Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

107

И коњ тужно и жалосно зарза... но за ким дал за собом — јер и он беше рањен... И коњ и велики кнез сад су храна грабљивих тица, и само једне кости остаће на куликовом пољу... А кнез је мислио, да ће његове кости мирно почивати у Аранђеловској цркви у Москви, ту поред костију његових предака... Па и они су били велики кнежеви, а сад, шта је од њих остало! једине суве кости, прах и пепео... Та ено, и кости Бренка, трулиће под царском хаљином... Све је ништавило, све је сујета овога. света... Само схимне на главама Пресвета и Ослабе никад неће иструлити...

И опет врана паде на врбу, и поче завиркивати великим кнезу у очи... Шта гледашг — лети тамо у поље, — тамо има много који већ не гледају својим очима... У осталом, зар није све једно! О само да ми је чаша воде, да бар мало угасим ову жеђ, јер ми сво тело пламти... Но дал ово није вечни огањ! дал он душу моју не пали овако немилостиво..,

Пчела му зазуја над главом... Зашто она зуји 7.. Може бити она цвеће тражи — исто онако, као што је он велики кнез целог живота тражио да побере цвеће,.. Но за кога2 Гле! за ову врану што сад овде на врби стоји... Па и пчела за се не тражи цвеће; — и одње ће отетии мед и восак... Од воска ће се свећа начинити, а медом ће се панајија засладити, и помињаће се велики кнез Димитрије. који погибе на куликовом иољу, а велика кнегиња — горко ће плакати и тужно нарицати за својим љу љеним кнезом...

Он опази, како се нешто млако скотрља низ његове образе — крв, или суза...

Мушица зуји, крв и смрт опажа.. Она паде на шлем — ба зпгема на липе. "ртевито кнез мрдну лицем, му-