Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

Одиста, где је био тада велики кнез

Кад оно оелаба испусти из руке штит, и прободен с Феколике- татарских копаља, паде с коња, тада се посуше ударци на великог кнеза, и он савршено изгуби сазнање... Из очију његових све на мах изчезе — и небо, и људи, и крв.. у његовим ушима само брујаше глас звона, и чисто му се чињаше, да су то звона московска звонила... Дал тај глас звона кнез не заборави у Москвиг...

Он се потпуно онесвести, и ништа за себе није знао...

Кад је малко пренуо, он виде над собом плавкасто небо, и зелене гранчице ракитове... Он лежаше у једном врбљаку. а коња код њега не беше му.. Он чујаше

неку страшну и ужасну битку, — али не онаку, кака мало пре беше... Шта је с њимег Он опажа јаке болове по целом телу — у глави, у рукама... Он виде на свом

оклопу знаке од удара, виде и крв... Но чија то беше крвг — дал његова 2...

Он јасно чу глас Боброков и глас руских војника...

— „Ва изгинулу браћу! за проливену крв хришћанску! сеци поганце!...

— „За великог кнеза! удрите браћо !,..“

Срце кнежево грчевито се стеже. Је ли можно да је

ов мртав — убијен“... Дакле, ево шта он беше заборавио у Москви — живот свој, велико-кнежевску власт, своју милу енегињу — све заборавио, све пропало...

Он се подиже на колена, и хтеде да устане на ноге, али не могаше. У утроби му све гораше;: усне се беху запекле, а грло пресушило: — он опажаше страшну жеђ... А где да нађе воде 2.. Дон далеко, а он ни с места не може да се макне.. Но дад је ово Донг Дал све ово не види внез у снуг — и дал цео жавот не беше сан7.. Не, не, то није сан; он види над собом безкрајно плавкасто небо; он види како се над његовом главом љуљушкају ракитове зелене