Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

84

Због једног прљавог, одрпаног, бедног, простог клипана, који рије под земљом! Због једне кртице!

Иван је имао велику борбу да издржи, кад у ноћњој самоћи остаде сам.

Асмодај и Левијатан очекиваху га.

Први, то је ђаво оних. који полуде из љубави. А овај други зао дух оних, који убијају из беснила.

Притајана страст асцета распламти се у њему.

(0, чувајте се од хладних, мраморно-укочених светаца, од мирних п благих праведника и преподобника, који се окрећу од лица женскога, који пред чудним дражима обарају очи, који не показују никаку похоту за оним, што је својпна другога; јер кад притајани пламен његов избије, он се онда свети, он онда чини оштету за до сада претрпљено ропство. Љубав лептпрска, то је мало пашче, ал страст пустињачка, то је лав. | |

(Са овим лавом у срцу, који се опростио својих окова, шетао је научњак целу ноћ по својој соби горе доле, п од времена на време бацаше се на постељу, ма да није могао да отпочине, јер беснећи демони његови подизаше га опет на ноге.

Све . што је некада читао у старим списима које кад, паде му сада на памет. Сети се страховитих псторија о људима, који су стајали у светачкоме гласу, које уважаваше и поштоваше читав њихни крај и који на један пут полудеше због једног пара црних очију,