Мале новине

Русији. Да је после опет српска војска била, која је уз бок руској победоносно продирала преко Косова, Велбужда и Невесиња, те тиме знатно припомогла да се ослободи бугарски брат, који би можда још и данас чамио у турском ропству, да пудањ сриске пушке на Невесињу еије дигао на оружје Мшанову Србију и Еиколину Дрну Гору. Да, ова братска услуга смела би се најмање заборавити онда, када се прославља двајестпетогодишњица бугагарскога ослобођења и то слављењем славе онога оружја, што је то ослобођење извојевало, а међу којим је било много, веома. много, и то светла српска оружја. Ну, као што рекосмо, кад је њима било лако да не виде нас, није ни Србима морало бити тешко да не виде њих. Прослави се одридао сваки по • литички значај и према томе смо се, и ако са доста чудним размишљањем о вредности братске љубави, могли ограничити на улогу мирна посматрача. Што данас из те улоге испадамо. томе нисмо кркви ми, већ један господин, коме је могло бити места свугде, па чак и тамо, где се лаже, рове и интригира, само не тамо, где се слави светло оружје. А тај господин био је такођер тамо. И није се ограничио само на проста гледаоца, већ је тражио да буде активан. И Бугари нмсу одрекли ту љубав протектору. Они су г. грофа Игњатијева — о томе је господину реч — Фетирали и славили во заслузи, а г. гроФ није им осгао дужан. Срце његово одјекеуло је на толике поздраве и он се дао чути, не само као исторички муж, већ и као политички пророк. Прорекао је ни више ни мање, већ да ће он дочекати

ВАМПИР (Из бележака Гоеподина Клода) (нАСТАВАК) Један је човек нарочито подржавао ову мисао. То је био Слржимир. Прерушио се као радник, па је од смрти Бекеове једнако крстарио око његове куће. Откако је власника ове куће пре годину дана ослободио суд, ја сам једнако одашиљао у ту околину моја три агента, Сложимира, Спуштоњу и Ајкулу, да из прикрајка мотре на негдашњу крчму код мога ујака. И ако је Беке био ослобођен из недостатка довољних докава, ипак је једнако био под мојом присмотром. Сложимир и Ајкула одиста аапазе нешто необично. Ноћу су често чули потмуле у&дахе из ове сумњиве куће.

да се оствари његов идеал Велике Бугарске. Да ову пророчанску вест узмогне појмити и данашњи нараштај, морамо у две три речи рећи, ко је тај г. гроФ Игњатијев ? Он је за великих дана 1876. и пре тога био руски амбасадор у Цариграду. У томе положају потпомагао је он свима средствима, што му их је стављааа на расположење велика Русија, у Срба већ и иначе веома популарну агитацију за рат противу Турске. Ну крај све те популарности још је и данас питање, били се мудри и обазриви Ристић решио за рат, да није било Игњатијева и његових обећања. Игњатијев је толико и тако извесно обећавао, а све Српство било је толико сложно у одЈшевлењу за тај рат, да је онда значило понети грех на души ко би се рату противио. И до рата дође. Рлт би и прође и сад је ваљало да дођу на ред Игњатијева обећања. И она су дошла. али у одећи светостеванског мира. Тако, да у њима нико није могао да позна ни труни оних обећања, што их је пре рата Игњатијев онако дарежљивао сипао у крило Српству. Ова обећања у руву санстеФанског мира гласила су посве друкчије. Она су се управо прерушила у заповести и тражила од српског победоносног оружја да се повуче са Косова, па чак и из Ниша, те да направи места „великој Вугарској", коју је замислио себи г. гроФ Игњавијев тако, да по имену буде вазална кнежевина, а у ствари руска сатрапија, експозитура политичка и милитарна за крчење пуга у Цариград. То је тај г. гро® Игњатијев. И знате ли сада шта треба да значи његово пророчанство? В дакле кад знате, онда се наОткако је умрла прва служавка више се пута прозуцкало о некак вом насилном хапшењу; а снда кад је Беке судом ослобођен, јавно мишље ве није било на његовој страни онако као суд, Стало се јавно говорити, како је прва служавка морала само стогаумрети, што је знала оно тајно меето, где је на лаганим мукама изумирала нећака овога џелата, коме се прохтевало да постане њен наследник. Распростирали су се страшни гласови о овоме детету, а зли су језици отворено говорили, како га је упропастила жена онога надничара заједно са одвратним Бекеом. Овоме се гласу придружи још и оно што је надничар преплашено причао. А некако баш онога тренутка кад је надничар казивао свету она чудеса којих се наслушао при мртвом крчмару, десио се у тој запањеној гомили и Сложимир, те му се учи-

дамо да нам нећете замерити, ако г. гроФу и свима онима, који се одушевљавају за ово његово пророчанство, а којима је он при растанку довикнуо, да ће успомена на Шипку и у будуће спајати сложну браћу, Вугаре и Русе, — и ми с наше стране добацимо, да осим Игњатијеве сложне браће има још и других, који ће се постарати да оно, што ће у будућности ту браћу подсећати на те њихове прохтеве, не буде Шипка, већ обичан шипак.

