Мале новине

Преки еуд Јавно суђење у Прбком суду стшуокенима за млеиздаЈу , увреду Величансшат и расшураш забрањених сииса ЧЕТВРТИ ДАН 30 атусша, понедељак, ире иодне Аца признаје сад то писмо, поцепао га је а у њему се говори о Крезовићу, као што смо и раније саоиштиди. О зајечарској буни, вели' да није била управљена против династије, но против ондашње владавине. За доказ позива се на проглас извршног одбора књажевачког, где се вели да су „угрожена права и владаоца и народа" и да се тај покрет диже у одбрану тих права. При*а, како је одузимање оружја изазвало тај покрет. Онје за то осуђен па се спасао бегством, али је благодарећи Краљу Милану амнестиран, и тиме су изглађене све последице тога дела. То исто вреди и запрокламацију из емиграције. Што је осуђиван у Чебинчевој аФери, такође је основ против Њега. Чебинац га је окривио из мржње, јер га је Аца одбијао од претенсија да буде велики човек. На наваљивање пријатеља примио га је једном, кад је било друштво код њега. Вођени су обични разговори, кад је Чебинац на једном изишао да странка тражи срества за борбу на страни. Судови су нашли да је у таком његовом држању кривица и осудили га, али га је Краљ помиловао. Што је као штампар штампао „Одјек" није никаква кривица. Као штампар штампа све послове; а његов посао није, да одређује шта ће се гшса ти у „Одјеку". У осталом сви ти односи регулисани су законом о штампи. Није истина да су код њега држани тајни састанци; јамачно то се изводи из казивања Крезовића, а то не треба чинити. 1ео се види колик-о ј<= тај Крезовић поуздан. . ;:.7 и ЧитаЈу се искази Ацини код иследне власти, где је порицо свако учешће у завери и атентату и у опште одбијао сваку оптужбу. Оуочење с Крезовићем Крезовић каза у очи Аци све што је и раније казивао. Крезовић је у недељу дошао у штампарију и донео му и предао писмо од Ранка Тајсића. Аца је био сам у соби, па је послао момка те дозвао и Таушановића. Други и трећи пут били су и остали. Сва три пута био је и Таушановић. Крезотћ. Побио вас Бог, од куд бих вас знао. Аца СманојевиЛ тражи да Крезовић каже како изгледа канцеларија радикалне штампарије. Чита се протокол суочења између Крезовића и Аце код иследне власти, где му је Крезовић казао све у очи што и овде на суду, а Аца је порицао. ТаушанотА се смеје и тражи реч од преседника, који му одговара да ће имати прилике још да говори. Аца понавља своје питање, како изгледа канцеларија. Крезовић вели да није инжињер нити је спреман за то, па није упамтио. Аца Стансусшћ вели да је канцеларија мали собичак с улице, где свак може видети шта се ради и где једва 2—3 човека могу стати. У тој собици се не могу држати тајни састанци, кад сваки час у њу улазе радници и муштерије, а и полицији је на догледу.

Преседник прекиде седницу у 11-40 сах., а после подне заказа другу у 3 сах.

30. авгусша, ионедељак ио иодне. Почетак претреса Претрес је почет у З 1 /* сах. по подне, кад су као и обично доведени оптужени. Публике је више но јутрос. Испит проте ЂуриЂа Прота Милан Ђурић, прота из Ужица, 55 година, неосуђнван, моли да му се прочитају оптужне тачке против њега што је и учињено. За тим је прота рекао ово: Научио је да љуби Бога и Господара још кад је рођен. Од тог доба је он увек и свуда то доказао. Али ево га несрећним случајем пред Преким судом у крвавој кошуљи. Тек 25 јуна је чуо да је пуцано на Краља Милана и казао „хвала Богу кад је спасен", па при том и сад остаје и благодари Богу што је спасен драгоцени живот Краља Милана и моли суд да пронађе праве кривце. 30 маја у 5 сах. у вече јавио му је помоћник да иде среској власти у Чајетини, где је чуо да је ухваћен Крезовић. У Чајетини су почели саслушавати проту, где су му казали да се спрема атентат, буна. Он је одговорио истину да не зна нити је што радио, нити Је могао радити против човека који је ову земљу унапредио с четири округа и њега одликовао. Он носи 8 одличија од узвишеног владалачког дома. Крезовић га је теретио, да се састао с њим, да му је од Карађорђевића и кнеза Николе донео знаковеи од Ранка Тајсића донео писмо да се дигне буна у Србији. Даље га је Крезовић теретио да је ручао код њега и да му је прота написао писмо за Ранка, које је поцепао кад је ухваћен. Прота је то одлучно одбио и молио власт да га не чува од његових дела, но од злих људи. Мислио је да Крезовић није из какве мухамеланске порочи ■■ па пошао да му се свети још за дела из усташког доба. Прота га је питао да му опише кућу, а он није умео, јер, вели, није енжењер Оставља суду да цени ту околност а он тврди да Крезовића није видео и да му није долазио у кућу. У затвору је стекао мишљење, да га није послала или босанска влада или новопазарски Сулејман паша да провиди како је оовамо, па кад је ухваћен, он узео теретити невине људе, не би ли добио времена да умакне. (Крезовић, пажљиво слуша проту и осмејкује се). Мисли да је Крезовић велики хајдук. У то доба прота је био на гробљу, а после на венчању, зашта се позвао на сведоке. Кад је Крезовић пролазио кроз Пожегу, срески и окружни начелник претресли су га и нису ништа нашли и тада им је рекао да се зове Риста Павловић. То је загонетан човек, па моли суддањеговим исказима посвети наЈОзбиљнију пажњу. Читају се прОтина писма, нарочито писмо које је 12 јуна о. г. писао Пашићу, и које је већ у неколико маха помињато и пред судом и утужби. У том писму пише Пашићу о Крезовићу како клевета радикале да спремају буну, и како је прота зло прошао приликом доласка Краљева у Ужице; и како се радикали морају борити против реакције. Даље у том писму прота вели, да је Крезовић наговорен. На питање преседниково, прота признаје да је писао писмо 10 јануара Лазару Јовановићу. Ту јавља, како их је Пашић као преседник гл. одбора позвао да се сви што више претплате

