преин својим женама и жена према својим мужевима нпје тако чиста као у Утахи. Она вел : „Ништа се не мол;е упо р диТи с <шом нелшошћу с којом се отац днадесет ро деце нонаша премн свакоме од љих, и соном нажвом, какву мормон ук»зује свак .ј од св јих жеаа. Непрестана жеља за допадањем тнкмичење у нежн ^оти и љубапи уН'.се у мормонски домнћи живот оне елементе с-реће и мира, о којима не може ни да помисли нородица монотамочка (]едноженачка). На навршетку Гетс вели како потпуно верује у будућнос нолигампје, к ја ће бпти главнн чпиилац цпвилпхације и прогреса.

— Експлосија. Ливница топовскпх метака у Авилани код Турина експлод >вала је прошлог уторнака. Том прилик "м је 18 особа лако рањено и једна је остала на месту мртва. — Диплома. Лордмајор ; рада Лондо на предао је 1 о. м. у Гилдхалу Стенлпју врло лепу динлому којом му се даје право грађанства. — Опасн)! оболво. Бивши намесник далиатински, Фелдцајг мајстор барон Габријел Родћћ, који има 78 година онасно је ^болео у Бечу. — Међуиародни телеграФски кангрес отворен је 4. о. м. у Паризу. — Вратмлн са. Ту скоро вратили су се у Лондон Чарлс Лонг и Астон који су пешмце иропутовали Јевропу, унотребивши оа то 12 м сеца. Она су пешице отишли у Дувр, отуда на пароброду у Кале, за тим су прешли у Дајег, Бордо, прешли су Пиринеје, пр бавили у Лисабону, Мадриду, Варцелони, у 'Грсту и Млецима, па су очда отишли у Краково п отуда у Москву и Летроград. Из Риге су на пароброду отишли у Шведску и Норвешку, а у поврагку прошлп су кр >з Германију, Холандију и Белгију. — Устала из мртвих. Како јављају пештанеки листови, у Кикпндисе ту ск>ро десио овај интересан догађај. Нека жена, која је давно боловчла, умрла је. Њенп сродници спремали су све што је потребно за п греб. Таман су је окупали и хтели да је мегу у сандук. Али на^ један пут, она се, на ужас свију, диже и прошаиута како јој је купање добро нријадо. А каг је угледала сатук, рече како је за то још сувише рано. После два часа, онаје понова умрла. — Женска вајска. У Њу Јорку се обрановао одред народне војске која, јесастављена од све самих жен скиња, Њихов број пзноса на ст . Сви ови во ^јиици п.з богатих су породицч. У тој војсци има веома мадо удатих женскињ Сви ониженски г ; о]ниј,и узелп су аарочпто <|дело Овај одред учествоваће у свша јавним свечаностима, у којима учествује американ'',ка народна војска.

ја ум етаа ол М. Цара — 0 вјенчању мога свна Душина, пјесма Ј. Сундечића. — Међу Сибирцима, нревод с руског (свршетак) од Ј. Петковићке. — Прољеће, пјесма од Алексе Ристова. — Књижевна писма од М. В. Ивавова. — Демон и ијесник, пјесма од Гаривоја. — Књижев-аписмв, нревод с руског од Ж. Драговпћа. — Иебу, пјесма од Ј, Л Дучића. — Неколико народних обпчаја из Источне Србије, од М. Ризнића. — Једна еиизода пз живота Васе Брајовића, од М. Ђурковића. — Спасење села Трњене, од Ј. Иванишевпћа. — Народне женске пјесме. Књижевни преглед. — -ј- Сердар Беган; •{■ Мирко Алексић, | Давид Поповић; ■("Владимир Красић. — Наши листови. Ујвапас, бр. 20, сем наставака доносе^ У лвоје, песма Хуга Бадалпћа. — Шатобријан. — Листак. — У о вој свесци ,је свршлна Гетеова песма „Армнн п Доротеја. Сиендер бег, позор је у пет дејства (213. књига „Народие библио теке браће Јованокића" V Панчеву). Цена 35 пара дпн. Нућевни учитељ (215. књпга „Народне билпотеке браће Јочаногића у Панчеву). Цена 35. пара дин. <4>

тиме је п тпуно уплатпо улог*за члана добротвора — на чему му потписани, у пме главног одбора, друштва Св. Саве, изјављује уердну захвалност. 6 Маја 1890 Београд. Благајнпк сталног фондз, Друштва Св. Саве, Тих. Ј. Марковић.

