Мале новине

ко долазио по новац, и тада само проговорио неколико речи, па никад више. Са Стојаном Протићем у завади је неколико година, нити је ишао у редакцију „Одјека". Таушановић, као директор Задруге, пре подне зими апсолутно ни<е могао ићи из Задруге, јер су у њега кључеви од трезора, а Крезовић вели да је тај састанак био између 9 и 10 сах. пре подне. Ако судије не обрате пажњу на поменуте психичке моменте, но само на дрско неистинито казивање Крезовићево, онда је, разуме се, узалудно и да се брани. 0 аФоризмима вели, да потичу још из његових министровања и да су преводи из страних листова, да се забране. Он је код иследне власти навео и време о томе, па мисли да се иследна власт уверила о томе. Афоризми нису његов производ. О белешкама, којима се вређа Милош Велики, вели да је извод из Ранкеове историје. Кад му је о тим белешкама иследник говорио о томе, није му говорио потпуно, те се није могао сетити шта је. Тек сад види шта је и вели, да Је из Ранкеа, читајући га, правио забелешке и ради студије чинио упоређења између првог и доцнијег превода Ранкеа. За доказ тражи да се прбчитају забелешке, па ће се видети да се говори о догађајима од 1817. Назвао их писмо за то, да доцније о њима пише. Ранијих писама није било. Пресвдник му вели како стоји наслов : „Писма из Београда" и „Писмо седмо." Бранилац Веља Тодоровић тражи реч, али га преседник опомиње да по закону браниоци имају реч по свршеном извиђању. Таушановик мисли да језањегово оправдање потребно да се прочитају те забелешке у целини. У низу тих забележака има две белешке о владавини Краља Милана. То јеподсетница за доцније писање. У првој белешци имале се на уму прилике под намесништвом, а нарочито Блазнавчеви покушаји да се дочепа престола, па се хтело прибележити како је то морало утицати на Краља Милана. У другој белешци, да је краљ Милан необична појава и да се не може сузбити обичним срествима, говор је о свршеним делима, о владавини КраљаМилана Краљ Милан је доиста необична појава, необичан таленат, и као такав имао је одређени правац за владавину, с којег га нико није могаосврнути.Завршетак забелешке „о срествима" доказан је абдикацијом, да га је необично срество, необичан душевни потрес нагнао на абдикацију. Држ. тужилац чини му неправду. тумачећи његове речи онако како он не мисли и како се апсолутно не могу тумачити. Исто тако му чини неправду, кад га сумњичи што је ортак једне Петроварадинске радње и кад тврди да се тамо састајао са заклетим непријатељима Обреновића. Др. Ђура Красовић је честита душа, изврсан Србин, који никоме зла не може ни помислити ни учинити. Држ. тужилац не може доказати ни да се састајао с Јашом Томићем. 0 зајечарској буни вели да је историски догађај; појмови су разбистрени, а тако исто и тежње; буна није плод договора но спорадична цојава једнога среза. Говори о томе, како је одузимање оружЈа изазвало буну, а он не спори да је штампа изазвала то нерасположење. Он је тада био члан главног радикалног одбора и као такав дошао је пред суд и био осуђен. А колико је он крив, може се ценити

по томе што ни један његов чланак није инкриминисан пред тадашњим преким судом. Он је осуђен и издржавао казну, али је амнестиран и дело је предато забораву, па не зна да ли је умесно потрзати ту ствар. Од тог доба дао је доказа и лојалности и свога пожртвовања за опште добро да би и без амнестије то дело требало заборавити. Тако га је на пример, Краљ Милан у очи абдикације декорисао и ако је био у опозицији. У погледу Чебинчеве аФере, вели, да је зват на неки скуп код Аце Станојевића, а он рекао да ће доћи ако може, па није отишао. Чебинац га је оптужио из мржње, што му као министар није учинио неки зајам. Код Чебинца се нашла његова карта, на којој стоји „Драги пријатељу". Ето зашто је по Чебинчевој аФери окривљен. Читају се забелешке Таушановићеве, као што је захтевао. Тамо се каже „ми смо у прошлим писмама обележили односе" и т. д., значи, дакле, да је било ранијих писама. Даље, на месту где се говори о сузбијању Краља Милана, вели, се да о тим срествима ваља видети друго писмо. Таушановић: То су забелешке из Ранкеа и других списа или писама. Ту има забележака из разних предмета и материјал су за студирање и доцније за писање. То цобија мишљењз држ. тужиоца да је то штампано у неким броширама. Има ли у тим броширама једне мисли из тих забележака? Прочитани су испити Таушановићеви код иследне власти. Преседник пита: како је стоЈао са Стојаном Протићем, а Таушановић му одговара да је у завади с њим; али се поздравља с њиме на улици. То је питање потекло услед тога, што је Таушановић код иследне власти рекао да му је Протић тражио говор, који Је Таушановић држао у Загребу о Змајевој прослави. Читају се даљи испити Таушановићеви код иследне власти Суочење с КрезовиЂем На питање преседниково, Димитрије Крезовић вели, да познаје Косту Таушановића добро јер га је дозвао у штампарију онај црни (показује на Ацу Станојевића). Он не лаже, но лаже Таушановић. кога је три пут виђао у радикалној штампарији, где се саста јао с њима, јер им Је донео с Цетиња поруку да уклоне Краља. Ту су му они казали, да они једва чекају да то буде и да дође Карађорђевић; они су готови, само чекају помоћ из Црне Горе. То је говорио и Таушановић и Влајко, и Аца, и Стојан Протић, (на сваког показује руком) ијош Један кога нема овде. Таушановић вели да нема шта друго да каже, но да Крезовић лаже. Прочитан је протокол суочења код иследне власти, на коме су и Таушановић и Крезовић говорили овако исто, као што су сад говорили пред судом. Таушановић примећује, да и држање Крезовићево сведочи да јеточовек који не осећа на себи кривицу, који с много расположења криви другога, да је то човек плаћен. Сведок Бранко Бугарски, царински приправник, 26 година, неосуђиван. 23 Јуна је био у Н. Саду а по том у Петроварадину, где је био код Милоша Богића књиговође и ту му је снаЈа казала Таушановићу да се не враћа у Србију, јер ко зна шта се тамо у ско-

