Мале новине

горе н;1 венчању, ено их где горе Кости више главе. Кад је Коста секао нету, мислио јс, да ће себи олакшати мукс, тс да ее што пре излечи, и оде у цркву на венчање, али је ето задао себи смрт. Овај пример износим због тога, што чеето многи људи задају себи смрт нз пезнања. Рецимо Косги : ЛЈог да га прости ! Лака му зсмл.а била!

ИЗ БЕЛА СВЕТА Штрајк трамвајских радника свршеи је на миран начин, посредоваЈБСМ бечке власти. Блада им је обећала ревизију новог нословног реда и по споразуму с унравом трамваја, почела је ноново редовна вожња на свима линнјама. Холандски краљ Виљем душевно је нссиособан постао, али је физички толнко јак, да бн могао, ако не настану какве компликације, још дуго живети.

се тако нијс догоднло, тешко да оћа- обезбеђује Уставу пролазак кроз скунше и један Француз те ноћи своје штину. Међу радикалним нрвацима главо нз Паштровића изнијети. Њега ваља наћи л.удс. који би нмалн интесу окривили као бунтовника и нротив- рес да номажу пријем Устава, па тек ника државним основама и на тешким нреко њих обезбедити Усгаву нобеду су му мукама живот узели. у скупштини. Цело је питање у томе, Кад је пошљсдњи децембар године који су то међу радикалима који бн, 1813, избројио пошљедње дане Фран- с једне стране имали довољно ауктоцуског госпоства у Боцп, а свети Пе- ригета, да нротуре Устав, а с друге тар нредузео управу над њом, Сава стране довол>но умерености, да ступе Архимандрит поврати се у оиустоше са мном у погодбу и споразум. ни н порушени Манастир Прасквнцу, Краљ ућута н за неко време наста те га је усијешно стао понрављати. у соби мртва тишина. Иосле нодужег Чим јс св. Петар завладао Боком,: ћутања, г. ђенерал Протић рсче: постарао се да нронађе кости свог — Ту јс нзбор врло тежак. Ту ваља љубимца Савића Миковића и да му их тражити човека, који би ценио твојс свсчапо у Прасквицу нренесе, али ни иријатељетво, који би знао да без твоје његово заузеће, као ни Паштровића, помоћи не би могао заузети ирве поније крунисато успјехом; јер му нико ложаје у држави. Дакле човек, који није за гроб дознао! Калуђерима и ни у странци не игра прву улогу, али Кентери пренијелн су Паштровићи ко- бн помоћу твојом могао н до тога доћи, | сти у манастир Прасквицу 12.Јанрила мсђу тим оиет да има угледа у стран1814. Сава архимандрнт није ни хтео ци, да уз твоју припомоћ може нре ноћи у снровод,,јер јс на њих, особи- турати што устреба и у клубу и у то на синовца Димитрију, љут бно : скупштини... што нијссу хтјели оставити манаетир, Кра в га иресече •

