Мале новине

знити казном за злочинство, али никако казнити га као аутора књиге по ма каком закону о штампи. Овим довде доказао еам, да сдобода писати о етварима мора бити неограничена, чак и у околности кад би узеди односе људн. Ту ја разликујем јавна лица и приватне људе и стављам себи овако интање: Могу ли се казнити законом они сниси, које јавна лица окривљују? ! Опнгги интерес мора овдс да нресудн. Оценимо, дакле, кориети и штоту поделивши их у два.супротна система. Овде се пред нашим очима отвара врло важна појава за носматрањс. У чему лсжи највангнија вродност, шта је битна цел елободне штампе? Ништа друго до да држи попритегнуто частољубље и деснотизам оних, којима је народ своју власт новерио. Дакле, зар није јасно, да када им ви оставитс власт н сиду под нзговором напасти и боде да гонс: зар нијејасно да ћс истима та узда, којом их притежете, бити слаба, ништавна? Ко то нс види да је саема неравна борба изнеђу слабог грађанина и противника са неизмерним срествима, са срествима, која ужнвају велики креднт и велнки углед? Ко би хтео да со омразп са великпм и силиим људима да би народу служио, кад због тог жртвоваља наступају тајна гласања н грдна. нссрећа нонижеља п оеуде? У осталом, ко би самим судијама судио? А најзад ће бити нужно да се њихове обмане или заслепљивања иодведу нод еуд јавнога цензора. Ко -ће носледњн суд да нзрече, ко Јхе по тој ствари нресуду да да доиесо? Јер тек свакако мора бити нског, којн ће ту нресудну реч водити: а и тај мора бпти подложан сдободи мишљења. Извуцимо закључак: увек се; мора доћн на основпо правпло, да гра^ани мо рају нмати права о раду и понашању државиика да говоре и да пишу а да не буду лоддажни какој законској о_Ј^'дп за то. Треба ди да чскам на какву Катилинску заверу и да се не усуднм иоказати на њу у оном тренутку,, кад би баш т])ебала да будо угушена? Кад би се смео усудити да откријем ево оне неверничко нланове нартијских во^а, који се ирнкривају под маском оцштег добра и народннх интере.са, а на крају тежо деспотизму, коме, би хтели да се продаду ? Како да вам открпјем мрачну иолитику јсднога Тиберија? Како бнх вас уверио, да све оне номпасте врлине, у које се он изненадно облачио не прикриваху ни шта друго, до ону страшну заверу, којј г је он одавно сиремао нротив Рима ? Ево! Пред којим судом оћете.да се нротив њега борим? Да није иред нретором ? Али ако ее ониланш? Ваљада иред еднлом? Али шта ћемо ако су сви њсговој еили нотчињсни : ако су његови робови и кривци у исто време ? Да ли пред сснатом ? Али шта ћемо ако је еам сенат у суноврат отишао или је робак постао? Најносле ако добро отаџбине изискива, да ја својим СЈтрађанима о раду и пона-1 шању сената, иретора и сдила очи отворнм, ко ће онда измећу мене и ншх да суда ? Али изгледа да један други разлог на ту истину са свим другчију еветлост баца. 1'рађане за оно, што могу писати иротив јавних лица. правити одговорним значи: претпостављатн да њпма иије дозвољено та иета лица да епомињу и укоравају, а да своје укоре не нотцеие јуристичкнм доказима. А ко не видн да овака прстпоетавка не | стоји ј г нотпуној супротности са прирооом ствари п самим интсресима друштва? Ко не би знао какојето тешко еебе снабдети таким доказима: а ко не би знао како је лако онима, што владају, да своје сујетне планове сккрију }' коирену тајне нод бљештећим лзговором онштег добра ? Зар није то

најобчнија нолитика најопаснијик не-1 није било ни колебе, а данас је већа нријатеља отаџбине ? И баш највише ! него Њу-Јорк, Париз и Дондон. Огромнад опима ваља стражарити, који над | ноет исте вароши као да хармонира

