Мале новине

због њених дугова цретидо да изгуби независноет, морале би ее умешати Сједињено државе. „Тајме" ее нада, да ке с% иаборни еуд вајаад и уевојити, ажо Венецуела даде јемства да ће ее безуеловно иоворити избсрној пресуди.

ОПИРИТИСТИЧКЕ ПОЈАВЕ (наставак) Ја не распоаневах потпуно облик овог нривиђења «ли приметих да му се усне мичу и нвшто мрмљају. Његове ме очи гледаху и уноеише ми се са и*рааом тако еначајниж, твко строгим, да се ја повукох натраг. Ја рекох ин«тинктивно и гласно: „За Бога, на то је Харшсон!" ма да ј томе тренутжу ви најмање не мишљах на њега После неколико тренутака, који ми ивгледаху као венност, привиђења неста: ја оетах цривезан за то место неколико тренутака и чудно осећање, које ме обуве, учини ми да нисам могао посума.ати у стварност овога привиђења. Ја оеећах да ми се крв леди у исилама; живци ми беху мирни, али осећах некакву самртну хладноћу. која трајкше читлв сат и која попушташе мало по мало, у колико се повраћаше крвоток. Никада нисам шта слично осећао, ни пре тога ни после тога 0 томе не говорах жвнокињу, да их не бих поплашио. а иепријатан утисак губ љаше постепено своју снагу. Кућа беше на друму, у средини, дуж пута који је водио у село, на 200—300 метара од првих кућа; била је ограђена гвовденом оградом од седам стопа висине, ра ди безбедности од -скитница; врата су увек била ватворена. чим би ноћ пала; а једна путања, дуг&чка на тридесет стопа. иосута шљунком и каменом, вођаше од улава ка степеницама. Тога дана вече беше лепо, веома чисто и веома мирно Куки се нико не би могао прибли жмти, у дубокој тишиви летње ноћи, а да га не чују још ив даљине. Поред тога, једно велико псето чувало је улав у двориште а јехно мало псетанце, које је лајало на свакога и на сваки шум, чувало је унутрашљост куће. Ми се повукосмо у собу, седосмо у салон у првом спрату, а са нама беше мкло нсетанце. Нослуга оде да спава у аадњој соби, на шесет стопа од нас Одјадном се »ачу на вратима при ула»у у кућу, тако јака и тако учестаиа лупа (врата, и»гледају да се прод&мају под овим страшним ударима), да се ми ва тренутак по дигосмо јако изнеиађени, а послуга дође у пола обучена, сишавши бр »0 и» своје собе да види шта се то догодило. Ми потрчаемо вратима, али ниш та не видосмо и не чусмо. Псетан це, против свога обичаја, сакри се под канабе, дрхтећи, и не хте ни и»аћи у мр^к. На вратима не беше накакве алке, ништа што би могло пасти, и беше немогућно да се ма ко приближи или удали од куће, по овој дубокој тишиаи, и да не буде опажен. Сви се беху јако поплашили и ја имађах много муке да умирим и домаћине и вовлугу. Ја с«м био тако мало приступа чан овим утиецима да тада не при- !

писивах ову жојаву привиђе&у, којв с«м вждео тога дана по иодне, и одох те легох, равмипцћајући о евему и тражвћи том» »ека објашн>ења. Остадох у пољу још неки дан, ни ммло не суи»ајући о томе шта се догодило »а врбме мога одеуетаа Кад се вратих у варош, ја одмах одох у евоју каицеларију. Мој чииовннк ж*ађе преда ме м реч« ми: .Говподине, један гоеподин јв већ два или три пута д< лазко; ож же ли да вам с» одмах јави" То бешв Чадвик, интимни прија чел. породице Харисона. Он аи ре че на моје велико »апрепашћење. „Била је страшна колерична епидемија; породица Харисонова ева је жвумрла. Госжођа Роско се равболела у петвк и умрла. Њена <она се ра»болела иете вече^и и умрла. Госпођа Харисон равболела се у суботу изјутра и умрла. Собарица се равболела у недељу и умрла. Куварица се такође р8»6олвла; али су њу однели из куће и веома је мало требало па да и она умре, Јадни Хариеон рааболео се у недељу увече, и бжо је јако слаб у понедел>ак и јуче. Ивне.ш еу гв. и» куће. да промени»ваздух. Молио је непрестажо евоју околину, у поне дељак и јуче, да вас потраже. али нико не внаде где сте Хајдете брво еа мном. иначе га нећете аатећи жвва" Ја пођох одмах са Чадкиком, али Харисои беше пећ умро прв но што смо ми и етигли

