Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

85

починише свих седам смртних грехова и из тих седам начинише седамдесет и седам; — историја о лудама, које преступише божије заповести, због предмета својих страсти. Дође му на ум историја Ценцијева, проклетињском крви страних , још проклетијих пољубаца. Сети се Нинониног сина, који се уби за то, што нађе, да му је мајка лепа, — сети се Едипуса и Мирхее, Саломе са главом св. Јована у награду за једну игру, Тамаре са искиданим од Абсолона хаљинама, Динее на брду од људских лешина у истребљеној вароши; сети се смешеће се главе султанице Ирине, коју обезглави љубећи је човек, — сети се читавог Питавала1 са свима оним ужасним Философским загонеткама, од којих је тако ненадан прелаз од светиње до ђаволства.

Мван је могао да појми стање онога духовника , који се беше заљубио у младу сељанку , под изговором да је исповеди, примамио је себи, због пољупца једног убио је, по том по што немогаше лешину друкчије скрити, пскидао је у комаде, и баци нешто у воду, а нешто закопа или спали,

(0! све би то и он могао да учини, и још много вештије од калуђера,

Има слатких отрова, тајанствених чаробних пића, која распаљују у крви ватру а гасе

! Франсоа де Гејо Француски правник рођен 1678 у Лијону

а 1148 умро, писао „Сапвев сбјеђгев еј шегеввапјев“ "а немачки

превод носи наслов: — „Приповетке чудновате правне трго-

вине.“ У новије доба Јулијус Едвард Хициг и Виљем Херинг

прерадише сличну збирку — и назваше је; — „нови питавал,“ Превод.