Мале новине

-V

Српсно јеврзјско певачко друштво отночсло јо евоје редовне часове. Г. Јосиф МарннковиЛ, хоровођа тога друштва, комноновао је ведики број срн ских несама, које ће то друштво певатн на идућем своме концерту, који ће бити најдаље концем новембра. Из благодарноети наспрам свог вредног хоровође, номенуто друштво ииабрало га је за свог почасног члана. Гадујемо се овим најновијим радовима г. Маринковићевим, а ноље на којем он развија своју радљивост и опширно је и згодно је тако, да и један вредан посленик као г. Маринкокић може ту годинама, и годинама имати благодарна носла. * „Обилићеве вечери." Управа акад. певач. друштва „Обилић" почеће, од иоловнне идућег месеца, прирсђивати „Обнлнћеве вечерн." На овим вечерима бнће заступљена сва омладина, како великошколска, тако и остала. На њима Кс с певати, свирати, декламовати, говорити и читати састави свнју омла- ■• динаца. Ове ће се вечери држати у салн Велике Школе. Прилог нак утро шиће се на издавање једне стнограФске карте српских земаља, по донесеној Ј )елозуцији екупљене омладине ланске године. Уз карту биће штампан, кратак извод из радова признатих етнограФа срп. земаља. Овај текст штампаће сс на: руском, срнском, Француском. немачком и инглеском језику. Осим овога, и])иход ће се скупљати и уиотребити на нзлете великошколаца по српским земљама, којн ће се, уз државну иомоћ, нриЈ )еђивати на лето, за што ће сс и упис ирилога отворнти. * Забаза друштва „Обилић." Певачко друштво „Обилић" даваће у недељу 4. ид. мес. у сали „Краљеве ниваре" б.9седу с игранком. Д а бн што сјајније концерат пспао, суделоваће на нстом и „Женско музикално друштпо," а нозват је из Пеште и г. Дескашев. Иеваће се нове комнозиције лашг даровитог композитора г. Маринковића. као: „Косовска химна," „Србомакедонске пссме," нова „Хпмна Кра љу," гакође композиција г. Маринковића. Музички одсек пак свираће свс одабране слоионске комаде. Порсд овога певаће се још и „Издајица" композиција Маринковићева, пј>ви иут за барихон соло. 'XЦарински гласник. Емплија Козак, жсна ЈозеФа Козака, кројача овдаш., дошак 15. тек. мес. амо из иностран ства, нрикрила јс око тела 1 парче штоФа и 1 парче ноставе за каиуте и 1 пакло бурмута у тежини 250 грама — у цељи, да избсгне илаћање увозне царине. Овим чином констатована је иамера кријумчања и за то су именованн нредметп одузети од Емнлије, да сс са љнма по закону поступи. А норед овога Емилнја је снроведена савамалском кварту на осуду за кријумчнње бу])мута. * Предавање. Прс некн дан јавили смо, да ће г. Мидан Павловић, кандидат ФидосоФИЈе, држати јавно иредавање у корист Друштва СвЈ Саве. Сада смо у сгању извеетити читаоце да ће се предавање држати у сали ј'рађанске Касине 21, ов. м., у недеЉу у 4 часа но подне. М.г ее надамо, рад ове племените 1 цељи, да ће штовано гј »ађанство одазвати се и овом приликом, те долазити у гато нећем б }10ју. Н-' Гласови. Париски листови имају телеграм из Београда, у коме се всли, да је краљ Милан најпосле присгао на ! нсодстуина наваљивања намесншптва, да сс стално настани на страни н да долази у Србију само овда онда, ноизретка, колико тек да види сина. Као накнаду зато, намесништво мујс, в.с-, ле, обсћало, да уклони из Београда и крал.ицу Наталију и да н<: донусти