својим СЈтрађанЈша стражЈ г воде. (нАСТАВИПЕ С13.) АМЕРИКАНСИО ВИШЕ ДРУШТ80 (иЛОТАВАк) Интересантно је чути како се какав Американац, чија породаца већ од неколико ноколења заузима Јтледно место у вишем дрЈ т штву, иронично оемешкује над каквим дрЈТимАмериканцем, који за свој углсдан подожај има благодарити својим иретцима, и то само почев од деде. А већ није нп говорити о оиим богаташима, чија породнца и дан данае тргује омањим радњама. Њих еавршно игнорирају у вишем америчком друштву. У накнаду за то, оии се опет еа евоје стране горде падмањим богаташима, игнорирајући пх, ови оиет имају још нижи слој богаташа под собом, и тако се те;>а до бесконачности. Нарочито се то пргогсћујс у женским круговима. Мугакиње, више мање, погдавити поклања иажњу новцу и кредиту. МуЖеви оетављају женама потпуну сло6 одј " и задовољни сј г каД- их киде да сс забављају и пријатно проводе време. Самп нак врло ретко. узимају учешће у тим виховим забавама, ногдавнто зато што сј г иреоптерећенп посве дневним иоедокима но својим контоарима. Заиета, мора се човек дивети једној лепој особнки Амернчана, којасе састоји ј г томе, да своје ближње никад не оговараЈЈ г и да једно другом: остављаЈЈ г нуну сдободЈ* ј г дј г жностима које им се новеравају. Отуда ваљда и нотичс она предана, некористољубива и идеална дружба међу преставницима двају ноловина. То ео најбоље гложе приметити у оним многобројним и једнообразним каФаиама америчким, које сј " већим делом у еутеренима. Ту со скуиља свет, не нића и весеља ради, већ једино у цели.; договора и обавештаваља. Алп само :'за прово1 )сње свстеког живота те врстс потребни еу 'одвбћ јаки живци да би се успешно и без велике штете но здравље могле поднети све буре и напрезања, која се. у таквом животј " немнновно рађају. >' Америци ј г век уст&ју врло рано, на ма у које му драго доба дегди. У њихојнш вишим круговима већ у један час по подис почињу позиви и иосето 1ипс1) -- рагГЈев чај, доручци, рЈ г чкови и вечере. Нспрекидни ирелаз капитала изједних руку у друге и беснрекидно сељакањс становништва чини, да се опажа недоетатак равнотеже у друштвеном животу сједињених северо-америчких држава. На иример. Ви сте, рецимо, нрошле :,име са задовољетвом иоссћивали извесну кућу, које су сонственици билн укућани, ваши нријател.н. Посде извесног оеуства ви се с прбдећа онет кренете у посстј г истима, али не само што их не налазите у истој кући, већ је и сама кућа прешла ј г сонствеиост некаквог деведесетог лица. И иитате се: шта ди је то бидо с мојим познаницима игде ли су сад? На такво пнтање можете добити разноврсних одговора. Један од ваших пријатеља ј г бијен је можда на пугу. Други је можда наеледпо какав златни рудник у КалиФорнији и одселио се из Њу-Јорка. Трећи је можда страћио све своје имање и скромно ее повукао пегде далско на запад. Четврти је можда нанменован негде у Кини за члапа какве му драго комисије или је где-тод на пЈ г ту умро од капље. И т. д. и т. д. У крају, где је нре тридесет година ионикла тако огромна варош као што је Чикаго, није се ни чј г дити носведневном кретању становннштва. Ире тридесет годнна па месту, на коме се данас простире та колосална варош,

са каниталом ј г њој . — Једна њена улнца, у којој су еве сами приватни домови, нреставља вредност око милијарда! (Наставиће се)

пиро ! :1\анима Браћо Срби! Још сс иуши невина, јуначки нродивена, крв Српскога Македонскога див-јунака нопа Стојана Крстића. Још се нијс загворида цриа гробница, у коју сс снустио нокојни српски конзул у срнској Нриштини, Лука Маринковић. Још нису запевале, у црно завијс но, младе српкиљице за жртвама које падоше пре пет година, тамо негдо око српскога Искра. Још вида српска са Витоша и са Шар-иланине - слуша ниску и чује јаI ук нејачи српске ;| још гледа повине жртве, како за јуначки рад свој, јуначки и падају: још гледа то страшие пјшзоре, али и слуша свете речи праводних жртава : .:Још има Срба!" Још има Срба, да: још има соколића, који ће гинјтж за народ свој; још има браће да свеге браћу; још има Срба који иамте Краљевића и Обилића, Хајдук Вељка н славнога Синђелића; још има браће, која памтс њихове свете речи — „света освста!" ! Хватајмо се у коло српско — коло патриотско! Плетимо неувеле венце будућноети наше — будућности срнске! Имајмо иред очима срећу и снас своје јадне н нотиштене браће у ту1)ини! Хвала и бдагодпрност са њихове стране не ће изоетати. Ко је рад да снасе брата свог; ко ; је рад да Србпн ностане слободан; ко ! н истини схвата несрећно стање Ср| биново - - тај, нека похита у коло друштва „Велске Србијо", нока стаие под свету заставу његову! Стварање овога друштва у нашем месту веома је потребно. Овлашћени, да се, у име седме учитељске скуп штине, о извршењу његовом у овоме месгу брипемо, нозивамо браћЈ г Пиро ћане да у недсљу 25. нов. у 10. сах. нре подне дођу на збор у нову основну школу. На абору говориИе кјштпк иатриот,'ски' говор, Јован МаЛсимовиИ учитељ ј ЧитаИе се и раздавати друштвена пј)п! внла; уиисиваКе с.е .у члапство п бира!ге св месна уирава. 21. нов. 1890. г. Пирот. Сазивачи збора: Јов. МаксимовиИ Крста ТомиИ Дим. С. МладеновиИ учитељи. припослано (За ствари цод овом рубриком урсдки1)1Тво ))е одговара). Одговор на БојевнИеве грдње Ради самога Бојевића, кога добро познаје сва његова околина, за цело не бих узимао неро у руке, да му одговарам. Но то чиним ради неких лријатеља, који су мс о овој стварн нотали. Нападај на мс Бојенић почиње грдњама, па грдњама га и свршује. Назива ме „шашавим" „балавцем" п упућује ме у лудницу- Већ то довољно је да окарактерише Бојсвића колико вреди као јавни уредник. Човек који се у јавној препирци служн таквим погрдним изразнма тим самим најбоље даје себи сведоцбу свога ј г мног нпштавила. Човек од части бори се разлогом и часпим срествима. Само ништарије и кукавице, које не смеју да кажу шта

