Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

92

менбаху пет, по Причарду седам, а по Демулијусу шестнајест.

Пред нама налазећи се лик, смеса је од уралско-салтајског, са арамејским и кавкаским особеностима. Маче руке и ноге, витак стас, уско испупчено чело, Фини прћаст нос, Фина црна коса, издају инђијски тип; али, напућена горња уеница, змијасто упијене веђе показују славено-скитско порекло ; жарке црне крупне очи то је особеност арамејска ; брада и боја лица опомињу на малајски тип, а способност да порумени, сведоџба је кавкаског порекла. Само овом стаблу дато је, да може норуменити, а ово находи опет свога разјашњења у ћелијчноме ткању.

Тако је Иван мудровао, када виде Евилу, где поред њега пролази.

за што је не прати њен заручник у цркву 2

Њен заручник засео пред вентилациону пећ мајданску и, наслонив браду на обе шаке, нетреничице гледа у ваздух.

Иван му приступи.

— Добро јутро Петре.

— Добро ј' тро!

— Шта ту радиш

— СОлушам ветар, што душе оздо пепод земље.

— Што не идеш у црквуг

Радник погледа на више у свог господара и одговори:

— А што ви не идете у цркву2

— Ја сам протестанат, а овде нема пи једне наше цркве.