Мале новине

власт употребљавали ! Ето ка-1 кву су „слободу" они проповедали и како су је на пракси^ иримењивали! И ово није било само после' 1. априла. Тако је бивало увек,; кад су радикални прваци цограбили власт у шаке. Отуда је и долазило, те је Господар после дужега трпљења најзад увек морао дизати Свој моћни глас да пресече даља насиља о вих осионих властољубаца, који овако дрско и бестидно проповедају јавно слободу јахања српских грађана. И ови радикалски бестидници после свега овога још имају образа, да свету реч слобода у уста узимају и да се као њени заштитници истичу ! Ћутите бар, бруке једне ! Ваша слобода, то је — слобода јахања грађана српских!

Из народа Мионица. На Цвети познати ветеран полициски, г. Михаило Петровић, мачел. срески, прославио је у ужем кругусвојихпоштовалацаипријатеља, двадесетогодишњицу свога капетоновања. Г. Петровић, као и увек, нознат са своје веселе нарави и расноложења, и интересантних прича из народа, поцрпене за време својег дугогодишњег сдужбовања у свима крајевима наше Отаџбине, пријатно је занимао своје пријатеље и поштов&оце, који с:у се дубоко у ноћ са њ гше растал^г, пожеливвди му. да чика Михаило, још дуго и дуго година послужи своме Краљу и Отаџбини, са жељом, да га могу ускоро иоздравити и као окружног старешину. Из српског света Мусломаноки покрет против католика у Боони. „Хрватско Право" доноси ову вест : Данас (28. марта,) примили смо од пријатеља из Сарајева жестоко писмо против надбискупа Штадлера. Свака изрека пламти гне вом и огорчењем. Ми доносимо из тога писма само чињенице, само ствар ни део, који гласи овако : Под председништвом реисулеме држали су

пре неки дан наЈодличнији овдашњи муслимани договор ради ишчезнуле удовице с троје деце, те су закључили, да све више (концептуално) мусломанско чиновништво са вакуфским чимбеницима преда влади молбу да им се издаду она деца, што ихје надбискуп Штадлер сакрио. Не пође ли им за руком добити их, тада то чиновништво иде у Беч у истом послу. Не успеју ли ни у Бечу, тада дају сви оставку. На ово су се сви поштеном речју обвезали. Истодобно позвала су све муслиманске чиновнике по свим котарима, нека се изјаве, да ли су с њима солидарни, те хоће ли и они суделовати у ре-ченим депутацијама, и да, наравно, и они даду оставку у случају неуспеха. Из разних котара дошло је до чехрдесет брзојавних изјава, да се на све закључке пристаје, а још се даљетражи: да се код владе иште, да их узме у заштиту од Хрватства; надаље, да све оне муслиме, који су до данас пријазни Хрватству или се чак издају за Хрвате, ваља из муслимског друштва гонити, с њима не општити, ни говорити, и да муслимско чељаде не сме посећивати куће онаквих Хрвата муслима, и да се такови муслими искључују од женидбе с муслиманкама. На ово опет је сазван збор и потпуно су се прихватили сви нови захтеви. У поздрав овому дошло је с разних страна много поздравних изјава од хришћана. Огорчење већ се тако силно раширило, да се и остали муслимски елеменат спрема на акцију, не пође ли мусломанском чиновништву наум за руком-Муслими ће у том случају у м.---и '-елити се из Босне и Херцеговине/ Има већ десетак дана, што мусмимански, трговци и занатлије не купују робу којом тргују, ни робу коју израђују. Све то чека, јер очекују неуспех, да се одмах сели. Огорчење је тако велико, да нема силе, која би их овде могла задржати. Сада продају односно израђују само још оно мало робе по дућанима и радионицама. У поводу свега тога муслими дижу своју децу из руждије, те она до кош дан неће имати полазника. Муслими су раздражеии против Хрвата, у својој узрујаности не могу се разабрати да хладно пресуђују догаћаје."

Из Балкани]е

Монопол на жижиц©. Бугарско со брање усвојило је предлог посланика Мирског, да се у Вугарској уведе монопол на жижице, било приватни било државни. Тим поводом је министар преседник др. Данев изјавио, да је влада проучавала то питање и тражила је пристанак Аустро-Угарске да се у Бугарској уведе монопол на жижице, јер по трговинском уговору с Аустро-Угарском, докле год траје тај уговор, Бугарска не може да уводи монопол на жижице, петролеум, шећер и шпиритус без пристанке те државе. Консулока комисија. Софиски листови јављају да су консули француски, енглески, италијански и германски отишли у село Карбинце у Маћедонији да комисиски утврде шта се и како тамо догађало. Веле да су нађене побијене многе жене и деца. Оарафов ранен. Скопски дописник бечкога »Цајта"' телеграфише, како се по Скопљу говори да је Борис Сарафов рањен близу Скопља и одведен у Битољ. Кнзз Фординанд у Петрограду. Софиски „Дневник" бележи глас који се проноси као поуздан, да ће бугарски кнез Фердинанд у другој половини априла посетити руског Царај испита . Кахо због заплетених прилика на балкан ском полуострву.

Цариград. Како јучерашњи турски листови јављају, командант жандармерије у вилајету скадарском, Есад паша, вратио се у Скадар, пошто је успешно извршио своју мисију.