мнсле, пли управо и не знаЈу шта ' мисле, прибегавају грдњи и клевети, уздајући се да виком и праском забашурују своју тупоглавост. Тако ради и „Брка". Измислио је како су мене радикали протерали. У ствари мене није нико нротеривао, а кад су се стекло пзвесне прилике, ја ; ер.м сам пз својнх рођених нобуда о1 тпшао за нско време из Смодерева Најзад у 82. бр. „Брке" штампа се мојо ориђинадно писмо које сам пнсао моме гатованом и драгом пријатељу Педагићу. Боже мој, шта ли је мислио јаДни Бојовић кад је штампао то писмо, Да ме постидн ваљда! Кукавац, он чак но нојми ни то да он није достојан нн то, да једном Пелагићу обућу одреши. Јес, ја високо ценим и увек ћу ценити г. Пслагића Што је данас на њега новик а • мени нншта нс смета. Ведике .ч.уде ' увек су гонидп њихни сувременици. Пашића разуме се да не иошгујем, јер је Пашић био дошао на готово никакве борбе ннје ноднео за странку ни за отацбину, а кад је настало он; асно врењо оп се из отаџбпне ук гонпо. Данас нак таква су воемона да се оин којп су са странку |радили и народу користпди ти се гоне н искључују,- као што је случај с поштованим смедеревскнм иослаником, а незаслужни ее награђЈ г ју. За Нашнћев дочек ничам агитовао, иа иротив, желео сам да не нађе иикаква одушевт ј;ЉСља због свога пеискроног : рада у. гућиип. Што сс тиче мога „ЦЈтешсствија" због нрокдамацијо, ја Се тога нс стидим, јер сам радио противу оиога који је радпо противу земље. Но код толикоГ; „Бркиног" разговора чј г до се не сети да шго каже на мо-.^ ју нримедбу у „Здатибору", да је" њему штамнариЈЈ" куниб г. Вукашин Петровић, а Бојовић му свој лист .нродао. С тога сад у „Брки" никад : јнема ии јодно речцс противу ове ли' |чности. , У осгалом. колико бнх и колико још много круннијих ствари могао ја изнети на јавност кад би ми бно задатак да.со преинром и с једним Љујбом Бојбвићем! Носвакакоја имам преча п наметнија посла, но што јеово прегоњсње с Бојовнћем, кога свп познају. 10. новембра 1800. Смедерово Душан М. Жнвојпови!\, шапчанин

КЊИЖКВНИ" ОГЛАС Изашла је п.з штампс „РАЧУНСЖ ЗАДАТЦИ" (с објашњењсм) 1 за IV разрсд срнскс основне школе но ирограму израдио к. п. учитељ Може се добити у књижарама В. Валожнћа у Београду п Д. Валошића у Нишу. Цена је 60 пр . дпн. Нова кљига Изашда је из штампе важна, нова и интересна кн.пга Ж8ЈКЕД08СКИ СЛОВЕНИ отворено писмо редакцији руско-славјапскога т? алендара за 1890 год. v наиисао: Јован Драгашевић. Цена 50 пара дин. Може се добити у Балканији, у штампарији „Смиљево" у књижарницн | г. А. Пурића и код пподаваца „М. ! Повпна. Поруцбине из унутрашњости уиу: ћиватн „Смиљеву". Само ш готов новац.