Мале новине

дног друштка деградирајуЈти своје! другоне. Зар ово ннје слично ономе нгго Брут веди: „До највишег кад допре степена Леђа тада лествици окреће, И на небо уиравља иогледе, А презире те ниске стенене, ' Којн су га на више узнели !!" | А ја од своје стране усвајам и оно што даље Брут вели: „Зато г' сматрај ка' змијино јаје,! Еад с' излеже, што опасно бива, Као клети што му цео родје, И дави га, још у љушци док је." Ове редове из пресудс наведох, да вас нарочно упознам, те да видите докле самоубражењс Г. 11ашићево иде. И јест, ту иадутост 1 његову, то самоуображење . његово, треба смагратн- као: „■змајино јаје и . Иоћимо даље. Дојучерањег друга свогау Главном радИкалном одбору; дојучерашњег потпредседника клуба радикалнс ст])анк.е; председника месног одбора, г. Напшћ нстерује из странке и несаслушана ! Г. Пашић је и тужитељ и судија. Зар овакав иоступак није нреступљење противу свију иравила, која су до данас позната у изналажењу истине ? Чим сам дознао за такову, по судије срамну, пресуду, природно је било, да сам себи ставио питање: Шта да радим? Решио сам се да ћутим до избора и ово сам путем шгампе објавио. До избора иисам хтео путем штампе да се •браним једино са разлога, што је странка у избориој бо].)би, па иисам хтео иикакву препирку, ма та и најмање врсте била, да уносим у радикалне редове. Сноју сам дужност према странци извршио и подносио свуколику грдњу, коју су моји нападачи обилно проносили ио округу и преко новина. Све су уиотре-1 били, само да ми осујете избор: измишљене и лажне прОгласе протурали од села до села, а у овоме их ревносио помагали сви агенти,

коЈима Је поверена безоедност лична у овој земљи. Све је узаман било, јер су ваши редови неиробојни били. Дакле из свега овога вн видите: да сам ја у нужној одбрани своје части. Налазећп се у иоложају човека, којн се брани, ја вас и молим, не само да ме саслушате, но и да ми не замерпте, што почешће своЈ *е „ја" морам да истичем, ј - ер то је у прнроди свакога процеса. На реду је да уђемо у анализу саме пресуде. Прво је што пада у очи и што обележава ову нресуду, што је она изречсна од ненадлежних судија. Ја сам по прееуди су ђен и осуђен у главномс за моје радове у скупштини, у клубу и за полагање рачуна мојим бирачима. За радове моје у скупштини и у клубу надлежан је био сам клуб да расправља по својим штатутима. Он оцењује радове својих чланова и он расиравља све споросе иојављене између њих. Он је суверена власт и власт је његова недељина и непрекосна. Клуб ме није нн судно пи осуђикао. Клуб ме је иочастновао за свога нотпредседника и ја сам ту дужност обављао н од нсте нисам разрешен од иочетка. иа до краја клубских седница. За рад мој као посланика надлежни су такође у првој линији моји бирачи. Два збора беху за полагање рачуна. Један у Смедереву, други у Рачи. Оба збора беху сјајно посспеиа и оба збора беху задовољна радом мојим као послтнка њиховог. Донесене су резолуције не само одобравања него и захвалности. Али кад клуб није нашао у моме раду никакав согриз (ТеПсД! — казнимо дело; када бирачи беху задовољни радом свога посланика и када су се онн са смедеревског збора почели разилазити својим кућаиа и весели и задовољни, онда велим, ириметили сте, да су са збора отигали невесели два изасланика Пашићева; г. Душманић и г. М. Миловановић.

Невесели, јер их ј 'е поразило разпозожење народпо. Чекали су, е да ли ће њихове скутоноше моћи ; окренути бираче иротиву меие, па | када то нису постигли, онда су разјарени, пуни страсти одјурили ју наручја своме председнику и предложили план за освету. Предомишљали се, бојали се јавности, али када су чули, да су ме смедеревцн — радикали и пријатељи њихови —- прогласили за посланичвог кандидата, онда забора; вили на све, на склопили што пре ненадлежан суд и позвали г. Пашића, да нм иредседава и он се по својој скромноети примио те узвишене дужностн! Оваково суђење без саСлушања, без доказа и без потребне надле, жности, слично је томе суду, који је и Пашићу судио у 1883. год. Разлика је сва у томе: гато оп ономе суду пије хтео да ирестане, а овај суд г. НагииЛев пије мепе ни иозивао да му аредстанем. (Наставиие ое) ј. ■ БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Посвта. Неколико овдашњих лекара договоршго се, да заједнички посете болницу за. ду'шевне болести, да нроуче стање и управу ове болаице. 0 рссулгату ове посете донећемо наш,) .1 чигатељвма извештај. * Нов посланик. Страр »1 новитама јавл.ају из Београда, да је, поводом неспоразума између м, аистра унутра шњих послова и ммниетра нравде, настала озбиљна миаистарска криза. Вели се, да 1>е министар правде г. Ђорђеви1) истугшти из кабинета и бити иостављеп за посданика у Берлс ну. У колилС је ова вест истиалга, показаће нам скора будућиост. * Прва престава. Синоћ је одиграпа нрви пуг г. Цветићева драма „Душан." И ако је време било рђаво и публика изиенађеиа снегом, нозорич:те је ипак било пренуно, јер је сваки хптао да види ово ново доло нашега цењонога уметника и књижевника. Комад јс нашао у публици најбољи нријем. 0 самој игри, као и о критичкој оцентг говорићемо доцвлје.