никакав њен утицај на васнитање младога краља. Да ли у овоме има какве исгине? ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Пут. Из Беча јављају да ће се црногорски кнез Никола скоро крснути на пут. I ИЗ БАЛКАНИЈЕ Новина у цркви. Из Софијс телегранишу да ј 'е нрви министар Стамболов дошао на мисао и већ и пројект о 0 томе израдио, да из црквсних књига, избаци словански језик и писмо, па да уведе све бугарско.Принц Кобуршки изјавио је у прсстоној бсседи, да ће досадашњу нолигику насгавити, а најтоилије захваљује ее султану за наименовање македонских владнка. Даље је говорио о благостању и реду у земљИ, па је заврншо набрајањем предлога, који ће ући у ирограм овогодигањег собраља. '• ИЗ БЕЛА СВЕТА Здравље Николе Николајевића иде све на горе и декари констаТују оиасност ио живот велнког кнеза. Гадња срчанаје слаба, а мозак ослабљсн. Темиература 78. Иулс 90. Престава. У Букурегату у нозоришту Дачнја нрестављао се к о м а д „Смрт мајора Пагшце" Нов П ]»оналазак Едисонов. За овога ђенијалнога човека као да нема никаквих међа; за њега као да је све могуће. Сад је нронагаао нову справу — чудновату врсгу новииа, које су врло нодссне за слепе, али згодно могу послужнти и нама окатима. То је снрава коју ваља само навити, па ; ти онда она нрича све „најтазије" новости. Доноси ти крнгику носледњс опере, и уједно ти отнева нонајглавнија места из комада, саонгатава бе■ седе великих полнтичара и, говорећи 1 о њима, наводи речсниде, како се који изразио, и то чујсЈтт сопствсне ; речи бессдникове с оним тоном н нагласком како их је сам говортшк изустио. Оваке новине згодне су и за ненисмснс. Њих можс да чита човск радећи други какав ручни носао. На НЈШЛику, какав кројач навије само справу, па шнј'о дал.е, а ове чудновате новинс причају редом интересантне ствари. Социјалистички покрет добива еваким даном све више међутгародни значај. Учестгаци конгреса социјалистичког у Хале из Фрапцуске, Белгије, Аустрпје, Холанднје, Данске, Шведске н Швајцарске нису као прости елугааоци нрисуствовали расправама конгрсса. Ту јс се дошло до важних закл>учака, а ресултат им је споразум између ; Маркснста, посибилиста и Траде-униI јоннста. Идуће годнне држаће се у Бриселу 15. авгусга оншти социјалп : стички конгрес, коме ће бити следећи дневнп ред: Стан>е народнога н Мсђународнога законодавства за загатиту Ј >аднпка и како бн се нмало оно рашириги. Заштита и оснгурање нрава коа лиције, обустава рада н т. д., а каснијо положај н дужност радника спрам милптарнзма. МАЛИ ПОДЛИСТАК ДВОРСКИ КАПИЏИК III. (10) Краљ Мплан цокутдтава да да земљи слободоуман Устав, али он је тако исго готов. да одмах сутра почне

јвладати без нкаквог Устава. Наравно он појмн сву ризичност таквога корака, зато је и решен да у понуштању иде до крајњих међа: наравно до међа, које је он сам обележио. Те су међе тако широкс, да но краљевом најтврђем уверењу, у њнх могу стати све тежње радикалне, које нотпчу из искрене оданости сдободи. Они пак, који траже више и преко тих међа, њима није до елободе, но до нромене династије и ту краљ неће чинити никакве устунке. Готов је чак пре да се лати аисолутне владавине владавине без Устава, но да попушта и нреко одређених међа. Његов јс план јасан: ногодили се са радикалпма — добро, не погодпли се — он ће једном прокламацијом објавити народу и сграном свету да је хтео дати земљи слободоуман Устав, али да ра дикалима није бидо до слободе и Устава; они су хтелн нревЈ )ат и прогонство династије, с тога је он узео днзги не у руке и владаће ансолутистички, без Устава. Он то није желео ни тражио на против, био је вољан да влада уставно, али га опознција гони у аисолутизам Историја ће га оправдаги. Тако ствар стоји с краљеве стране. Са стране радикала изгледи су у главиоме онакви, како их краљ црта. Занесени нобедом на нзборима, радикали ће бнти неномнрлшви: правац ће добити нај бурнији елементи и они ће водитн прву реч. Г. Таугаановић сам најбоље зна у какве крајпости иду баш јони радикали нз народа, који ужива ју највећи ауторигет и имају најјачи утицај у странци; образованнји и иомирљивији слементн бићс и сами немоћни спрам бурне струје непомирљиваца. Снтуација јс веома тегобна и ако разборитији л.уди у странци, иредвиђајући шта свЦ' може бити, у наиред не принреме у;мељиште за мирно решење, ствар Ће испасти рђаво. А ко је тај међу умсреним, на кога би се с правом у првој линији могло аиеловатн? — он, Таушановић и ннко другн. Мало по мало два имењака прешди су отворено на нретрес Дштања о г. : Таушановићем сасганку с краљем Миланом. Признатаје бида нотрсба тога 1 састанка. Сад се водида реч само о томе, на који начин најзгодније то | да будс. Ђенерал је вршио ноштено и иатриогско дело — мирио је. две завађеие стране и њему је савсст била мирна, стога јс био равнодугаан, хоће ли састанак бигИ тајни или јавни. Обази! рао се само на то, како бн који начин утицао пјш тадашњим нолитичким нриликама и расиолоЖсњима разних сгранака. Г. Таушаноштћ рачунао је да бп његови јавнтт састандп с краљем Мнланомрђаво утицали на странку; створили би му ненрилике и нзазвали неноверење. Од тајних еастанака онет бојао се да ће се прокљувити, с тога му је тегако било на коју страну т да се ретнн. На крају крајева г. Таугаановић докона етвар овако: за нрвн пут не м0Ј >а ес ствар вешати о ведико звоно, а за доцније видеће се. Још је уречеи дан (■— управо иоћ —) када ћс г Таушаиовић отнћи 1 у двор и на томе се имењаци н растану. (Наставиће се)

