Мале новине

Пиемо уредништву НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 САЛИЦИЛНОЈ КИСЕ/1ИНИ Намењено онимл који су прочитали моју белешку „Да вино ие цикие" у 116 броју овога листа Од незапамћених времена људи су се трудили да пронађу начин, како ће за дуже или краће време сачувати млеко, сир, квасац, јаја, кајмак, путер и т. п. од квара; како ће одржати, бар за неколико дана свеже месо или рибу; како ће спречити да шира или сок од малина, јагода, вишања и другог воћа не укисне, већ да остане онако свеж и мирисав, какав је био у тренутку кад је цеђен; како ће сачувати од буђе и квара разне туршије, дунстове, компоте, пекмезе и триста других потребних и луксузних животних намирница. Нарочито су винари и пивари прохарчили силно благо, тражећи једно срество, које ће сачувати вино и пиво да не укисне, да се не преврне, не поквари ни онда, кад има да издржи дуге транспорте, нарочито кроз жарке пределе. Али је све то до године 1874 остајало само пуста жеља. Те године пак Др. Колбе проФесор хемије на лајпцишком универзитету пронађе у Фенолу салицилну киселину или начин, како ће се оне Фабричким путем јевтино производити. Она се у први мах употребљавала само као лек против реуме, костобоље, маларије и др. али се у брзо, као јако антисептично срество, амеђу тим без укуса и мириса, поче примењивати за конзервирање пића и јестива и показа се као одлично и од неоцењиве вредности. Оно, што се вековима жудно тражило, нађе се и од једном освоји свет. Али као што свака новина има приврженика и нротивника, тако их доби и Салицилна киселина. Учени људи, доктори и проФесори светскога гласа, сви без разлике, једногласно, признадоше да је Салицилна киселина поред свога лековит^ деЈства изврсно средство ? п лпп еЧх тп^ттр.шл з® таопл ■ ■*"- - - •••* ј~Ј- *;*-• свију животних намирница, само се разиђоше на питању: је ли њена употреба шкодљива по здравље или није. Годинама се водила међу ученим људима упорна борба око тога. Поред чистог убеђења играла је у тој борби велику улогу сујета, завист, користољубље па чак и шовинизам. Кад бих хтео бележити само имена хемичара, доктора и проФесора медецине и називе њихових дела, у којима препоручују салицилну киселину као потпуно нешкодљиву, биле би пуне „Мале Новине" са све четири стране. Некоји од тих учењака као н. пр. Бг. вегтајп — 8ее проФесор париског мед. Факултета држао је на париској мед. академији опширно предавање и тврдио да је давао својим пацијентима ио 4 — 6 грама Салицила наједанпут кроз врло дуго време без икакве штете по њихов организам; тек кад је дао 10 грама на једанпут, онда је пацијенат добио зујање у ушима, као после јаке дозе кинина и — више ништа! После оваких речи са најкомпетентнијег места употреба салицилне киселине у Француској узе такав мах, да Француски шовинизам није могао мирно гледати, како за препарат, што га мрски Немац прави, иде толики Француски новац у немачки џеп. Нађоше једног полициског хемичара и на основу његовог мишљења изиђе у Фебруару 1881. год. распис да се салицилна киселина забрањује. Али већ у марту исте год. скочише против тог расписа чувени хемичар КоМпе* и први париски лекари, клиничари и проФесори и у „Мот<;еиг ес^епШЦие" и „Бе Рго&гевв У1шсо1е" написаше оштар протест који се завршивао овим речима: „...и према томе