Оваквих примера ; какве смо ми овде ивнвли, мвео јеФламарбјон повећи број. Утврдивши њихову тач ност и несумњивост, тиме што о њика говоре еамо поувдане лично вти, Фламарион је приступио решавању овоги питлља и објашња вању ових примера чисто екепериментадним цутем Какви еу ревултати до којих је дошао Фламарион? Фламар-он се у својим истражи вањима пре свега жали да има љу ди лаковерних и л,уди неверних. И једнж и други сметају тачиом иеаитивању ових патања, која вековима тајанственост покрива. Један велики део људи, вели Фламарион, пати од праве интелектуалие кратковидости и, по правилној слици Лемнеровој, сматра евој хоривонат ва границу света Њих бу не и одвраћају нова дела, и ве мисли. Они не воле иикакве промене у вбич*јвном току ствари Истори ја напретка људскога знањ Ј 8». њих је мртво слово. Кад се Питагорева школа, оелобо^ена општих погледана природу, подигла до познања вачног покрета наше планете, општи глас се био подигао против те идеје, то се жо ееби равуме: не може се ни тражити да слон прне у гневдо орлвво. Али је предрасуда светека била та ко велика да није допуетилч ни ве ликим ни сјајним умовима, као тто су Плато и Архимед, да се подиг ну до таквог схватања. Па није допустила чак ни еамим аустрономи ма Хипарку и Птоломеју. И овај се последњи грохот0м смејаше тој идеи називаше је потпуно смешном. (Наставиће се) БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Рамунски краљ у Београду. Букурешви листови јављају као поуздано, да ће румунски Краљ Карол у скоро доћи у Веоград у посету Њ. В. Краљу Александру. Према букуреш-

ким лисговима, ову еу вест забелеашли и бечки и нешгански листови. Оболео. Министар грађевина г. Паја Денић оболео је од запаљења илућа. Вратио се. Министар снољних послова нотауковник г, Васа АнгониК вратио се из Ниша јучерашњим брзим возом. Официрсни распоред. Јучератњи број „Службеаог Војно'г Листа" донео је велики распоред ОФидира. Положили испит: за чин ак тивног ђенералштабног мајора ђенералштабни капетани прве кл. Душан ИоповиК и Крста ОмаљаниК; за чин активног санитетског мајора санитетски капетан прве кл. др. Стеван Матић; за чин активног артилериског капетана артилериски поручници Милија ДиниК, Вла димир Станојевић, Милан Вучетић и Пантелија Раденковић; за чин активног пеш. капетана пешадиски поручниди Јеврем МихаиловиК, Тихомир Ненадовић, Коста МарковиК, Владимир .ТовановиК, Боривоје ТошиК. Драгомир ПротиК, Душан БесарабиК, Велимир МихаиловиК и Миливоје МомчиловиК; и за чин активвог коњичког потпоручнака коњички наредници Петар РизниК и Јован ШвабиК. Одобрена женидба. У начелу је женидба одобреиа пеш. поручнику Милану Јов, РадовановвКу, а коначно артилериском капетану друге класе Владиславу АранђеловиКу с г -цом Меланијом Керком госп. Ђуре Глибањског, проФесора у пенсији, из Карловца. Српски језик. „Коло" у својој последњој свесци саопшта ва из „Љубљанског Звона" рад Ника ЗупаниКа под насловом Југословенска романтика, у коме с највеКом похзалом говори о нашим народним песмама и покушају песника Лазара ДимитријевиКз да из наших народннх песама састави три епопеје — „Косово", „КраљевиК Марко" и „Ослобођење", од којих је „Косово" веК готово. На крају ЗупаниК вели: „Оне Ке (епонеје ДимитријевиКеве) однети у најшире кругове народне нарочито доказану истину, да су Словенци, Хрвати, Срби и Ђушргс само један народ, иолитички и дижломатски иоцеиан у четири вештачке целгше, међу којима није могу&е аову&и строго ириродпу међу, јер дијалекти ирелазе иолако један у други. Никако не мислим да би други мањи дијалкети који су се развили

и засебне књижевности, баш морали преетати; ја еам тврдио да је ерпском или хрватском језиху одређена важНа улога вође у развитку будуКега ЈугоеЛовенства услед његове раширености (говори га око 10,000.000 милијуна душа), а централне везе између Словенаца и Бугара. који не морају учити српски језик нама ваља само да му се прилаг@де". Одбор за српску књижару. Одбор који је изабрао нованарски конгрес да изради план за једну централну сриску к њ и ж а р у, у ономадашњој својој првој седници решио је, да се установи централна издавачка књижара и штамиарија у Београду. Капитал Ке бити од 600.000 динара а прикупиКе се продајом акција. Издавање дрва сиротињи. Од 9/ о. м. почеКе суд општине београдске да издаје дрва београдској сиротињи путем нарочитих упутница, које је еуд прописао. Свака сирота породица добиКе по један метар дрва, која Ке му се пренети у стан. У исто време, као што смо веК јавили, општински је суд решио да издаје и по један хлеб дневно крајној сиротињи за све време докле траје зима. Ово Ке општина куповати из прилога добрих људи и уштеђеног кредита на издржавање сиротиње. Нова шала. Чудо, људи, што су вам шаљиви и досетљиви ови наши проФесори, адвокати и други „учеваи људи" око „Одјека"! Та није да се шале веК све звони! Па како су им досетке укусне, пристојне, углађене, прави проФееорски „вицеви" — ИмаКе ђаци шта да науче! Јер помислити само, како је то досетљиво, и шаљиво, и лепо, кад се једном Сими НесгоровиКу, Антонови% и Стојану ВељковиКу рекне, да су скитнице и коцкари, које гони иолиција и да су ономад, приликом либералног збора код Коларца газда Вељи украли само двг чаршава са столова каванских. Је л те како је то смешно I Чнсто човек да се искида од — плача, кад помисли, да ерпека оаладина има и оваке проФесоре! Отпочео праксу. Г. Филип Ј, Левензон адв. овд. кога је Г. Министар правде пре неки д ш поставио је за јавног правозаетушшка за варош Београд отпочео је веК правозаступничку праксу. Канцеларија је. Дубровачка ул. Бр. 87 до Трговачког Суда.