Мале новине

Телвфвн Пере Тодоровика 836

БЕОГРАД, СРЕДА 2. АПРИЛА 1903. ГОД.

Телефон уредништва 226

ЦЕНА ЈШСТУ: ЗА СРБИЈЗ 7 ': Годинај 6 мес. ј з мес. 18 дин.ј 9 дин. I 4-50 д. ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : ГодинаЈ 6 мес. јз мес. 40 ДИН.Ј20 ДИН. | 10 Д. ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. ј 7'5о

Б»Р*ОЈ 5 ПАРА

ЦЕНА ОГЛАСИМА ИРВА СТРАНА Ж «тжт ред 20 ш. д. ЧКТВРТА СТРАНА Метит ред 10 п. д. 1ЕЋИ ОГЛАСИ Нв ПОГОДБИ ИРИПОСЛАНО »X РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.

БРОЈ 91

К1Е1НЕ 2Е1Тине

Директор и власник П Е Р А Т0Д0Р0ВИЋ

1Е РЕТ1Т 1ШМ1

РОД. XVIII

«) КРОЈАЧКА РАДЊА -(« Д. НЕКОДИЋЛ —):- КОД ТРАМВАЈСКЕ СТАНИЦЕ, ТЕРАЗИЈЕ ДОБИЛА ЈЕ ВЕЛИКИ ИЗБОР Енглеских и Бринских модериих

за иастунајућу сезону и израђује по најновијој фазони по врло умереној цени сва одела. Како радња повлачи робу непосредно из првих светских фабрика, то смо у стању услужити грађанство најсолиднијом робом и најумеренијом ценом. Наша је радња постојала 20 година код Велике Касарне и за то време стекла је најбољег гласа код својих муштерија, па ће се трудити, да и у будуће своје п. п. муштерије најбоље задовољи. ИЗРАДА СОЛИДНА, ПОСЛУГА БРЗА И ТАЧНА

*> ЗА БИЛИЈАРЕ ф *' ЧОЈЕ ЗЕЛЕНЕ НАЈБОЉЕ КАКВОЋЕ, ДОБИЛА ЈЕ Мануфактурно-платнарска радња МпЛОШЕВИЋА И КОМП. — пређе БранковиЂ и Вулковић Београд, Кљаи Мих. уд. бр. Зј 2.

Наручбинв за унутрашњосг Орбнје њпфшујемо врло тачно и одмах.

„ЈЈуемје лартиеке"

„Уништене су управо оне опасне бусије партијске које су политички себичњаци и препредењаци полако, шеретски и поистија били припремили за се, да после могу одатле из заклона и сигурности јуришати на неприкосновена права Крунина и на све оне светиње зе маљске, које сви срећни народи држе на највећој висини и чувају од свију повреда*. (»М. Новине« бр. 84.) „Чега се паметан стиди, тим се луд поноси«. Тако је код радикалних лудова вазда било, па тако је и сада. Ми смо рекли, да су најновији закони, грађени на основу новога Устава, морали бити поништени, јер радикали нису од њих направили законе, који ће подједнако штитити права свију грађана, већ су од закона направили своје партиске бусије, иза којих ће што поузданије нападати на све оно што у овој земљи треба да буде свето и неприкосновено.

% Додрум Горхца Ц ш У Нишу :— $§ ПРОДАЈЕ СВОЈЕ ПРОИЗВОДЕ ® —: БЕЛО и ЦРНО :— ® ■Ф ф ф В ино ф чф МОЖЕ СЕ ДОБИТИ т У НИШУ на подруму Горици Цјј^ — — у БЕОГРАДУ Космајска ул. 24. лааааааааајј-г* Ето то смо ми рекли. и то јасно казују наше горе наведене речи из 84. бр. „М. Новина«. А знате ли шта нам на то одговара „Одјек« ? Он се ачи и беначи и узвикује : како је ова наша оптужба најбоље оправдање за радикале. Та за бога, „ У свима земљама, свима честитим грађанима закон ]е најпоузданија буси/а". У свимауређеним државама закон Је свачија заштита, и сваки има права да ради све што закон допушта. Радикална странка од свога постанка до данас стајала је једнако на терену закона, она је увек тражила у њему за • штите: он је био њена једина бусија ...." („Одјек" бр. 82.) Узалуд извијаш и изврћеш сгвар, Глупи Августе. Ово твоје глупачко бенављење ништа ти не помаже. Узалуд покушаваш, дакле, да побркаш две ствари, које се побркати не даду. Јер друга је ствар служити се законима земаљским као штитом против свачијег насртаја, а сасвим је друга ствар градити и удешавати земаљске законе та-