државне власти требале би не да забрањују салицилирање пића и јестива већ на против да га потпомажу". Овом протесту се придружише лекари из Марсеља, Лијона Нансија и Лиља и проФесори медиц. Факултета у Монпељеу а медиц. Факултет у Бордоу преко свога декана, Бг. Бепиее, даде ову изјаву: „Салицилирање вина, докле год се креће у гранипама од 10—40 грама по хектолитру, било је и биће не само одлично срество за конзервирање вина, већ и за поправљање лошијих врста. Оно је за индустрију вина од неоцењиве користи а потрошачима не само што не шкоди, него им на против може бити и од користи". Француски министар, до душе, не трже свој распис ни до данас, али је он остао мртво слово на артији, јер су судови, на основу прибављаног стручног мишљења за сваки поједини случај, увек ослобођавали сваког који је био тужен за употребу салицила. Слична борба водила се и по другим државама. У Баварској је то питање претресано и на самој народној скупштини, јер су пивари отворено рекли да је, тек од како Је салицил пронађен, експорт баварског пива узео тако колосалне размере. Забрани ли се салицилирање пива биће та грана индустрије потпуно уништена, јер ће се морати да ограничи само на домаћу потрошњу. Једино што би ишло у прилог забрањивању салицила то је његово јако антисептично дејство, којим може и најгоре бућкурише за дуго време одржати да се не покваре. У Немачкој на пр. ни]е било забрањено прављење и продавање вештачког вина, само се оно није смело продавати као природно, већ се морало рећи да је вештачко. Таква се вина у први мах градила од шећера и воде са додацима киселине и ароме. Доцније су узимали сируп па кромпир шећер, разно зрело и зелено »х^-ће и на послетку репу, зелену шашу, тулузину, сирак ит.д. Без салиц. кисел. такви бућкуриши не би се могли одржати ни недељу дана и Фабриканти таквих вина метали су већ 40—50 грама Салицила на хектолитар ; винарски трговци додавали су такође толико а крчмари још више, тако, да је власт, анализирајући их, наилазила на баснословне количине, које су прелазиле често и по 200 грама по хектолитру! Ненашавши другога лека овој злоупотреби, власти су у Немачкој забраниле салицилирање вина и једним махом пресекле грађење тих бућкуриша. У Аустрији није одобрено прављење вештачког вина и тамо није било ни потребно забрањивање Салицилне киселине. Сем доктора, апотекара, дрогериста и можда пивара, код нас* је слабо ко познавао салицилну киселину а још мање њену антисептичну моћ.'Колико се сећам ја сам био први који је тај препарат јавно у 116 бр. ових новина препоручио у дози од 5—10 грама на хектолитар вина. Кад сам То урадио није ме руководила никаква користољубива намера, јер ја Салицил не продајем, него га и сам за своју иотребу купујем, већ просто жеља да дам користан и искуством опробан савет онима, којима је од потребе. Али на неколико дана после тога г. Министар унутр. дела, на основу мишљења држ. хем. лабораторије и Гл. Санитетског Савета, забрани сасвим додавање Салицила вину и осталим предметима за исхрану људи, јер би то нанело озбиљну штету народном здрављу. Овај ме је распис поразио. Осећао сам се осрамоћен, јер сам препоручио нешто што је тако опасно по народно здравље, учинио сам управо злочин.

Мени је била позната сва борба која се у 80-тим годинама а и доцније водила око Салицила; знао сам све што су учени људи о њему рекли и написали; знао сам да код нас није био никад забрањиван и да се свакоме слободно продаје а већ пуних 16 година салицирам сам у својој кући све туршије, сокове, вино и т. п. јер сам још у почетку борбе био стао уз приврженике салицила а сопствено ме искуство за ових 16 година на мени и мојим укућанима још више утврдило у веровању да није шкодљив... Па шта се то сад догодило?... Узех да мислим, па ми паде на ум она чика Љубина изрека: „Верујте! то кажу учени људи, а све што су они до сада казали. то се после неког времена виделодаје друкчије." Е, сад ми беше све јасно па опет, опет не могу да верујем. Станем пред огледало и видим да добро изгледам, погледам у жену — изгледа још боље, погледам моје млађе — ни они не изгледају рђаво. Њих истина не кљукам салицираним компотима, али за то поједу приличну дозу преко године у киселим краставцима и паприкама. Један једини ми момак не једе баш радо краставце, али баш он је најслабији међу њима — они други задригли сви, могли би курјаку реп извући. Све то лепо видим, па ипак, ипак - можда се варам.. .. И ту се опет сетих како учени људи веле да се од ракије добија водена болест а ја сам познавао једног Словака, дротара, који се баш ракијом излечио од водене болести. Бићедакле да је на мене и моје укућане дејствовао Салицил обратно, као на оног дротара ракија и онда би то био изузетак! Али како изузетак није правило а распис је закон и вели да је Салицил шкодљив и како се ја до данас никад никаквим законима нисам противио, нити мислим то у будуће да чиним а још мање да спорим његову основаност, јер ми то није ни посао, то, као по "п«П|он ЧОВР^ ппмах V _1ГШа13" — V ГТ"—— о, т 7Г- Ш јј! и полупам све салицилиране сокове, компоте, туршије и т. д. проспем вино... Верујте, то сам учинио. То исто би требало да учините и сви ви који сте се повели за оном мојом злосрећном белешком у 116 бр. ових новина. У будуће пак нека се нико не усуђује да употребљава ма и најмању количину Салицилне киселине, јер је она шкодљива по народно здравље и јер ће бити кажњен. Тако стоји у распису г. Министра унутр. дела ПБрој 5993 од 12|7 1899 год. Срп. Нов. број 133. На завршетку молим све оне, који су послушали мој савет из 116-огброја ових новина и тиме се оштетили, да ми опросте, јер онда кад сам ја Салицилну киселину препоручио, она није била забрањена и ако има какве одговорности и греха, онда је већи део на Санитетском Савету и Хем. Лабораторији, јер се због мог савета свет тровао само неколико дана а због њиховог ћутања пуних 25 година, Јер равно толико има од како је Салицилна киселина пронађена. Д. И. Ђори* индустријалац

ВИСОКА ПОСЕТА (допис М. Новииама) Пожаревац 11 септембра Наш град био је необичио срећан, да у своју средину дочека српског Архипастира, Митроиолита целе Срби)е, Господииа Инокентија. По већ раније утврђеном распореду, Високи Гост имао је приспети 7 овог месец*. Још у очи тога д&на, грађанство беше окитило своје домове народним тробојкама тако да је 7 септембар освануо дивно окићен. Већ око 10 часова пре подне, становници градски