Мале новине

убеђења и осећања. Није имао намеру да вређа Краља, нити је младим људима тежња и намера да вређају и раде против Краља и династије. Др. Боо/са , бив. судски писар, родом из Сипића, вели да су оптужена писма његова. У тим писмима не може бити никакве увреде за Краља, јер је у писмима родитељима сам констатовао стање које је настало и чудно му то било, За писмо, које је писао Милану, вели да је у њему доиста нанетаувреда Краљу, али то није намерно учинио. Прочитани су испити оптужених код иследне власти, код које су се бранили као и пред судом. Кривица др. ВесниЂа Држ, тужилап чита тужбу, којом др. Веснића тужи због познатог писма ђенерала Грујића, које је изазвано писмом Веснићевим, које данашње стање назива неутешним, говори о извођењу преврата, а тиме је нанета увреда Краљу као творцу данашњег стања; увреда је нанета и телеграФСким поздравом Пашићу по изласку из затвора, а тако исто и у концепту једног Француског телеграма. У брошири „БЧт!' Јаћге ат Но& <3ев Коеш^а уоп 8егБЈеп" наноси се увреда Краљу и Краљу Милану, а нађена је код Веснића, а по закону брошуре на страни штампане казниће се као да су у Србији штампане. Веснић је у стицају. Прочитан је протокол претреса у стану Веснићевом. Веснић налази се од 5—6 година у положају честите девојке, на чију се честитост напада. Сад му се дала прилика да једном за свагда рашчисти с потворама које му се подмећу. Прича неколико случајева, како му се хтело подметати. Он је своје образовање довршио у Енглеској, из које је понео два наука: да послужи Краљу и Отаџбини. Први је наук да Краљ не може уиинити ник-аквт непоавлу и то је основни принцип уставности. Та неодговорност владалачка битна је ствар у државном животу. Ва то указе премапотписују министри, па и указе о отпуштању и постављању владе, премапотписује министар председник. Дакле, владалац је неодговоран а одговорна је влада и онда како би он могао за државне послове нападати, па чак и вређати владаоца. Он на такву мисао никад није дошао. Ни у личним његовим однссима нема никаква уерока да вређа Краља, тим пре ш го Њему има благодарити, што је дошао на В. Шко лу, од које су му врата била затворена а за којом је тежио. Краљ га је узео за министра просвете, дао му чин резервног официра, бивао је позиван не само на званичне но и на интимне дворске забаве и ручкове, па је и под садашњом владом одликован, кад му је Краљ казао да цени његов рад. Дакле, Краљ ничим није изазвао у њега осећаје да ради оно, што му се приписуЈе у држ. тужби. Други наук, који је понео из Енглеске, јесте да свак врши своју дужност. Осећања о дужности у нашем народу скоро и нема. Идеал му је био, да то осећање изазива у младих људи. То осећање надахњивало га је и он се њиме управљао пре-« ма Краљу. Он је од 1893 увек честитао Краљу рођен дан. Кад се год Крал^ враћао из иностранства, он је увек записивао у књигу посетницу. Ако се налази у ком граду у иностранству па Краљ туда пролазио, он је увек излазио на станицу и дочекивао га; ако би се Краљ бавио у коме граду, у коме је он, он се увек записивао у књигу посетницу. Краља се сећао и у