на „Одјек". Даље се у том писму вел И ј како радикали не смеју клонути пред реакцијом; стари борци нек' се челиче. Прочитано је писмо од V јуна 1898 истом Лази. У том писму вели да је настало безакоње, али је „време ту"; радикали да не хвале што је зло. За тим је прочитано писмо Лази од 15 јануара о. г. Ту му вели, како га је препоручио начелнику Мати Радовићу за преседника, те да опроба Мату, од кога тражи дела и чисту ситуацију за радикалну странку. Прочитан је протокол о претресу који је 25 јуна о. г. извршен у стану протином, где су узапћене поменуте хартије и писмо Стеве Лукавчевића, који му честита повратак с Цетиња; протино оисмо сину да брижљиво чува ако му што да Аца Станојевић, за тим књижевна објава о књизи „Живот и дела Карађорђева." Прота признаје да је писао поменуто писмо Пашићу, Краљ Милан је лане у Чачку пред светом казао да опрашта свима Ужичанима само не проти. То је за њега био удар грома, нарочито како је био болестан. Ишао је начелнику Вукотићу и питао га шта је све то, али он је слегао раменима и ако јо знао да се прота повукао. У децембру је писао Пашићу и као пријатељу жалио се. Доцније питао је начелника Радовића, који му је казао да нема ништа, а доцније пред Краљев долазак рекао му је да иде да обилази цркве, али га није пуштао, док му најзад није рекао да мора остати у домаћем притвору. На два дана пред Краљев долазак начелник му је рекао да мора ићи у парохију. Преко свог зета молио је за аудиЈенцију у Краља Милана, који му је рекао да је прота далеко забасао у цолитици, али ће га примити. 'Гаман се прота спремао у Београд, али се појави Крезовић, на чије су денунцијације почели да га петљаЈу. Пријатељи су га саветовали да се склони из земље, али он НИЈе утоо дише да б<?г <\ ну земље, а ако Србија верује једноме непознатом човеку. То га Је задржало од доласка у Београд. Многи су га питали да ли да честитају Пашићу излазак из затвора, али их је он одвраћао. Ноподутиском тога петљања, услед денунцијација Крезовићевих сео и написао пиомо своме пријатељу Пашићу и пожалио му се. Говори какве су штете нанеле партиске политичке борбе и разни партиски одбори и колико је то материјалне штете нанело и земљи и појединцима, али то што је о томе напомињао у писму не односи се на владу, но на читав период од 20 година. А ни у ком случају то се не односи на двор. Народу ни једна влада није тешка, но кметови, најближа власт, а они су господари ситуације и на њих је мислио кад је говорио о промени. Ако мисли Пашић и даље остати шеф странке, онда му је казао да се бори и овим скученим легалним срествима, .очекујући да ће му Пашић одговорити да се не може водити борба, те да он онда изиђе с предлогом о демобилизацији странке. То је циљ писма и послао га је поштом, иначе га не би тако смео слати. Преседник га и као свештеника опомиње да говори истину и да каже има ли учешћа у овом делу; а прота категорички тврди да нема никаква учешћа. Из писама Лазиних види се, да му прота препоручује оно што и други прваци, да се држе. Доцније, као Што се из писама види, радио је код начелника Мате против кметова који су постали обесни.