нрса прикачи. (ја тада бех драговољни бодничар на превијалишту). Ја рачунам, да се и ви свих појединости прпликом борбе на Шуматог.цу још живо иа сећате, их с тога и пе набрајам. Па тако заслужном човеку нису одате никакве војничке почаети. — Вал> да с тога што није постао резервии ОФицир! Ја мислим, да би о томе требало што год проговорити у вашем органу, већ из самог пијетета према врлинама и заслугама нојединих спнова нрема отаџбини, јер: „Ако их не будемо у важавали - не заслужујемо ни да их имамо"! У месту 13 Х. 90. Ћ. М. Износећн ово нисмо, ми молимо св^ оне Србе, који су се деснли на меету борбс, о којој је овде реч, да нам саопште своЈ 'е сећање а ко има и бслешке о овоме догађају. Тим подацима ми би додали наша сећања и дспунили их нашим белегакама те би ка тај начин створилн и потнуну и лепу слику једнога јуначкога н сретнога срнског тонције. А тиме би најбол.е очували сиомен заслужноме нокојннк}. Извештај ваља слати у г редништву „М. Новина". ' КЊИЖЕЗНОСТ Хришћански Весник, свеска IX. и X. — сентембар н окгобар. Чаеопис духовни. Уредник прота Алекса Илић, Садржина; 1. Један ноглед на рад Г. редовне скунштинс свештеничког у дружења. 2. Беседа њег. Внсоконр. којом је поздравио скуп. свешт- уд[>у жења. 3. Крстов дан. 4. Др. Владимир Гете н његова двајестпетогодигањица 5. Св. мученик Јуетин фидософ (1. Јула). 9. Прва редовна скулштнн.ч свештеничког удружења. 7. Посвеће ње Др- Никодима Милаша. 8. Нови закон црквсни, његова нримена и нослсдице. 9. Гоеттодину проти Вучковићу, проФ. бог. у Задру. 10. Јогајгдна реч о нроству пожаревачком, 11. Вссти из црквеног света. 12. Белешкс. 13. Некролог.

Писмо уредништву.

Штоваки % уреднпче у ,Јуче је овде умро, а данас је уз скроман спровод сахрањен, Пера Хаџи ЈаниИ. — То је онај истн Пера, који је 1876. год. на ЛХуматоецу осветлао образ ерпскоме точу. а тиме отаџбтши ведике услугс учинио. — У колико се онога трснутка сећам — ,чинн мн сс н ви лично бејаете очевидац, када му | ђенерал Черњајев златну медаљу на

)т> Коста Атаиасовт, Паница застр4леш> вт> Софии на 16 тонин 1890. вт> субота на 10 часа п 5 мииутл 1трет> пладнл. Наиисалт, и сл.ставилт. II. Киси м о в т. Букуретцв. Псчатннца Едуарда Вигаида. Улица Ковнчи Број 14. Тако се зове књига којајеово даиа пзашла у Букурешту. У овој књизн ннтересантно је, тито је нисац поку ттио све одзиве, који су у јевропској В1тампн јавилп о Паничиној смртн. Цена је књизи један динар (лев), а приходи су намењени да се поднгне споменик покојнику. Ко куии десет НЈтимерака име ће му се записатп у сиисак доброволлшх нрилагача.

ДРУШТВО СВ. САВЕ Уписивање ученика у Светоеавеку школу, основну и ттриправтту учигељ ску. ночнње 18 ов. м. од 5 до 7 ча сова у всче у Светосавском Дому. Унисивање у нрииравну учитељску школу трајаће еамо до кЈ >аја овог месецл. Пријавити ее треба г. Зар. 1'. Цоновићу, наставнику Светосавеке школе Унрава Друштва Св. Саве од 15 октобра 1890 год. у Београду ДСС1$р. 989.