Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

21

— Сада смо на месту — рече црна сенка. Видите, ево овде је канцеларија. Она врата онде, то је спаваћа соба господарева. Она до ње, то је његове жене. Она врата у средини, то је сала. Новци су у каси, у спаваћој соби. Кључеви од касе у асталу. Драгоцености у орману....

— А колико их свега беше у кући — питаше плава сенка.

— Овде на горњем спрату нема их много. дн... жена и... дете....

— Како да се нападне 2

— Прво да нападнемо њега.

— Па онда 2

— Онда на жену.

— Ако се јави у помоћг

— Јавила се или не, да се нападне и она.

— А детег

— Па и дете.

— Шта дете2

— Њега удавте одмах. Зар да се око балавчета заносимо.

— Ама грехота је брате. Невино дете — мољаше жута сенка.

— Шта грехота јег Звекане један... Шта ми ту попујешг Брука! Та ти ниси за лопова, ти си за калуђера... . Доста говора. Ја ћу сам напасти господара. Вас двојица гледајте жену и дете. Ако затражим помоћ, један од вас брже к мени. Јесте ли разумели 2

— Јесмо.

На пољу ветар страховито бесњаше. Небом се гањаху облаци. Од часа на час севнула би муња. Грмљавина се све више и више приближаваше...