Зрзмз. Ове годпнс енег нае је из ненадио пре времена. 11. овог месеца имали смо диван еунчан дан, мало нохладно, алп небо ведро п чисто као стакло; тако је трајало цео дан. Каква се промена десила преко ноћ,то могу знати само метереолози — тек наједан нут 12. у јутру освану мутан и натуштен дан, па одмах затим и снег поче нроврцавати. До деестак сахати већ је нападао прилнчно. Улице н кровови обелпше. Ми смо у нашој авлији ј гледали, како исиод белог снега ировирују беле зимске руже, још у иуном цвету. Но тек јуче, 13., настаде нра~и кијамет. Оевану ирава вејавица, која I до подне није далаока отворити. Снег ј је нанадао до поврх чланака, паје после тако на махове проврцавао до у мрак, 13. октобра, дакле, имали смо ирави зимски дан. Термометар је на мољу ноказивао + 1° Ц. ГЛАС ИЗ НАРОДА 12. Углр'о на дан свадбе. У селу Шашиловцу у Темнићу, десио се овај жалостан случај: Чича Тоша имао је сина Косту, који оде у војску. Служио је две године и бно трубач. Кад је дошао из војеке, отац му исироси девојку и свадба се еве више нриблнжавала. Обадве су се сгране сиремале. На недељу дана про свадбе, убоде се Коета у пету деене ноге. Убод му се иодљути и отекне, јер није хтео да га чува и пари У петак пред свадбу' узме Коста бријачнцу п одсече један режањ од нете. Из поеекотнне ј изажла је крв црна за јсдну пуну шољу. Тог дана му је као ла.кше било, тако је он причао, и боловп су му се мало стишали. У .јутру-суботу обуче нове хал.иио, које ,је сиремио за свадбу ; метне нов Фес н тако се шетао но дворишту номоћу штапаЗа тим је хтео ноново да еече,7ергг велн: „еада ее осећам много боље но јуче". Узме бријачицу и одсечс још један рсжањ. После овог сечења, истекло му је много крви, и њему је бивало еве горе. После неколико часова толико је мадаксао, да је мора лсћи у крсвет. У вече му је било још горе. Није , могао да дочека ни сутрашњи дан ј недељу. Баш кад се делио дан и ноп — издануо је. Старп сват и кум били еу из другог села, па ниеу ни чули, да је Ко та умр'о. Они дођу у јутру, кад бего издануо. Свеће, које еу донессие, д.

Г10ДЛИСТАК КРВ&В& ГОДЕНЛ (ДНЕВНИК ЈЕДНОГА РОБА)

дим такву сцену. Жнво ми се урезало у памети прилика, када око 9 часова из јутру на један иут на тргу настаде комешање. Прво цсо светјурну и потрча начелнпчкој капији, а после се наједаред тргоше и стукоше натраг. Миоги се попеше на кола да о №зго боље виде. Пред начелничком капијом указаше се осу1)еиичка кола, а мало затим доведоше и самс осу1;енике. Свет опет иагрну наиред. Ја сам проматрао Ј *една кола, која су стајала управо пред мо-

иовележио

јим прозором,

и на

коЈима се

Пера Тодсровић (НАСТАВИЋЕ СЕ.)

(166)

Да ли је то било случајно или намер.чо. тек неколико се пута десило, да су осућеници извођени на губилиште баш у пазаран дан, кад на тргу има највише света. Пнтересно је било посматрати, какав утисак прави ова убилачка нарада на прост сг.ет, а нарочито на онај део његов, који није заражен политиком и нс уме да се теши полнтичким софисмима. Дешавало ми се да у два три маха ви-

оеше начетило око 7—8 влахиња. Посматрао сам их како се проиињу на прсте, да боље виде, на се онда нагло окрећу једна другој и нешто живо говоре. После се опет пропињу на прсте н зверају у напред. После их видох, како њих неколико скрстише руке на прсима и иочеше се љуљати, упрапо вртиле су тлавом толико, да се заносило и цело тело. Најносле узеше се ударати песницама у груди н у чело и трпати шаке на очи, из чега сам могао закључити, да кукају. Поред овог примера саучешћа, било је и примера страшне равнодушности. Виђао сам људе, којн блену и гледају ј у осуђенике, стоје тако неко време, а на лицу им такав мртвачки израз да би се ;

свак смео заклети, да ови људи нити што мисле нити што осећају. Кад осуђенике поведу они се мирно окрену и продуже започете послове, баш као да ништа нијс ни било. •X* •X * РледаЈ*ући овако кроз прозор сећам се како једног дана угледах једнога попа: млад здрав, леи, чисто обучен, појахао добра, плаховита дората, на пројаха кроз чаршију са затуреном главом, ионосна чела и ведра погледа. За њим је јахало три четири сељака, опет лепо обучени и опет на добрим коњима. Сељаци су носили о терћијама исто, увијену слану рибу, која је вирила из хартије и неколико четака за кречење. Сем тога, сваки је имао на коњу и пуне бисаке. Ја сам дуго посматрао ове људе, на ми онда на једаред изађе пред очи дивиа, идилска слика, како живи овај нопа у селу. Замишљао сам га, да има добру, наљаиу попадију; да већ има једно два детенцета; да има свој'у лепу, скромну, али чисту п пријатну кућу; није ни без гроша у џепу; има и својс сточице, што сведочи и добар иарип кога јаши; са свима сељацима живи у миру и љубави. ( Н аставиће се)