Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

+

плашио... И верујте ми, беше ми тада баш криво, што се тако страшљив показах пред мојим елугом....

— То су све саме голе маште — узвикну чиновник Коренић. Та ко би, господар Петровићу, имао шта противу вас. Ви бар нисте ником ништа учинили.... Пријатеље и познанике своје пазите.... Сиротињи добра чините, па шта може више један човек на вашем месту.....

— Па и ја тако мислим — рече Петровић — никоме зла нисам учинио. Ни од какве се освете не бојим, већ ако ће...... а аза

— Ти си и сувише добар — прекиде га једко ћир Настас — заузимаш се за ма кога. Чим коме шта треба, он трчи теби, и ти му отвориш своје срце... Покажеш му своје имање.... Енс, гледам те ономад у општини. Питају те за приход. Ти велиш истину. Нећеш да мало емањиш. Хоћеш баш да се покажеш, како си богат, како плаћаш највећу класу данка.....

— То је дужност, то захтева савест поштена, грађанина — рече Петровић.

— Каква дужност, каква савест.!.. Зар мислиш, да су други искрени као ти. Јок бога ми... Ено Чворић има три радње: и бакалук и болтаџилук и терзијлук, има толика непокретна имања, свуда по радњама поређао своје синове и синовце, па је си ли га, море, чуо када је било гласање у општини Ја. сам господо оптерећен — говораше он — имам велику фамилију, шесторо њих на храни, имање ми је презадужено, не могу више дати, него што сам лане дао; иначе ме убите, ја немам од куда да плаћам, хоћу да се селим одавде, хоћу да будем стран поданик, хоћу да бегам из земље.......