Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

— Има случајева — настави Коренић — у којима човек сасвим изненада може да страда... Хоћете л ми дозволити, да вам овом приликом испричам један занимљив случај, који се је десио у Паризу......

— Џа молимо вас, деджте да чујемо — повикаше сви.

— Пре евега, моји пријатељи, по једну чашу неготинскога — прихвати Петровић — Видите л> Ми само гаворимо а не пијемо. Чаше нам празне. Дакле хватајмо чаше, јер господин Коренић треба да покрене своје памтење, а ми наша чула,....

— У здравље нашега Џетровића и његова. дома, — рече Коренић, дигнув чашу у вис....

— У здравље његово и породице му — прихватише гости.

— Хвала, пријатељи, рече Петровић, него хајдте још по једну.

— Не више, доста је за сад — прихвати ћир Наестас — после ћемо, знаш од кад седимо и пијемо.... Него молим вас, господин Коренићу, шта беше оно, какав случај..... -

— У кући богатога трговца Марсија у Паризу — отпоче Коренић — беше једне ноћи, као при Богу овде код нашега пријатеља Петровића весеље. Ту беше скуп његових пријатеља, као ево баш ми овде. Као и ми, тако баш онда и они ћеретаху, пијаху и наздрављаху.

Када друштво беше у најбољем расположењу, уђе Марсијев елуга у собу и јави господару, да некакво етрано, женско лице моли, да говори е њим.....

— Извините, пријатељи, ја немам за вас никаквих тајана — рече Марсије — хоћу баш пред вама да примим ову посету, која ме, дојиста вам кажем, у