Мале новине

ГГрви утиеци Рекли смо већ, да ћемо о државној тужби имати да говоримо и дуго и много; овде пак наговестићемо само прве утиске које је она на нас учинила. Узета у целини државна тужбадаје нам оваку слику : У средини стоји зликовац-атентататор, који је злочин извршио и који своје недело потпуно признаје. Да замисао о оваком големом злочину није могла понићи у глави овако ситнога човека, јасно је за свакога ко само погледа овога несретника што се зове атентатор Стеван Кнежевић. У сасвим другој и друкчијој глави никла је ова паклена замисао, а Кнежевић је био само бесвесно оруђе, које ће тај злочин извршити. Око Кнежевића, а по његовом навођењу и тврђењу, долазе као непосредни наговорачи, као људи који су с њим општили, који су га на злочин подстрекавали и најзад га својим претњама и обећањима и склонили да зло учини — Влајко Николић, пуковник у пенсији, Михајло Димић, ликерџија и Пера Ковачевић. бив. писар општински. | ЦИза ових, као шири круг и као трећа група, долазе људи који с атентатором нису имали лична додира, али који се окривљују да су били у вези с онима, који су атентатора подбадали на злочин, а поглавито ставља им се на терет, да су били склопили заверу, к °ј°ј Ј е био задатак да Династију Обреновића свргне, а на српски престо подигне Карађорђевиће. За ово недело оптужују се г. г. Пашић, Таушановић, Стојан Иротић, Љуба Живковић, Аца Станојевић, прота Ђурић и сви остали. који се сада пред судом налазе. Цела ствар дакле представља се у тужби у овом облику: Оптужени решили су да оборе владајућу Династију, а да поврате прогнане Карађорђенићп и да то с.у скроЈИли овај план. Удесили су, да Њ. В. Краља Ми лана убију, да тиме изазову забуну и пометњу у земљи, па користећи се том забуном, да у један мах дигну буну у свима крајевима Србије, па и у самоме Београду. ШЦ. Краљ Александар тада ће морати или сам да утече, или ће га побуњеници прогнати и тиме своју замисао остварити Да би то постигли, рађено је у два правца. С једне стране потпуштен је Влајко Николић и остали да спреме атентатора за убиство Краља Милана, а с друге стране остали завереници радили су у народу да га за буну припреме. У то име, и јавно преко радикачних листова и тајно преко разних пашквила, као што су „Демон", „Дух бесмртнога Карађорђа" и т. д., рађено је да се у народу гтосеју свакојаки узбунљиви гласови, да се представи како земљи прети најозбиљнија опасност и како је куцнуо последњи час да народ сам себе спасава, иначе ће га Краљ Милан продати туђину. Тако исто ширена је у народ мисао да грађани не плаћају порез но да чекају да им се екзекуцијом (продајом) наплаћује, што ће, наравно, народ јако огорчити и буну олакшати. Несумњивим доказима и самим Пашићевим записима, потпуно је утврђено, да је о томе питању решавано чак и у радикалном главном одбору. Да би се за тај преврат у Србији спремило повољно земљиште и у самој Европи, писане су разне пашквиле на страним језицима и растурене и на страни и по Србији, Из свега тога и многих других чињеница државна тужба изводи, да је

на преврату систематски рађено и да се атентат јавио као природна последица тога бунтовног и злочиначког рада, зато и тражи да се оптужени казне као велеиздајници. Та је у главноме и у најкрупнијим потезима слика, што једаједржавна тужба; а о појединостима ми ћемо доцније нарочито говорити и сваку важнију тачку посебице расправити.