Зулут Махмут - паше Бушатлије, у ПаштровиЂима 1785. НРИЛОГ к СРИСКОЈ НСТОРИЈН ОД ДИОНИСИЈА МИКОВИЂ.А (наставак) Одлука наштровска оружјем бранити својс светнње и ирава, која су им ноштовали грчки, римски, срнски и бугарски владаоци за толико стотина годнна,*) јако разјари Французе и одлуче се на нсднчно дјело т. ј. на вјеру поубијати све старјешине. Но то им нс пође за руком јер сс ови није еу одазвали њнхову нозиву, у Будву. За сметњу својих успјеха сматрали су највише тадањег „шендика" (начелника) наштровског Савића Миковнћа; и нОшто овај није дошао на иозив у Котор**), Француска војска једне бу|)не и кишовите ноћи, опколи му кућу. Чим је војску оиазио стане на Јву кроз нрозор нуцати и ненолицини је задао рана. Кад је н сам добно двнје ране на десној руци, ухвате га и одведу у Будву. Како је те ноћи као што нрије примјетисмо падала силна киша и бјеснила олуја, а прн тој неногодн његова сс кућа налазила нод селом (Челобрдом) удаљена од Других кућа, сељанн нијесу за овај догађај зналп нјЈије него нгго је војска близу Будве са илнјеном стигла. Да *) ЛаштровиКи имају привилегије од Диокли•цијапа, римекога Имиератора, које им је иотниеао кад је нутовао кроџ илирске градове у Вару, године 300, па пот .Ђен од владалаца римских, ерпских, бугарсвих н грчких, а и од иашл,ед]гака Султдн Мурата, славодобитника Косовског. — Д. М. **), Старци нрнчају, да с« био упутио, на иовив зановједника, у Котор, али да је на нуту у Грбл.у, срио свог рођака Илију Греговића, <"1 још неколико старјвшина гдје се из Котора ираћају. Кад су н.има стигли позиви, Сави1.у н ије, на су миелили да се н.ихова навочност захтјева за свједоџбе парничке -нарави: јер да бн се тидало опћнне, да би ту морао бити на нрвом реду онћинскн начелник. Али кад они стигоше у Котор, и Савићу стиже нозив. У Котор вндјеше да се већ не!.е ни један жив ку1,и вратити, те Илпја смисли превару н на свог рођака, начелника Савића, обали сву криницу. Замоли дружину да потврде пред заповједником све што он рекне, а да с тим неће учинити на жао Савићу; јер се тиче н.ихова живота, тако је и било. Кад их је заповједник к себи н|)извао и стао их л.утито за непокорпост питати, Илија га упитао, аашто није звао кад се гога посла тнче, »ачслника опкинског, па кад му ,је овај казао, да га је пвао. онда му Илија рекне да га је залуд звао; да је он у Дрној Гори, и служи жељама Петра 1. светог Петровића Његуша: и да ,је он јодини који буни Паштровиће против владе: и да они у име свију Паштровића нзјавл.ују своју вјерност и оданост према Францускоме народу и н.егог.ој владп. Ова изјава била је само кадра да им ЖИВОТ снасе. Иеки казују да је и Савићу био ствгао позив, кад и осталима, на га јс Идија скрио да га намјерно код владе изда, али ја не мислим да је тако било. Дионисије. I

и с њим, као што им Је предлагао, нобјећи у црногорску нахију „Црнпцу". Овом су нриликом иронале свс старине, којима јс манастнр пребогат бпо : јер су се у њему чувале све најглавније старннс, које су Паштровићи, нмали и односиле би се на српску нс торију, а на особ на нсторнју онћинс

— Добро, па кога ти сматраш као такога човека? — Колико ја познајем људе, ја бих за сад у неколико могао рачунати само на Таушановића. Краљ се замисли. — Мило ми је што погађаш моје мисли — рече он носле краткога ћу-

В.П ■ . V. -1'.1_ ■ » I.' V-/ ■. Ч/ ЛЛ. Л Л. V *— V.' > * I/ VI. X ** V А И' ХЛ Т наштровске. Ј ујс било писама од срп- тања _ и ја сам на Таушановићабаскнх, грчких , римских и ^оугарских ц И0 око _ Сујетан је, а мало има личних " г адалаца, иа и од султана Бајазпта осо б ина на којс бих у101а. С ге нез^оде ова онћина нема, с тога држим да ћ€

Могу да покушам — речо ђе-

вла ,л«^«ч«, "" " ад > ј оеобина, на којс Оих могао рачунати. ј другога. С те незгоде ова онћина нема,; с тога д. )ЖИМ да [, 0 он битн најдо а тсшко да ће икад имати, своју пот- СТ у ННИ ј и , На каквој си нози ти с њим? ј иуну историју, што ЈС И неоц,ењнва Би ли могао да га ИСПИ таш ? шгета но онћу српску исторнју. Турци и Французи грдно опустоинппе манастир Прасквицу, алн се сјај нс Р ал звијезде н не прнмјећује код сунца. Он с ! у славу Божју н дарежљивосги славне брацке Русије, која му је године 1798 даривала „сто и недеснтт. червони цекннахЂ в-ћчнои нкнсш*) л.1јсно пон])авпо н цвЈ - ета, да на оправдану дику служи свсгоме нравослављу.