И 3 Н А Р 0 Д А Оозоришни одбор. Из Нрагујевца нам пишу, да је ових дана тамо сасгављен „Позоришни одбор", који ће морално потпомагати своју нову младу установу „Крагујевачко позориште", које је још у Фебруару месецу отпочело радити и сада се налази у Смедереву. Увидело се да се без надзора, јаче контроле и веће заузимљивости неће моћи ништа урадити, те се због тога и саставио позоришни одбор, у који су ушли за председника г. Јоца Јовановић председник општине; за чланове г. г. Дим. Дукић окр. начелник у пензији, Косга Петко« вић трг., Јован В. Премовић трг., Алекса Миливојевић трг., Михаило Швабић столар, Михаило Обрадовић трг., и Неша Стојановић књижар. За деловођу одбора изабрат је г. Свет. Поповић писар начелства. Ерагујевчани су одавно увидели да им оскудева једна оваква установа, која ће бити стална, и зато су примили ову новину за задовољством тим пре што су уверени да ће позоришни одбор овакав, како је састављен, бити користан по само удружење.

нило да се вад>а дати на посао пре него што се дигне мртво тело. Сложимир је био начисто са својим мислима о овом догађају, а те су мисли биле сасвим супротне ономе како је причао онај лаковерни над* ничар. Тако он прво надражи светину против оне коју је обележавао као помагачицу Бекеову, па отрчи до управништва те и тамо све ово исприча. Не верујући ни с&м кео ни Сложимир у оно чудо којимје она лукава торокуша застрашавала необавештену светину, пожурим се са овим агентом до оне усамљене куће на путу ка Фонтенеблу, а уза се поведемо и Ајкулу са Спуштоњом, Баш сам у вгодан тренутак стигао са ова три агента. Већ се била искупила непрегледна гомила света откако је Сложимир отишао. Он је у овој придици намерновршио улогу потстрекача, говорио је само о томе

ИЗ БАЛКАНИЈЕ Немири у Маћедонији. Софиски „Дневник" добио је 26. септембра из Џумаје извештај, да су устаници имали сукоб код села Србинова с 80 војника турских и 40 башибозука и да су Турци сасвим разбијени. Војска се добро бори, али због добрих положаја устаничких губи вољу за даљу борбу. Исто је тако и код села Цапарева надбијено турско одељење од 100 војника. У Џумаји се већ јавно раздаје оружје башибозуцима. Не могући да код села Падежа ишта учини устаницима, турска је војска употребила и топове да уништи устаничке положаје, услед чега су порушене многе куће и црква у селу. Војска и башибозуци врше сечу по селу. Заклане су многе жене и деца, а и поп Лазар. Може се рећи да је корито Струме ових дана пуно лешева. Тројско, Мелнишко и Петричко у пламену су. Велика села Стамер и Пијанечко изгорела су. Обустављен је сваки саобраћај. Становништво је у страху. Свеснији Турци почели су бегати и селити се ка Солуну. Изгорела су хришћанска села Надеж и Железница, а тако исто су запаљена и турска села Симитлиј, Осеиово и Крупник.

ТЕЛЕГРА1У1И (од 29. сеитембра) 1|ариград. По турским подацима арбавашки вођ Иса Бољетинац предао се. Он ће бити помилован и употребиће се против МустаФа аге и његових присталица, Софија. Потврђује се да је услед све јачег покрета у бугарској пограничној области и услед чешћих покушаја да чете пређу границу, сазван један како би требало опсести кућу па обити врата. Хтео је по што по то видети тобожњег вампира. Драо се колико га је грло доносило кад се појавила служавка Бекеова иосле одласка евога мужа Предвиђала је шта ће бити чим њен ваврзан муж исприча страхоте којима му је ова лукава торокуша напунила главу, иа ее појави пред узаврелу гомилу, Одмах стане тврдити пред својим мужем, како му ништа није рекла од свега онога што је он у својој препасти натрућао. Муж плане на ту лаж, па дражећи још више успламтелу гомилу довикне Бекеовој помагачици: (наставиће се)