Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

10

панталоне, капут и прелук. — За појасом слуга угледа: револвер и велики месарски нож.

Странац, отпаса револвер и нож, мету обоје на сто. Затим приђе к прозору и отвори га, нагну се доле, погледа на улицу и додаде као у себи: нема 920 још... +. Одатле се врати к столу. Отвори малу

путничку торбу, и из ње извади: табакеру с цигаретама и трубу — дозивало.

— Жана спопадаше све већи страх. Кућа беше затворена. Господар заспао. Слуге спавају. Нико у кући да је будан. Међ тим сумње више није могло бити: странкиња, коју господар Марсије онако љу-

базно прими, небеше нико други, до један од најопаснијих разбојника у вароши.

Странац седе за сто. Отвори табакеру и запали на свећи цигару. За тим растурујући димове од духана, погледаше свуда наоколо око себе. Расматраше собу, намештај, али, на велику срећу сакривенога слуге, не диже се, да загледа испод кревета...

У том се испод прозора, и ако беше на другом спрату, могаше чути као неки жубор.

Странац се брзо диже, оде к прозору, погледа доле, звижну двапута и уклони се с прозора.

На то се одоздо зачу као одговор у три пута: писак звиждаљком.

Странац чувши то, узе дозивало, оде прозору, и дошапта :

— Јесте ли сви туг

— Јеемо — беше одговор.

— Јесте ли спремни 2

= Јесмо.

— Идите сад на капију. Овде сви спавају. Ја силазим, да вам отворим. Само мирно, без ларме. Оружје спремно.