Мале новине

Књижевне објаве за скупљање претплате на књигу ,Живот и дела Карађорђева," то му је послао Коста Ненадовић из Беча, али он нити му је одговорио, нити је објаве раетурио, нити је прикупљао претплату. 0 писму Аци Станојевићу велида је чисто пријатељско, Јер му је Аца чинио услуге у позајмицама у Београду, па је преко Аце и враћао те позајмице. У том писму најпре му се извињавао што није платио Бенциону Булију неки ду т који је јамчио Аца, па му је пос : описао Крезовића и жалио му се какву му је беду тај човек натоварио. 0 познанству с Ђоком и Стевом Лукавчевићем из Подгорице и писму које му је Стева писао (писмо је прочитано пред судом), прота вели да је то писмо последње од њих. С њима се састајао и упознао док је био у емеграцији. Кад се вратио, Стева му честита што се вратио у отаџбину. Од тог писма нити је добио гшсмо од њега, нити је прота њему писао. Стеву је доцније виђао у Србији, јер му је било дозвољено трговати по Србији, али с њим нема никаквих веза. По повратку из емиграције никад никоме није причао како треба збацити династије. То је свелочио Радоје Радојловић, с којим се суочио. и казао му да је то неистина. Радоје не износи ни време ни место тог догађаја, што би учинио да је истина. У осталом зашто Радоје то није одмах доставио власти, но сад после девет година. Даље прота вели да је био оптужен за убиство Вељка Јаковљевића, али ]е био пуштен испод суђења. Прочитано је писмо, којеје 18јуна 1891 год. писао прота сину, да брижљиво чува ако му Аца што да. Прота на то вели, да то није никаква тајна преписка. Мало час је рекао да му је Аца пријатељ и поверилац. Не сећа се чега се то тиче, али је могуће да се тиче путира којм »у је дала Краљица Наталија, а могуће да је то крст или адиђари, које је оставио Аци да да на оправку, али свакојако ће се тицати путира. Даље прота напомиње, да сажаљује што су писане и растуране брошуре против династије, али он нити их је читао ни растурао. Његова писма не тичу сс двора, но писма гоњено! ^ позиционара, који се жали пријатељу. Верује у Бога, Божију правду, своју невиност и суд, да неће страдати. Како може не симиатисати породици 0бреновића, скојом је његов отацЂока учествовао у стварању Србије. Он је од оца наследио и приврежност Дому Обреновића, што је доказао и у устанку и ратовима, што зна и Дучић. За све то Краљ Милан одликовао га је 7 пута а Краљ Александар 2 пут, а осим тога одликовала га је и црква. За доказ своје привржености помиње своју песму од пре 34 године, коју је спевао селу Добрињу и основаоцу Династије Милошу Великом; за тим песму Кнезу Михаилу поводом узимања градова (прота је издеклемовао пред судом обе песме). Иста су таква осећања и мишљења у њега и сада, као и онда у младости. Читају се испити протини код иследне власти, код које се у главноме бранио као и код суда. Тражи да се питају сведоци које је навео. Суочењв с Нрезовићем Крезовић нзли у очи проти Ђурићу да је све истииа што је казао о проти, а пови пут га је познао кад му је ушао у кућу.

