Мале новине

> Врој 5 иара

ВЕЧЕРЊЕ ИЗДАЊЕ

Број 5 пара

ВРОЈ 305. — 1899.

К1.ЕШЕ 2Е1ТУМа

СРЕДА 15. СЕПТ.

кЕ РсПТ ЈОУЈШ1.

Орган свију који слободу љубе, истини теже, правду врше, с«ог ?зум траже, твопе што говоре и тиме служе отаџбини и српској мисли

власник и директор ПЕРА ТОДОРОВИЋ

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК МИХ. XX. ^ИВАДИНОВИЋ адвокат

Преки еуд Јапно суђење у Преком суду оишуо/сенима за увреду Величанстат ирасшурапе забрањених сииса ПРВИ ДАН 15 сеишембра, среда мре иодне Пре суђења Публике је мало, знак да је мало интересовање за кривице и људе, који се имају данас судити. Публика је пуштена у судницу у 8 и три четврти сах. Женски свет заступљен је врло слабо. Од стране дипломатског тела присутан је само драгоман немачког посланства г. Јозефовић. Касније мало дошао је и бугарски заступник г. Шишманов. Данашњем претресу присуствовао је и г. М. Барјактаровић, нач. мин. спољних послова. Почетак претреса Претрес је отпочет 9 и четврт сах. пре подне, кад је по наредби г. преседниково> у судницу уведен оптужени Миле Павловић. Оптуженога је увео у судницу жандармериски капетан Микић.

кривица тила навлевића Миле обрастао у браду; преплашен је, не уме да седне, тура столицу час на једну час на другу страну, докле га преседник не опомену да седне. Миле вели да не зна, јер никад није био пред судом. Држ. тужилац чита тужбу, у којој се вели да је после атентата на Краља Милана вршен претрес у стану сумњивих лица, па су том приликом код Мила нађене хартије. у којима се наноси увреда Њ. В. Краљу и Њ. В. Краљу Милану (§ 91 б. крив. зак.) Миле се налази у стицају. Бранилац је г. М. Љ. Узунмирковић. Прочитан је протокол претреса у стану Милову, кад су нађене и узапћене разне његове хартије, међу којима и једно шиФровано писмо. Миле, 32 године, неосуђиван, признаје да је написао оптужене речи. Пита, какав је грех учинио што је дошао овде. 70 дана је у затвору, који су страховита олуја у његовој души, олуја која у мало што му није одузела моћ схватања. Он је патриота, пагаје највише болело, кад су и њега убројали у ону зликовачку дружину, коЈа је дигла руку на Краља Милана. Учинио је један страховит грех, али јетосан младости његове, рђаве прошлости његове, учинио га је пре 7, 8 и 9 година. Боли га што је то учинио. Веснић га је 1893 отпустио, па кад је чуо да је Стеван ЈеФтић добио награду за свој „Тополски Венац", он је, немајући хлеба, написао у бележнику „ко у двору није јео ајвара", мислећи на чанколизе. Подсећа на листове онога доба како су писали, нарочито помиње „Брку" и „Геџу". Помиње даље како су српски

државници јавно писали и грдили Краља Милана. Под тим утисцима и он је „забрбољио" по коју реч у своме нотицу. Ни један од тих државника није ништа препатио, а дошао он пред Преки Суд дазањих плаћа грех. (Миле непрестано кроз плач говори, а овде сасвим плаче). Памет му је онда била сулудаста. Забелешку „Гуске су Рим спасле", вели, даје извадио из једног либералног листа, али од куда да се ту нађе алузија на Краља и Краља Милана. Сам наслов нотица вели „из књига и новина", то су аФоризми; ни једна ствар из нотица није његова. Неће се ваљда рећи да Краљ упропашћује отаџбину кад је Он највише држи и брани. 0 забелешци „да мом тати сваки дан спада цена" и „да је он једно спадало", вели да је још из његова ђачког доба, из 1888 год. 0 забелешци „имамо два Краља, сад само још једну Краљицу, па да играмо шаха" вели да је то будаласта увреда која треба да се казни, али мисли да је та кривица застарела. То је био само рђав виц, па онда прича какви се вицеви чине јавно по листовима у Немачкој ч против данашњега