*

Сутра дан носле овога разговора, два имењака, Коста Протић и Косга Таушановнћ, седели су у ђенераловој кућн. — Какви су ваши партиски интсрееп и шта би пробнтачннје било за

СМЕСИЦЕ Чудновата тица. — За време цара Тивернја имао је неки обућар једнога гаврана, кога јс на чудноват начин обучио, тејена скоро постао љубпмац целога Рима. Свакога јутра он одлсти на Форум, седне на говорницу н ножели цару и свима грађанима дооро јутро, срсћу и здравље. Увек су се око њега многоброји радозналци скупљали,гавран их је разним шаљивим одговорима и иитањима занимао говорсћи непрестано с узвишена места, с кога су највећи говорници, државници ји научњани говорили. Пошто је тако неко време веселио и забавл.ао своје слушаоце, гавран сс шаљиво поклони и одлети своме госн, чија је радња на брзо, због ученог гаврана, напредовала. Сваки му даваше да што ради, само да видн ту чудновату тицу у свомс дому. Нађу се убрзо завидљивци, којп позавиде обућару из простог интереса и конкуронције, и једног дана долети гавран необично узбуђен и наскоро иадне мртав пред газду: један шуе; тер бацио је енротом гаврану парче отрована меса, те је овај зато наекоро и свршио. Светина се ужасно раерди кад је то дознала; ухвагн н из куће нзвучс кривца и нремлати га. Отрованог пак гаврана сахране е великим почастима. У свечаном спроводу био је изнесен н сагорен с оним церемонијама, које се чине само онда, кад какав великаш умре; његов ненео скупе у златну кутпју и закопају у Колумбарију код Аниске улпцс. — Мучно да је икад нкаквој животињи већа почаст указана, нсго што је гаврану р ^екога обућара Клавдија.

Он ће ако Бог да - н у будуће код ваш У странку, ја у то нећу да се хвалсдостојног старања надлежне ду- упуштам. Наравно ја и о томе имам ховие власти, браства му, и у онћс св0 .) е погледе, али они овде нису менарода паштровског. битп предмет за родавни н незгодно би било да се ја истицање у леда који се уздиже до истичем и вама да доказујем, шта је најдивннјег љуцког узора, на дпку и 110 ваш У странку боље. Али ја стојим

радост српства н нравославља и вјеч-

на томе

да он рад овако како га Ја

ну славу Олаженопочнвишх му ктито- износим, био корнснијн но зсмљи. Ако ра особито царицс Екатарине, цара сс лакло тим разлозима руководитс, — ' онда бн се свакако моглн упустнти н у даљи претрес — говорио ,је г. ђснерал. Странка има свој програм. Она

Павла н цара Александра. (Наставићс се).

МАЛИ ПОДЛИСТАК. ДВОРСКИ НАПИЏИК

III.

(8)

тешко да ће од њега одступити, а без ње мк сами немамо нрава да чишшо ика::зе устуике — речс г. Таушановић. — 0 молим! Такве уетунке, који бн терали чак до одрицања од про-

Соба, у којој јекрал. Милан радио грама, држим да од вас неће нико нн у всче, билаје осветљена. Краљ Милан тражити. седео је у наелоњачи и мењао цигару, — Онда би ваљало да .Његово Веза цигаром. Снроћу њега седео је на личанство унраво Формулише својезастолици ђенсрал г. Коста Прогнћ и хтсве н да се обрагн Странци, па елушао краљев разговор. Краљ Милан што буде могуће, то ће се и учннити. је говорио живо. На ове речи г. Таушановнћсвс г. Цео труд око грађсња Устава ђ ене Р ал уетаде- Молим вас г. Ханронао је, ако се не нађе путадаму У шанови ћу, в и стс паметан човек!... се обезбедн нрнјем код раднкалне скун Сставите на страну, дакле, те анеле ; штине. Нема спора, скупштина ће бити на . ст Р анк У; Странка, странка ! »оже раднкална н нријсм Устава зависнће М0 Ј' на 0,1 У н Р ав0 начин могао од њене добре вољс. Било би безумље ' 10век Д°^ и У Д °дир с том странком? оставити етвар случају, па пћи нред ЦР С1>0 ' 1>СИ11Х в,1 ђених иреставника, јс ј скупштину онако на намет, без оси-. д ^, 0 * ш ' пн ћвто и салга допустити, 1 гуране већине. То што ће радикали у ' " :1 У |,гаи0В11 У; Двкодвас у странцн одбору нристати на Уетав и гласатн 1Ша Л> У ДИ ' К0 Ј И С У изоа чеии на повр