друштвима и свуда. Он у своме животу не може наћи ничега, што би се косило с његовом дужношћу и дужном поштом према владаоцу. Он нити је имао повода ни намере да вређа Краља. По Блажи Петровићу послао је у Петроград писмо Сави Грујићу, коме је по молби Блажиној објаснио Блажину ствар о губљењу српске државне субвенције, коју је изгубио, како он верује, из личног нерасположења др. Владана према Блажи. У том писму је говорио сасвим природно и о политичким приликама у Србији и изнео своје осећаје, своје гледиште на прилике у Србији. Али у томе писму није било ни једнога израза којим се вређа Краљ, нити се вређа Краљ Милан, који се у том писму помиње. Он је у том писму стање у Србији описао онако, како је било од како је била срећна да њеним државним пословима управља др. Владан. Било је покушаја о зближењу радикала с двором, али су осујећени. Писао му је како се гово рило, да је краљ Милан рекао Ћирковићу да риђи људи ретко седе, да ће риђи Ћирковић оседети а радикали неће доћи на владу, поменуо је сличну изјаву Краља Милана Милану Раденковићу и догађај 22 Фебруара с с др. Милованом Миловановићем ; писао му је и о стању у радикалној странци. Дакле, описивао је политичку ситуацију. Али из одговора Грујићева ни једном речи не може се закључити, да је он, Веснић, вређао Краља (Преседник нареди те се прочита писмо Грујићево). Из тога писма види се. да је његово гледиште на ствари било друкчије, од гледишта људи који су водили прву реч, а то су Љуба Живковић и Стојан Протић. У депеши Пашићу изразио је жељу, да његова слобода буде заточница грађанских и политичких врлина у Србији, али за такве жеље не изводи се ни пред обичан, а камо ли пред преки суд. С Пашићем се познаје од 16—17 г. овамо. Описује врлине и пктриоТШ&м' Пашићев, те према томе као познанику и човеку с грађанским врлинама честитао излазак из затвора, честитао му слободу. Отужује се за дела, у којима има још по један с њим, а овамо се он сам оптужује. Да није имао намере да никога вређа, доказ је и то што је на тој депеши потписан и Љуба Стојановић који га је овластио да напише депешу и потпише га, а он не би ваљда своме пријатељу подвалио те га потписао на депеши којом вређа Краља. О Француској депеши вели, да м.у је један пријатељ, који не зна добро Француски, дао да види да ли је добро написана, па да му је у вече врати у „Империјалу." Али он није имао кад те вечери вратити је а пријатељ је после није ни тражио, те тако се и затекла код њега. У осталом депеша је погрешно написана, а он онако погрешно француски не би могао написати ни пре де;ет година (Чита се превод те депеше, којом се јавља о изласку ГТашићеву из затвора и о многобројним телеграФским поздравима). О Брошури вели, да је његова дужност као проФесора Вел. Школе и као јавнога раденика у светској литератури, да брини у Јевропи Србију од напада. А то се може чинити само тако, ако има у руци оно што се пише против Србије. Отуда се и та брошура нашла код њега и он је о њој написао кратак реФерат у „Делу". Па у тој се књизи нападају и радикали, па и самога њега она напада. Прочитани су испити Веснићеви код иследне власти, код којесе бранио као и на суду.

Држ. тужилац остаје при тужби. Бранилац г. Милан Марковић вели да је Веснић у Јевропи обратио на себе симпатију целога научнога света због својих научних радова. Да је тај свет чуо данашњу одбрану Веснићеву, те би симпатије билејошвеће. Веснић се лепо одбранио, обеснаживши еве основе који га терете. Писма која је он писао Грујићу, суд нема, те га не може друкчије узети но онако како га је Веснић објаснио. У њему нема никакве увреде, но један политичар даје другоме свој суд о политичким догађајима. То писмо сасвим отпада. О депеши Пашићу прима објашњење и побуде Веснићеве, а после помиловања Пашића нема смисла ни теретити га. Исто тако прима одбрану Веснићеву и о Француској депеши, која чак није ни отправљена, те нема кривице. Ко се бави књижевношћу и политиком, сваки час, и без жеље добија разне списе и брошуре, а код њега, који се бави државним правом, не може бити грех и преступ, што се нашла та брошура у његовој књижниии. Сви основи против Веснића потрвени су, за то моли суд, да Веснића ослободи сваке казне. Свршетак претреса Преседник у 1 сах. закључи седницу, а после подне у 4 сах. изрећи ће пресуде по свима данас извиђеним делима.

ВЕ8ТЕ ВНЕШ &. М08ЕШЕГОЕ! лиФерује у Европи као прима позната и чувена Фирма. Рв1,ег ЕекеНа & ^етди&ћевИиег т Ођеглап1ег а/Шг. —"ТГод -■ гараиодш литета свијз г сорти Рајнских и МозелВина по веома умереним ценама — у ориђ. Флашама или у бурадима Главни Заступник за Србију и Бугарску Марко Ј. Алкалај 824 Дубровачка улица 37

ПРВА СРПСКА ФАБРИКА ЧЕТАКА

у Београду,

Јавља својим пошт. муштеријама да је спремила на стоваришту свију сорти четака и да је према томе у стању извршити све поруџбине врло брзо и тачно. Са поруџбинама и извештајима ваља се обратити у канцелариЈИ ове Фабрике преко пута општинског суда у кући .Ујединења" Ј6 2. 971

УВЕК СВЕЖЕГ И НАЈБОЉЕГ Сира Ементалера Може се добити у свако доба код подписатог, јеФтиниЈе но игде тако да ко купи преко 5 кила добиће по 4 дин. С поштовањем Ђорђе Д. ЈездиЂ 984 преко пута Коларца

Нова Трговачаа Шмигаараја (Кнвз Михаилоза улица)

Одговорни уредниж М. II. Живадановић