Није му чудо што остали оптужени одричу, али му је чудо што прота пориче, који му је казао „да му срећан и благословен буде." Проти је долазио као „мисионар Господара Николе Петровића, Петра Карађорђевића" да види како стање стоји у Србији и Да се диже буна те да се обори династија и доведе Карађорђевић. Он, Крезовић, није издајник свога султана као што је прота свога Краља. Ручао је у протиној кући, ручак је донела слушкиња. Прота му вели да лаже и пита га како изгледа његова кућа, а Крезовић се љути и вели да он није ни долазио да контролише како му стоји кућа но да на брзу руку сврши посао а кућу му није ни гледао, „да бог да ти изгорела." Преседник опомиње Крезовића да не куне. Прочитан је протокол суочења између проте Ђурића и Крезовића код иследне власти. где су и један и други говорили као и сад пред судом. Сведок Радоје Радоје Радојловић, новинар, 41 година, осуђиван за штампарске кривице, познаје проту Ђурића, с којим није у свађи и омрази. Радоје сведочи, да је у јулу месецу зват у кварт варошки, где је затекао иследног судију, који му је казао како је власт сазнала о том разговору, па га позива да каже шта зна. У септембру или октобру позвао га прота на разговор, и он је пристао, али је прота хтео с њим на само да разговара. Али Радоје није пристао, јер је прота дошао из емиграције, прота га ]е звао још три пута, и он је пристао, јер се сетио 14 и 15 маја и свију патњи које је препатио његов ујак Гарашанин. Знајући да ће за 25 дана доћи Гарашанин после годину и по дана лутања по иностранству, мислио је да се то тиче Гарашанина, пристао је и отишао у 9 сах- у вече код .Златног Коња". Прота му је тада казао, да се Гарашанин злопатио и п да 1реОа да дш не друкчИј^ заставу, да треба да поведе оваЈ народ, а он му гарантује да ће сав народ уз њега поћи. Говорећи му то, рекао му је неодређено „ово треба уклонити." На питање Радојево. хоће ли прота црногорског Кнеза, прота је на пасја кола изгрдио црногорског Кнеза Николу и рекао му да му ни кости врана у Црну Гору не однесе. Тада ј* ппота рекао, да треба довести Петра тпто \е Радоја запрепастило. Право Је РадоЈе отишао одатле намеснику Ристићу и све му испричао, јер се бојао да то не буде каква смицалица за Гарашанина. Никоме другом о томе није говорио, до пок. Гарашанину, кад се вратио. Прочитан је исказ Радојев коц иследне власти, код које је сведочио као и овде пред судом. Суочење Прота Ђурић вели да Радоје говори неистину, а то је из мржње што су напредњаци били премлаћивани за време радикала. Никад није вечерао с Радојем, нити би он њему то говорио као сестрићу Гарашанинову, од кога је бегао. Радоје вели да је казао истину, а далеко је од њега да буде денунцијант, па ма му се поклонила Аустрија. Он је одмах после тога разговора све саопштио намеснику Ристићу, а од куда то власт зна, он не знги Прота вели да му Радоје никад није био интиман пријатељ, те да му тако говори. На против су у завади, јер му је Радоје казао да ће му ишчупати браду.

Радоје се не сећа тога, али је са скупштинске галерије као новинар заједао радикалну већину. Радоје се заклео. Испит Димитрија КрезовиЂа Димитрија Крезовић, из Плеваља, 28 година, трговац, неосуђиван, турски поданик, вере православне, дошао је у Србију по Божићу трећи дан да се по поруци Црногорског кнеза, Пере Карађорђевића и Ранка Тајсића распита како стоје овде ствари, може ли се оборити динистија и довести Карађорђевићи. Онје овде нашао радикале У радикалној штампарији по упуству с Цетиња. По упуству он није питао одмах за Радик. штампарију и шетао, док није видео, отишао у њу нашао Ацу Станојевића који је позвао Таушановића и прочитали писмо, и казали му да се Ранко не брине овде је све спремно. Други пут су били у штампарији и Влајко и Стојан Протић и још један чоаек, Писмо је донео од Ранка, који је рекао да ће летос ићи у Русију. Одавде је преко Ваљева, Чачка и Ужица пошао преко границе за Цетиње. Уз пут се састајао с људима и с угледнијим радикалииа разговарао, док га у ужичком округу нису ухватили. То је суштина исказа Крезовићевог. Читају се испити Крезовића код иследне власти, код које је рекао, с тим, да му је на Цетињу дат пасош на лажно име Ристе Павловића, а имао је и турски пасош на право име његово; био је перјаник црногорски, па зна да је кнез Ранка дочекао не може боље бити. Крезовић све испите 3 код иследне власти признаје за своје и утврђује их с тим, да нема ништа више да каже. На питање преседниково Крезовић вели да никад није био сведок нити је тужен, а што прота казује, нека казуЈе, јер какав Је КО- оигит м годпрм- Настаје суочење Крезовићево са свима које терети. На питање Влајково да ли је био без браде или с бра* дом, Крезовић вели да је био с брадом. Коста Таушановић тражи да се Крезовић испита где је становао у Београду. Крезовић вели да је ноћевао у кавани код жел. станице. Таушановић тражи да понови пут, којим је рекао да је ишао па ће се Влајко Николић, вели да никад у животу није био у радикалној штампарији. Таушановић вели да се Крезовићев исказ не слаже с актима суочења. Аца Станојевић вели: Ако хоћете да узимате главе, онда бар тражите доказе. Радомир МилинковиЂ Пре ислеђења, прочитано је Француоко писмо Алексија Карађорђевића, адресовано на Радомира а нађено код пок. Живка Анђелића. Претрес је прекинут у 6 сах. а продужење заказано за 7 сах. у јутру. * Одбрана проте Ђури».а- Јуче по подне давао је своју реч пред преким судом г. Прота Ђурић. Г. протина одбранч бил* је дуга, али водњикава, а његова објашњења појединих места из његових пнсама натегнута, усилеНа, & местимице члк и комична. Али је интересна г. протина ј&вна исповест, да јв он и по својим породичним традицијама, и по своме васпитању. и по евојим најсрд*чнијим осећајима највећи поштовалац и приврженнк дннаствјв Обреновића.