Хрвагска Загреб. Кад је у прошлу суботу жандармерија ишла у Запресић да васпостави ред, у самом том месту једна гомила сељака противила се и била заузела претеће држање. Жандармерија је пуцала. Том је приликом један сељак тешко повређен и јуче је умро. Јуче после подне послата је у Запресић једна чета пешадије. Мир тамо није више ремећен. Загреб. О догађајима у Запресићу јављајујош накнадно: жандармериско одељење, које је послато да поново истакне маџарску заставу, предузело је у суботу после подне маршовање од станице до села. На путу наиђу на велику гомилу сељака, наоружане штаповима и моткама. Викајући: „Они не смеју да пуцају", сељаци навале на жандарме. Један сељак хтео је метком да удари вођу жандармериског, жандарм опали пушку Сељак Тасарић погођен је у трбух и умро истог дана. Два друга сељака лако су рањени бајонетима; после тога су се сељаци разбегли. Прексиноћ је у Запресићу био истражни судија Бисконтини да ствар се говори, истрага ће Ј се поглавито водити у том правду да

се нађу интелектуални виновници Магдоналд о Мабедонији. Дописник | овога изгреда. Маџарска застава и лондонскога „Дели Њуса", који је] са д а се ви ј е на згради железничке путовао по Маћедонији, рекао је ујстаницеи ту ће стајати још неколико Софији једном бугарском официру, ј дана , Грчка

да ће Маћедонија кроз шест месеци би.ти у туђим рукама, али није рекао у чијим.

Атина. Велики значај придаје се

Све ^ан насл-лник Еако соЉиг К и? ТОЈ околности ' 1ИТ0 Ј е с У лтан из Р а " дроиан насл.дник. Лако софиски | дио жељу да министар П редседник листови Јављају, јамболски посланик !-

у бугарском собрању, Јанко Сакузов, наследио је пола милијуна динара од једног Швајцарца, америчког милијунара. ТЕЛЕГРАМИ

(1. Април) Маћедонско иитање Цариград. Неосноване су вести е» глеских и француских листова, да је'адефр . „ „ на прузи Солун Цариград још један могли доказати да лаже. За тим је железнички мост бачен у ваздух. : Пресансе држао говор, у ком је го

Делијанас оде у Цариград. ДрајФусова аФера Бордо. У свом јучерашњем говору посланик Жоре изнео је програм социјалистичке странке, па је за тим говорио о Драјфусовој афери Он је рекао да је једино решење ове ствари слобода невинога и жигосање криваца, Ои је доказао да су неистинита тврђења о тобожњем писму цара Вилхелма, а ђенерали Мерсије и Бои Емил Оливије нису му

ПОДЛИСТАК

Једн@ |Хрор@чан €ТЕ©

(историски роман из српске прошлости)

књига II.

(67)

18. Гургусовац — Књажевац. Стојшић је тражио да се та 17. тачка укине и Скупшина је то једногласно прихватила. Међутим, 17, Јануар обележен је још једним веселим и за народ радосним догађајем. Још од прошле године у Скупштини је постојала молба грађана Гургусовачких, да се поруши страшна и срамна гургусовачка кула. У н>ој су још за време Турака кињени и мучени српски грађани, а то је све поновљено и под новом српском

владавином за време 1844 и 1858. год., када су се у народу појављивали покрети за повратак кнеза Милоша и Михаила. Све ово створило је код народа одврат и мржњу против ове проклете куле и народ је сад тражио да се разруши. Али баш у оном тренутку, када је та молба била прочитана у Скупштини, из Гургусовца стиже у Београд депеша од Јове Илића, у којој овај јавља ово: »Књаз Милош дође у Гургусовац. Варош доби име Књажевац. Кула Гургусовачка сва букти у пламену". Ова вест о спаљивању омрз нуте гургусовачке куле и о по крштавању Гургусовцау Књажевац, радосно је примљена у Скупштини и у целом народу. Скупштина је телеграфски бла годарила књазу за ту праведну

и мудру наредбу његову, а свуда по земљи чула су се радосна одобравања. Но тога дана стигла је још једна значајна порука кнажева. 17 Јануара књаз Милош је писао своме намеснику Стевчи Михаиловићу повеће нисмо, у коме се, сем осталога, говорило и ово: „Моја је намера да се Совет државни претвори у врховну судску власт, јер не могу у једној истој држави бити два законодавна тела, то јест Совет и Скупштина, која сада има тај исти задатак, који је до сад имао Совет«... То је била прва знача јна књажева наредба, којује послао из новога Књажевца. Тако је ето нестало проклете куле гургусовачке и тако је ето постао од Гургусовца Књажевац, леп градић, који се и данас

убраја међу наше најлепше и најнапредније окружне градове у Србији. 19. Народ и чнновннцн. Што се књаз Милош више примицао Београду, Обреновићевци у Скупштини све су одсудније излазили са својим захтевима, да се једном пречисте рачуни с оним чиновницима, који су били у служби код обореног књаза Карађорђевића и који су сматрани као непоуздани за књаза Милоша. Видели смо како је привремеаавлада у почетку јасно обележила у својој прокламацији, да од чиновника државних нико неће бити узнемириван ни кретан са свога положаја. (Наставиће се.)