Марков манастир

38

на лику до краља Вукашина Марко, место Иваниш“ 6). Ово је нејасно, јер јужна припрата је десно када се улази у цркву, а не лево. Ја држим да лик краља Вукашина треба тражити у припрати, према казивању Срећковића и игумна Макарија, и он треба да држи задужбину у рукама, дочим овај лик, који Г. Стевановић држи да је краљ Вукашин, не држи задужбине у рукама, и према томе ово није краљ Вукашин, о чему ћемо се одмах још сигурније уверити. | За пети лик (слика 39) каже Г. Стевановић да „представља врло младу женску личност округлога лика, пуних округлих образа, црнпурасту у лицу“... Ово лице има на глави капу као балон, има са стране подужу косу, лева рука је подбочена у куку, а десна држи штап, који на врху има куглу. За овај лик каже Г, Стевановић да ће она __--н=-= представљати једну од кћери Вукашинових. У.“ _ Опису Г. Стевановића нема ништа да се дода. ___ Да овај лик не приказује женско, но мушко лице, одмах ћемо видети.

Шести лик (слика 39) је само до прсију очишћен, приказује средовечно лице са високом округлом круном, златним нимбом, дугуљаста лика, са кратком брадом и малим брковима, танка носа. Г. Стевановић каже да слика представља старог човека, проседе не дуге браде. На мене не чини овај лик утисак старог човека, уосталом слика није тако јасна. Док Г. Стевановић мисли, да је то лице монашког реда, јер је на њему видео црну ризу са беличастим рубовима на первазима, и слути да је то Св. Сава, мени није јасна хаљина овога лица; изгледа да има као неки огртач или мандију.

Да је Г. Андра Стевановић опредељивао ове ликове под сугестијом исказа Срећковића и Јастребова, и да они не приказују ни цара Уроша, ни краља Марка, ни краљицу Јелену, ни краља Вукашина, ни Вукашинову кћер, па ни Св. Саву, но приказују Спаситеља Исуса Христа, анђела, Богородицу, цара Давида, цара Соломона, и можда цара Ровоама, и даље да ови ликови према томе не приказују алегоријско одавање захвалности лицу на престолу, што је ово подигло или довршило цркву, као што мисли г. Стевановић, но нешто друго, видећемо одмах из овога, што ћемо _. даље рећи.

Слика 41. 2. икос. Ако отворимо српски псалтир Минхен-

ске дворске и државне библиотеке са дра-

гоценим минијатурама за иконографију, из краја ХТУ. и почетка ХУМ. столећа, наћићемо

код 44. псалма илустрацију 7. и 10. стиха из овог псалма: „Пбтбак тези, Буе, кљ кбкћ ккка“,

И „предста царица (у деснејо тебе, во ривак ПоЗлаШЕННКЦЋ одана пренспешрена“, која илустрација према опису Стжиговског овако изгледа:

„На средини на престолу, на жутој столици са полукружним наслоном седи Христос [2 Хе „Цар царева“. Изнад Исуса Христа с обе стране су анђели са погнутим главама. Напред стоје на црвеним подножјима два лика са нимбом, лево жена, десно човек. Овај је означен као пророкђ Давидђ и цар, а жена је означена Мр 07, пфца ксема мнв т. |. Мати Божја, царица целога света. Она се нешто нагиње према Христу и пружа руке према њему.7) Уз овај опис минијатуре псе. 44. имамо на ХМ. таблици код Стжиговског и саму минијатуру, која је доста оштећена у рукопису. Да би нам ова минијатура била потпуно јасна морамо изложити садожину овога 44. псалма, који је по својој садржини сличан Песми над песмама. Овај псалам пева о цару коме долази невеста на венчање.) Црквени оци и касније хришћански тумачи овога

15) Гласник 57 69.

7) Јове! Злгтуволув ка, Пле Мата геп дез зет зсћеп Рзабег5 дег Кблза. Ној и. Зтаазб БНогћек 1 Мапсћеп, 1906, 30.

18) Рг, Гашг. Кепке, Пле теззјашзс еп Рзатеп, Ешенипо, Отипаеехе и. Џђегзећрипо пеђзе етет рћИојонзећ-КтНзећеп ипа |згомзећеп Соштетаг, 1. Ва. Сплеззеп 1857. Стр. 347 и даље. Види и Ог, МУаЈепип Та! ћојег, Етк!агипдеп Фег Рзатеп.,. пи! Ђезопдегег Кнскејсће ап! дегеп |Ишгазсћеп (беђгачећ, 1895, 305—316. и Иван Ћирић, Песма о цару и невести, Богословски Гласник, књ, ХИ, 129—136.