Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

и

— Ми те ништа не чујемо — чујаше се одоздо глас. — Говори слободно јасније. Нема никога на близу у овој улици.....

— Странац мету дезивало на уста, наже се што

је могао више на прозор, како би га они одоздо могли чути,....

То беше одеудан тренутак за уплашенога Жана, који лежаше испод кревета.

Таман се странац беше по добро нагнуо тако, да му ноге висаху у соби, а слуга се, на један мах, извуче полагано испод кревета, допузи брзо до странца, дохвати га састраг за обе ноге и истури га свом снагом кроз прозор на поље.....

Странац свом евојом тежином паде на улицу.

— Ох, бог да прости — викну ћир Настас.

— Па шта би даље2

— Одоздо, са улице, зачу се велика вика и потмули јаук. СОљуга одмах истрчи из сеобе, пробуди господара, разбуди све остале слуге по кући и сада истрче сви пред кућу.... Када тамо, а оно нађу онога етранца, где се, како је пао, бори с душом... Полиција на ларму дотрчи.... Успут беше похватала нека сумњива лица, испитају све редом, и тада се дозна: да је онај странац био коловођа једном разбојничком друштву.... Под маском жене прија теља Марсијевог, увукао се је био у кућу његову. оило је пре тога уговорено : да када сви у кући поспу, коловођа сиђе доле, капију отвори и онда у кућу пусти целу дружину. Затим, да нападну сви скупа на Марсија, на његову домаћу чељад, па да опљачкају и однесу све што нађу..... И то би све било извршено; само да није било Жана, слуге Марсијевог....