Марков манастир
5:
нимбу овога лика, каже нам и Г. Стевановић. Најпосле уз ово лице је анђео (слика 38), а анђели су служебни дуси Спаситеља, а не цара Уроша и Марка краља.
Друга фигура је анђео са нимбом, крилима, и лорама, украшеним драгим камењем. Првобитно је свакако и на левој страни Спаситеља био оваки анђео, само је овај део зида, где је био овај анђео (па и лева страна Спаситеља), оштећен и покривен новијим иконостасом, који стоји поред старог каменог иконостаса, закривајући собом баш овај део у храму на северном зиду, где је почињао ред фрески у храму.
Трећи лик (слика 38) је једно женско лице, као царица или краљица са златним нимбом, има. отворену круну на глави, тамно-лила мандију украшену кружним орнаментима, а испод мандије се спушта као епитрахиљ. Опису овога лика код Г. Стевановића немам ништа да додам. Ово женско лице пружа руке према Спаситељу као да нешто прима. Према Г. Стевановићу ова слика би представљала краљицу Јелену, жену Вукашинову.
Четврто лице (слика 39) у одећи византијског императора и са затвореном круном на глави, тачно и детаљно је описано код Г. Стевановића, и овом опису немамо ништа да додамо, Према Г. Стевановићу описана слика представља краља Вукашина. ја пак држим да ово није краљ Вукашин из ових разлога: |) што имамо два истоветна лика
Слика 40. Акатист Богородици: 1. икос и 1. кондак.
краља Вукашина у Псачи и манастиру св. Арханђела код Прилепа, који не личе ни најмање на овај лик. Тамо је Вукашин сед старац са дугом раздељеном белом брадом и дугом седом косом која пада на рамена, дочим овај лик има кратку коврчаву браду и коврчаву косу која не пада на рамена; 2) што ми је игуман Макарије рекао да је слика Вукашинова са црквом у рукама и Маркова у припрати на западном зиду, са северне стране поред улазних западних врата, т. |. одмах лево чим се уђе. Овде су служећи свештеници на великом входу на литургији чак у притвор долазили (иначе само на солеју), да се пред ликовима ктитора Маркова Манастира и цркве св. Димитрија Вукашина и Марка помоле Богу, да се у своме царству сети ктитора храма.
Што се тиче места где би требала да је слика краља Вукашина у Маркову Манастиру, имамо разне исказе. Г. Стевановић каже на једном месту: „Јеромонах Макарије ми је тада казивао, да се на јужном зиду у дужини око 4 м. налазиле профане фреско слике целе породице краља Вукашина: његова, жене му, четири сина и двеју кћери, и да је син му Краљевић Марко представљен с повељом у руци“...!") Док је јеромонах Макарије овако казивао, Г. Стевановић је да не оштети на јужном зиду ове слике евентуалним неуспелим спирањем, почео спирање на споредном месту, т. |. на северном зиду, и овде нашао краља Вукашина и његове, Срећковић каже: „С леве стране у припрати намалан је краљ Вукашин“ 5) а до њега краљ Марко. Са овим се слаже казивање игумна Макарија, које је мени казао. Јастребов пак опет друкчије каже о месту лика Вукашинова: „Г. Срећковић само је погрешио што је под оном сликом у јужној припрати с леве стране прочитао
1) Годишњак ХХЛХ, 36, ој Гласник 46, 220.