цара, па се тамо не казне, а његов виц није ни штампан. Тај му је виц од јануара 1894, а многи гори и страхотнији вицеви излазили су доцније у „Брци" и „Геџи". И о свима осталим забелешкама вели, да су из давнашњег доба и њега боли што је учинио такав грех. Прочитан је испит Милов код иследне власти код које се тако исто бранио. Овим својим испитима додаје, да је све то ружан сан младости његове, који стоји у супротности с његовим доцнијим патриотским радом па моли суд да га ослободи. (Непрестано плаче ) По уверењу општ. суда Миле је доброг владања. Бранилац г. УзунмирковиЛ вели, по • сле овако поштене и искрене одбране Милове, какву их може дати преступник, он готово нема шта да каже. Ствар је довољно извиђена и суд је стекао уверење, да је Миле потпуно невин. Бранилац не може казати да у оптуженим изразима нема увреде, али се из извесних тежих израза ни мало не види да се односе на Краља, Крал^а Милана и Милоша Великог. Остали изрази односе се на њих, али је уверен да их је чуо Краљ Милан, да би се насмејао и рекао да тужени није крив. До суда је да према свему што је ислеђено донесе одлуку, али је требало видети из кога су доба те белешке, јер ако су доиста из 1893 год. онда је ово дело застарело, те би се Миле имао сваке казне ослободити. Моли суд да поклони пажњу одбрани огггуженога, јер се његово признање слаже с ислеђеним околностима. Ако би суд нашао да дело није застарело, онда моли суд да

узме Милу у обзир олакшавне околности: што није разумевао колико зло може изаћи из самог дела; да је то дело учињено под упливом ондашње струје и под утицајем свога празног џепа; што се пре учињеног дела увек добро владао; што дело није предао јавности; што је поштено признао своју кривицу и покајао се. Да Миле није расположен рђаво према Краљу и Његовом Дому и Његовим прецима, доказ је што је из затвора послао честитке Краљу и Краљу Оцу. Моли суд, да Мила ослободи св°ке казне. Награде не тражи. Дрок. шуокилац остаје при тужби, признајући оптуженоме у олакшицу признање и добро владање. Миле вели како у забелешкама има увреда и за пок. митрополита Михајла, а после га је опљачкао прилозима за родољубиве сврхе. Он све што је чинио, учинио је у славу Краља и отаџбине. Миле је одведен натраг у затвор, па ће се пресуда доцније изрећи, да се не би прекидало извиђање. Кривица Милана и Боже Марковића Оптужени су за увреду Величанства. -ЈЈож .лзокип ам/т умси их. тто ..с&ч^к преписци узајамној а и у Милановој с Павићевићем нанели увреду Њ. В. Краљу. Милан је нанео ту увреду у познатом писму Павићевићу о женидби Њ. В. Краља; а тако истоМиланје нанео увреду и Њ. В. Краљу Милану, у писму Павићевићу о Барону Таубеу; најзад је нанео увреду Њ. В. Краљуу писму Божи, коме пише против стања данашњег, које је Краљ створио 11 октобра. Др. Божа у својим писмима својим родитељима, писаним из Минхена и Фрајбурга, нанео је увреду Њ. В. Краљу, пишући цротив данашњег стања. У другом јецном писму родитељима нанео је увреду Краљу Милану, а исто тако у гшсму Милану нанео је увреду Краљу и Краљу Милану, против којих се још изазива мрзост, Оптужени признајуда су они писали ;га писма ; обојица су у стицају, а Др. Божа је још и раније осуђен за увреду Краља Милана. Прочитан је протокол претреса у стану Милановом и у стану Божином. Милан, родом из Јагодине, 25 година свршени правник, чиновник Београдске Задруге, неосуђиван, признаје да је он писао оптужена писма; моли да и ако данасуСрбији нема слободне речи, може пред судом слободно говорити. Вели, да политика Србије не води се данас онако, како то желе млађи одушевљени људи, јер млади људи не могу дозволити да се српска народна мисао означује као илузорна. „Ми" тражимо да се спољна политика води у народном духу, а унутрашња политика, (данашња) му је политика самовоље и он као млад човек нротив ње је. Његова су писма израз тих његових