ко, како ће они бити бусија једној јединој политичкој странци, управо једној гомили шпекуланата и себичњака, која је ненасита власти и која је готова на све само да се власти дочепа и на власти одржи. Да. да, господо дубарџије из „Одјека," то су две сасвим различне ствари, и та је разлика очигледна. Њу види свак и само један Глупи Август може мислити да ће још и ту моћи кога да ^превари и да му памет посоли. Али, како оно, рекосте: »Радикална странка од свога по станка до данас стајала је једнако на терену закона....« Зар баш „једнако"?! Та ваљда неће бити баш „све једнако од свога постанка до данас? ' Биће да су и господа радикали макар кад год, макар где год бар уштинули који год закончић зе? Шта велите?

маљ-сж Лицемери и притворице, како се не стидите бар од ђонова својих, кад овако дрско и овако јавно лажете! Ни један закон нисте повредили! А ви од свију начинили праве развалине. Чега се нисте дотакли, то нисте осрамотили и опоганили! ... Него, реч је о радикалној странци. Пре свега, Глупи Август најбоље би учинио да радикалну странку више и не узима у своја вечитим лагањем и клеветом оскврњена уста, Јер ако ико, овај безјак њој је нанео најтеже ударце, и ево сада систематски ради на томе да је сасвим дотуче. Јадна радикална странка!.. Онај као маса, као гомила заведенај народа, јамачно и није никад с неким планом и намером газила, цепала и изигравала законе земаљске. Али то су у толико усрдније вршиле њене несрећне вође и прваци, ови исти људи. који су и новоме Уставу припремили џелатску секиру и учинили да се данас мора рушити оно, што су они јуче спремали. И да није било мудрости и велике уздржљивости самога Господара, спремљена радикална џелатска секира морала би одрубити главу и самом Уставу. Њега је једино Господар спасао. И тако је увек бивало, кад радикалима дође власт у руке. Њима је тада прва брига и за даћа, да за се и своје партизане све приграбе, а да све друге странке и све мирне грађане,

који неће у њине букачке редове, насиљем заплаше и од јавних послова отуђе. Кад год су они на управи, све установе и сви закони земаљски морају само њима и њином партизанству служити, а сви остали грађани ове земље остају ван закона и могу се свакојако злостављати. Колико јуче помињали смв шта је било пре десет година. 1. априла 1893. млади Господар Србије предао је радикалима у руке сву власт и управу земаљску, у нади да они вајно очувају и праведно примењују слободе и законе земаљске. Па шта је било? Није прошло ни месец дана, а радикали су чинили чуда по овој земљи. Њини политички противници били су проглашени као људи ваи закона, над којима се може вршити свако насиље. И то није кривено, то су тадашњи органи радикалки отворено и јавно проповедали. Ево да их чујете : Сав одисај нарсдни над безобразним кукавицама либералскии свео се био у неколико села на јашење својих противника. Сваки је заборавио на патње, на јаде своје и заборавио да тражи одисаја овима, већ у оном одушевљењу и не хотећи да се свети, сваки радикал ухватио је по некога попа, кмета или сукметицу либералску, прилепио му прокламацију на челпа пројашио са њим кроз село. И зар је то нека казна за недела, што их починише либералски нељуди за пуних осам месеци ? Зар ови бести 1ници имају образа још и да кукају ?,." „ .. Сва освета народна свела се на факат што је неколико њих јахано, зауздано и незауздано... И чудно ми чудо!" „... Рибарац, Величковић, Авакум и остали треба по делима својим да су растргнути од Подунаваца на сред београдских Теразија. а њих чак није нико ни -- јашио !" *) (Слобода", бр. 50. у члан ку „ Бестидници Ево, погледајте какву су слободу радикални прваци проповедали и шта су у својим органима писали само на месец дана после 1. априла 1893., када им је предана у руке пуна власт! Ето, како су они ту

И овај Рибарац и Авакум сад су присни пријатељи с овима што су овако речито проповедали њихово јахање и растрзање на сред Теразија! ЈЈепо друштво !