Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

Ја појмим усладу канибала! Не могу да гледам ни једно детенце румених обрашчића, а да ми не падне на ум, како би био леп залогај то округло плеће! Али када видим бледо, болешљиво дете, то ме беснило спопадне: на што оно живи, зар се не бп одмах могло....2

Говорника остави овде његов људски глас. Само отворене усне, шкргут зуба, тресење главе, казиваху, шта бп хтео са својом дивљом мимиком да каже.

Тада се стресе и устаде.

Сакри обе руке у недра и после једног часка уздахну п рече:

— Кажите сад, газда, где има за ову бољку цркве, где апотеке 2 где свештеника, који ће ми уделити абеолуцију (опроштај грехова по римо-католичком обреду), где лекара, који ће ме извидатиг Иесповедих се свештенику, он ми рече да постим, да се кајем. Потужих се лекару пи он ме посветова, да не пијем ракију и да мећем купшце. Све то ништа не помаже, већ још погоршава ствар.

— Ја ћу нешто да те светујем! —- рече Иван — ожени се.

Сафран погледа изненађено свога газду и слаб зрачак смешења, прелети му преко лица.

— И сам сам већ на то помишљао. Можда, када би имао деце, да би ме прошло ово гнушање од деце.

— Па, што се не жениш 2

— Јер сам убоги ђаво. Ако се два прос-