Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

86

стидљивост. Он их познаје. Ко је с таким отровом био жртвован мистеријама Астарте,! тај полуди, пада у јектику и пропада.

Ал то не би никад изашло на јаву.

Џа и да пропадне, да умре, да је убије ! Лешина не ће ништа исказати, а познато му је и врло згодно место, где би је скрити могао. Е

Кад се бара у пећини каменог угљена повлачи назад, то би се у лабиринту оне тајанствене просторије могло наћи како мирно местанце, где би се могао скрпти леш убијене девојке. Нико не може ни елутити, да је тамо нестало. Никоме ни на ум пасти не ће, да је тамо потражи. Вода ова није издајник, жртве своје она не издаје. Тек после доцних столећа, кад раскину ове стене, наћи ће људску леш, која је укорена кристалима п сама се скаменила. И научњаци тога доба написаће читаве Фолијанте (књиге у величини полу или целих табака) о тој загонеци, како је допрла човечија леш у век еоценски у Формадију (поједино на-

слагање, образовање, у системи; — система је одељак опет геолошког века) каменог угљена и порфира!

Ха, ха, ха!

Он се смејао! Дотле је већ с њиме дошло !

Или би можда боље било, растворити леш хемијски, из ње извући све оно што је метал, из тога. направити гривну п тако читаву девојку носити до века на доручју своме.

1 Богиња у Сираца и Фенићања; држана је доцније ва богињу љубави, среће и приплода. Превод.