шпну као нрваци нростом случајношћу. На њнх ее обраћати, ви знате с как вим би незгодама било то везано. С тога еам се ја н обратио вама, сма-

за иоЈедине одредое њс1'ове, још ие «,*) Овдје ми је сиоменути, да су ово.м пензијом издржавани многи ђаци који су поетали ... учнтељи и свештениди. Међу овима спадају трајући да кад говорим вама, онда годва честита „читропо.шта црногорск#, блажепо- ворим Н целој радикалној странци, јер лочивига Внсарион Лзуоиша, и .данаипш, гос- ГОВО ј )ИМ њеној души. ГОВОПИМ МОЗГу нодин МитроФан 1 >ан. У наЈзадн .е вршеме овом 1 •' Ј . 1 ■> се иенсијом издржавао мој мили ученик 0. и С Р Н У радикалном, ЈСЈ), ИЗВННТе, то Дапило Угриновић, ко .1и се по налогу впсоке можда и вређа вашу скромност, алн надлежне духовне власти код мене за високи у странци сте ви, па опет ви; овамо и свети свештеничкп цозив сирсмио, и 0. Ам- још МОЖДа, у НСКОЛИКО вросиЈе Рађеновић, мот\х, који јо нужну сире- ' Ј ' Ј му добно од честитог српског прото г. Иетра 'Лва три ваша друга, јединн сте с коМиџора члана конзисторијс у Котору. јима Св може И ОЗби.ЂНО и мудро раДпонисије. ДИТИ.

ЈАВНА ЗАХВАДНОСТ Мој добри п никад незаборављени муж НОВАК МАРКОВИЋ ЗРЊЕВИЂ еекретар лгинистарства народнс привреде умро јс 1 о. м. а 2 и. м. еахрањен је уз велико учсшће нријатеља и познаника. Сматрам за евоју дужносг на пј)вом месту изјавити највећу захвалноет Њеном Величанству Ираљици Наталији, која је благоволела писмсним иутем изја вити ми своје учешћеумојој велнкој жа.тости. Исто тако изјављујем вслнку захвалносг госнођама: предсе.дпинЈЦ и свнма чланпцама Женскт Друшгва , свнма ирајатељима и иознаницима, који својим ирисуством нри ногребу одадоше последњу иочаст покојнику, а мени и цслој породици у неколико ублажнше превелику тугу нашу. Даље, Алект ИлиИу ироти и председцику конз. у пенз. п г. Јоцн МарштчИу члану кон зисторије, који добровољно чинодејствоваше, иевачком друштву „ СтанкпвиИ а и осталој шсиодп иевачима, ко.ји евојим екладним псвањем увеличаше тужну свсчаност; г. Чеди 1ТоишИ,у књижевнику, који у своме кратком али језгровитом говору изнесе врлине покојннкове: г г. Тогип . ЈазаревиКу понггару, Дела Вонч чиновнпку жељезничком, Јруговима из иоштанскп -теА';графскоI оде. мња, чинавници.иа амбу.Iа~нтне иоште , служитељима . амбулантт■ аоштл, који, положивши венце на гррб покојннков, указаше му тиме ноелсдњу ношту; свима ирнјате.нимч.-н ш>знчннцнма , који нам брзојавом н лшсмпм.ч изјавнше своје учешће, а тако исто и сонма иријатељћма, који покојника нохођаху за све време његове тешке болеети. 10. Октобра 1890 год., | у Бсограду. Ожалошћена сунругаб! Јелена 1 еа осталом ЈЈОдбином