Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

С 93

И коњи ова два јунака од силног судара падоше наузначке; а летописац вели: „коњи мртви падоше“. Оба јунака лежала су мртва...

Први акт страшне битке сврши се — ни једна ни друга етрана не одржа победу; — само смрт уграби два најхрабрија борца...

Осиротевши коњи ова два јунака — рЗејујн и вриштећи одекакаше сваки својој војеци..

Ослаба брисаше схимном сузе, које се тихо ваљаху

по његовим бледим образима: и он оста сирота — без игде икога... но само — да л задуго“... Х1.

Битка. Мамај побеђује,

Смрт Пресвета и Телебеја беше сигналом, по коме су се војске — руска и татарска имале ударити. По целој војсци — и е једне и друге стране затрубише трубе и рогови, ударише у бубње и таламбасе.

— Боже, помози нам! одлеже се глас руској војсци.

— Алла! Алла! Алла! зачуше се потресајући гласови у татарској војсци.

И војске се ударише. Учини се као да земља, ваз-

дух и небо задркта. Одма — у првим тренутцим“, зачу се ужасни јаук рањених — прободених копљама, и расечених мачевима, — јаук, који душу потресаше, Татари

— е огромном множином копаља, која изгледаху као какво густо коље, напираху на прве редове руске војске, и пронузивши их на скроз — ту их обараху као покошену траву. Иза овог покошеног реда стајао је другн, па су татари и тај други ред с крвавим копљама пробуразили