Преки еуд Јапно суђење у Преком суду оишуокенима за велеиздају, увреду Величансшапа и расшурање забрањених сииса ТРЕЋИ ДАН 29. апгуста, недеља, ио иодне. Пре суђења Данас после подне, јамачно услед празника, пред улазак у двориште у судницу искупила се огромна маса света, која би и без улазница хтела ући у судницу. Услед тога било је прилично тискања при уласку, док полиција није отворила слободан пролаз за улазак. Женскога света данас после подне било је још више, но јутрос. Иначе има неколико женскиња, које редовно сваког дана и пре и после подне присуствују суђењу. Од дипломатског тела прво су били на месту г. г. Мансуров и Мамулов. Почетак суђења Претрес је почео у 4-18 сах. по подне, редом и с чуварима као и до сад. Сведоци против Пашића С шанко Грујић, није дошао те се чита његов испит код иследне власти. Сведок је из Каменова, а неки дућанџија из тога села причао му како су неки ишли у Пожаревцу Пашићу, који им је казао да ће у скоро бити неки важан догађај. Тадосав СтаноЈевић , из Каменова, није дошао те се чита његов испит, на коме је рекао да није ишао у Пажаревац и да се није састао с Пашићем. Суочаван је с прошлим сведоцима, који су му у очи казали да им је причао како су ишли у Пожаревац, како им је Пашић рекао оне речи, а он то пориче. Живојин Сшанојловић. из Каменова, није дошао. Код иследне власти је рекао да се није састајао с Пашићем и да ништа не зна. Милан Рајнић исто тако. Радојко Милосављевић рекао је код иследне власти што и прошла два сведока. Милосав НикодијевиЛ из Забрђа није дошао. Бранилац Милушин Марковић тражи да се ти искази не читају, јер има доказа да ти сведоци нису ни били у Пожаревцу (не прима се). Милосав је сведочио код иследне власти, да је Пашић рекао учитељу оне речи. Милосав је одмах после атентата то доставио власти, да се на њега као радикала не би посумњало. Владжав СавиЛ из Каменова, није дошао; код иследне власти причао је као и сведок Милосав. Преседник вели како има извештај да су ови сведоци на путу. Ако дођу, зависи од државног тужиоца хоће ли се позвати. Пашић вели да су те сведоџбе из основа лажне и у свему осталом остаје при одбрани коју је већ дао. Испит Таушановића Коста Таушановић излази слободно пред судиски сто. Пре но што га Је

позвао да да одбрану, преседник му прочита из тужбе оне основе, који су против њега. Таушановић вели, да ни једну реч за своју одбрану неће потрошити но што треба. 11о прочитању оптужбе против њега, прочитан је протокол претреса стана Таушановићева, кад су нађене хартије поменуте у тужби. Таушановић, осуђиван за зајечарску буну и Чебинчеву аФеру, изјављује, да се први битни део тужбе оснива на простом денунцирању човека, кога никад у животу није видео. Износи свој политички рад кроз пуних 20 година, који је оснивао на законитости и парламентаризму. У установама тражио је гаранције за унапређење опште, и он је у то уложио велики део своје снаге и свога живота. И као јаван радник, и као посланик држао је разне говоре; и као министар радио је по најбољем уверењу. Дужност је државног тужиоца, дужност је власти да се притекне у помоћ у моралу, кад дође у опасност. Очекивао је да ће држ. тужилац водити рачун о његовом раду који има успеха, и који ће надживети све нас, и да ће га заштитити од ординарног денунцијанта Димитрија Крезовића. 0 Змајевој прослави у Загребу читао је како је Крезовић денунцирао проту Ђурића и остале. На питање пријатеља одговарао је, да власт неће дати маха томе денунцијанту. Али се преварио, јер је ево допао притвора ио тужби Димитријевој. А ко је тај Димитрије? Он је из Пљеваља, турски поданик, неписмен, повереник црногорског Кнеза, доноси и односи писма којих нема, денунцира људе којима имена не зна. Да нема ту извештаченог? Сама та околност довољна је, да га власт казни као клеветника, као зликовца. На суочењу је Крезовић стајао поред држ. тужиоца који га је питао: да ли познаје њега.—Таушановића. Крезовић има само неколико реченица које употребљује; употребио их је и јуче према Влајку, а тако и на суочењу Таушановићу, који мујеказао да лаже и питао га за себе ко је, шта је и зна ли му име а Крезовић је одговарао да не зна. Ситуација веома жалосна. Преседник га опомиње да не прича историју ислеђења. Таутановић вели да су то психички моменти, из којих се истина може сазнати. Крезовић је неваљалац, јер кад га је питао, није умео казати кад су држани састанци. Човек, који долази на кратко време као повереник у важној поруци, морао би знати време састанка. Питао га је у које су доба дана били састанци, па ни то Крезовић није умео казати, но тек на једвине јаде да је то било између 9 и 10 сах. пре подне. На опомену преседникову да буде краћи, Таушановић вели да му је у питању живот, па мора да изнесе све што има у одбрану, па онда продужује, да исказ Крезовићев не слаже се ни у чему с чим треба да се слаже, те да му се може веровати. Таушановић, од како је престао бити члан радикалне странке, 2 и по године није отишао у радикалну штампарију све до априла о. г. С Ацом Станојевићем је у непријатељству. И кад је свратио, свратио је за то што је дао рукопис за „Дело". Његов однос с Ацом такав је, да му он не би отишао и да га је Аца — позвао. И сам локал је незгодан за таке разговоре, јер с једне стране непрестано долазе радници, а с друге муштерије. С Влајком Николићем прошле године се познао у Задрузи, где је Влај-