Ш А Л /

КЊИЖЕВНОСТ Уреднпштво је добадо на нриказ ове нове књиге: Нова Зета свеска IV, с овом садржнном: Народпа п језаја и појези-

'ж

Посвтио „Касину" У прошлу недељу дошао је на пиво у Васину кавану г. мпнистар иародне привреде с г. г. Раком Миленковићем и Луком Теловићем. Ђаволани су од тога ваправили виц, н кажу да је Инћар Коста дошао да впди, да лп је „Касина" толико поправљена да би могла поново издржати иапад, јер се већ приближује 14 мај. Она друга два господина с њим, веле. то су процениоци, који су ценили к 1 лпко би за оиравку „Каснне" требало те да сп г еме потребан материјал. О ОДРУШТ80 СВ. САВЕ Јавна захвалност. Госп. Филип Јовановић, трговац пз Крушевца, којп је у прпшлој години иоложило'аконто добротворногч чланства, полежио је 250 динара — и

ТЕЛЕГРАМ!' 8 Маја. Берлин. Како је нреседник војне комисије у рајхстагу доставио канце.чару, многи чланова желе да се обавесгео подитичкој ситуацнји. Канриви је изјавио писмено, да му је жао што не м' же да да објашњења у појединостима, коглавито пак о тројном савезу. Он не би имао што рећи по да ионови Факт да нема никакве промене у међусобном одпошају с-везника. Цориград. Генуевски Херцог Томас доћи ће скоро у Цариград да посети Султаиа 1/арис, У парламеиту је поче • ла дебата о штампарском закону. 9 маја Париз. II о . л а н и к Драјфус издао је једну броширу, доказујући да Француска, због економских, дипломат ких и војничких разлога треба да води рат са Иемачком, која још није спремва, док Фраппуска Јесте. Што дакле да се још чека ? Историски сат куцнуо јо. Веч. Пошто су у рајхстагу усвојени сви предлози, који су били на дневном реду, гро* ТаФе је у име царево изјавио да су седнице парламента одложене. — Цар је јуче отпочео пре глед војске у логору код Брука. У његовој је иратњи и немачки војни аташе.

шттттшшшш

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ преводс Француског

(9) — Он, шта ти пада на ум! И настави говорити у вспрекиданнм, снтним реченицама. Та председник се је/гва могао видети. Ва себе је задржао павнљон у парку, окрснут вратима у неку пусту улицу. Пико га вије виђао ни кад дође ни кад оде. Па ни његова сестра није знала свакад кад ће до! и. Узме кола у Варантену, довезе се ноћу у Доенвиљ, проводи дане у своме павиљону, нико за њ и не разбира. 0, председвик вам није могао бити на досади! —ЈЈЈа ти рекох, јер си ми прпчала већ двадесет пута, како си се плашЈла од њега док си била дете... — 0, плашила! Ти увек претерујеш... Он се није никад смејао, го је истина. Иогледа човека тако оштро својим крупним очима, да мораш одма оборити главу. Ја сам гледала како се људа збуне, па не умеду му ни речи рећи,

тако их ]е застрашио својом разглашеном стро- | гошћу и мудрошћу .. А мене нн.је никад карао, ј свакад сам опажала да је био благ према мени. Њен глас бивао је опет шши, а поглед јој се губио у даљинч. -- Памтим добро... Кад с ^м била још нестлшво дериште на се играм с другарпцама, но алејама, а он с« помОлв, све се посакривају, па чак в његова кћи Берта, к^ ја је једнако стреппла да није што скривала. А ја га дсчекам мирно. Он прође, па кад ме види, како се смешпм и гледам га нраво, он ме потапше но образу.., После кад мп је било шеснаест годвна, Берта је свакад слала мене, кад је год хтела да га за што замоли. Ја сам говорила пред њим слободно, нисам обарала очи а осећала сам како ме његов поглед чисто сече. Али нисам марила, знала сам спгурно да ће одобрити све што год хоћу!.. 0, јест, памтим доб:>о, све памтим! Нема тамо ни једнога жбуна у нарку, ни једнога ходника, ни једее собе у залику, што ми и сад живо не сгоје пред очима, као да их гледам. Северина ућута и сЕЛОппше јој се треиавице; преко њен: г зажареног лица као да нролете узбуђење о I тих некадашњих успомена, успомена иоје није никако каз!>вада. ТаК )јепоћутала веко време, усве јој се ЛЈгано мицаху, а Један крлј уста маче јој се грчевито као од бола.

— Он је за цело био доба|> према тебп, прихватп Рубо запалавши своју лушу. Онте је не сам I одгајио као госпођицу, пего је још врло мудро р-ковао с оно мало новацашто сн нмала п заокруглио је суму, кад;смо се узелп... А већ не рачунам, ШхО ће ти оставити нешто, тако ми је рекао. — Јест, прошапута Северина, ону кућу у Кроа-де МоФрасу, оно имање које је пресекла железничка пруга. Кчшто је одлазио тамо те прзводио по недељу дана. Ох, али се не надам; Лашнејеви ће већ порадити да ми не остави ништа Па онда и ја волпм да ми не оставн нашта, ништа! Она изговори ове последње речи тако брзо, да се Рубо зачуди, извади лушу из уста и погледа је забезекнуто. — Баш си смешва! Председник има, како веле, толи -е милпјуне, па зар ће бити што рђаво ако и своју кумицу спомене у своме тестаменту? Томе се не би нако чудио, а ми би красно доведи у ред наше стгарп. За тим му оену нека мисао у глави. па се насмеја. (Наставиће се)