ро може десити. Даље ништа не зна да сведочи. Код иследне власти казао је како су они у петроварадинској пивари најпогрднијим изразима и с најнепријатељскијим жељама говорили о Краљу и Краљу Милану. Сви јутрос и данас испитани сведоци заклети су. Преседник прекиде седницу у 6 и по сах. а другу заказа за сутра у 7 сах. у јутру.

ПашиЂев „виц" Лашић је у јучерашњој седници у одбрани евојој говорио и о евојим поеетама у руском поеланству и код барона Таубеа. Зашто је Пашић у своју одбрану увуко и ове посете у руском посланству, кад о томе тужба држав. тужиоца, ни речи није поменула ми не знамо, сем ако није и то један од познатих вицева Пашаћевих да придобије у своју корист руску ваштиту. Предсвдник Суда у јучерашњој седници приметио је Пашићу, да не говори о оноие о чему се не т.ужи, што је свакојако з^ч^авна приметба и опомена.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Почетак школсног рада (Из Лесковца 27. Августа). У новој школској години отпочињући рад наставници грађанске школе и наставницице основних лесковачких школа еа ученицима освешташе данае свечаном богомољом с благодарењем за спасење Српству драгоценог живота Нзеговог Величанства Краља Мнлана I, команданта активне војске. Богомољи присутно је многобројно грађанство свих редова. Поеле мо лебствија сви наставници це држаше у својим р&зредима свечана предавања о великим заслугама Дома Обреиовића и тековинама Краља Милана, ослободица града Лесковца и нових крајева, осудивши злочиначки покушај над животом првога српског Краља после Коеова, а будећи и утврђујућп у омладине осећаје приврженостл прославл>еној народној династији Обреиовићл. Зарад трајнијега спомена данашњи дан светкују школе лесковачке.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Разрешени. Резервни пешади]ски поручници Јован Корајичић и Анђелко Жуњић; и резервни коњички поручник Светолик Јакшић разрешени су од дужности резервних оФицира. Исправка. У извештају с претреса у Преком суду, који је изишао у јучерашњем вечерњем издању нашега листа, а у исказу сведока Јеврема Милосавл.евића учител.а, погрешно стоји да се сведок с Пашићем 22. јуна сукобио у пожаревачком затвору, а треба: у аожаревачком иарку. Верили се. Госпођица Наталија кћи госпође Милке и г. Михајла Мијовића, трговца, овд. и г. Светислав Ђ. Окановић воЈ "ени апотекар — верили се. Родитељима и веренацима иск >ено честитање. Лрограм славе Учитељског Удружења. Данас, 30. ов. м. учител.ска је слава. По ранијем обећању доносимо данас и програм те учител.ске евечаности: 30. ов. м. у 8 ч. пре подне састанак евију београдских учител.а-ца у основној школи на Теразијама. Одатле ће сви скупа отићи у Саборну цркву и одстојати на служби божјој. После службе одлазак у зграду основне школе код „Саб. Цркве", где ће се извршити водосвећење и сечење колача; Дочек и послуживање гоетију траје целог дана до 7 часова увече. Нарочите позивнице за славу нису никоме слате. Свак ко цени, поштује и воли наше учител,е, неће пропустити прилику а да не посети њихову славу. 18—20 акова црна добра однегована вина од бербе 1896 године имам на продају ио 70•динара аков. Берба је извршена, вино оцеђено, преврпло, и у мој подрум смештено под мојим личним надзором гако, да у њему нема ни једне капље кишв или росе, а камо ли насвиране воде и натрпано других разних шпеција,- За чистоту и доброту вина гарантујем. Упитати у Администрацији „Малих Новина" Перу Тодоровића. „РПо* — Рио - тако се зове ново средство пронађено против вашију што нападају разно воће и бил,е, протнв црви, гусница, мрави, стеница, буба шваба, бува, мува и сваке друге гадежи што напада воће и цвеће, л,уде и животиње, што загади куће, собе, подруме станове и т. д. Употреба овога средства врло је проста, а сам Фабрикант даје упуства како се ово ново средство употребл»ава. На литар то се средство продаје по 2,— динара, а треба се обратити на адресу: „Пеггп Мах КИИд & Маппе1. Вге$с1еп — N. Шавсхва^г. 1.